Шајкаш

Координате: 45° 16′ 20″ С; 20° 05′ 24″ И / 45.2723° С; 20.0901° И / 45.2723; 20.0901
С Википедије, слободне енциклопедије

Шајкаш
Главна улица са православном црквом.
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаТител
Становништво
 — 2022.4.004
 — густина112/km2
Географске карактеристике
Координате45° 16′ 20″ С; 20° 05′ 24″ И / 45.2723° С; 20.0901° И / 45.2723; 20.0901
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина78 m
Површина38,9 km2
Шајкаш на карти Србије
Шајкаш
Шајкаш
Шајкаш на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21244
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Шајкаш је насељено место у општини Тител у Јужнобачком округу. Према попису из 2022. било је 4,004 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Прва позната "Сентиванска" православна црква посвећена Св. великомученику Димитрију, стајала је преко пута данашњег (1893) где је сад парохијски дом. Она је 1818. године била мала и врло трошна, па је претила опасност да изненада падне. Исте године је донета одлука о градњи новог храма; донет план и прорачун трошкова. Планирани трошкови су били 52000 ф. а прво је склопљен уговор са цигларом Јосифом Младетом. Он је требало да испоручи за зидање цркве 100000 комада цигле. Црква та је била готова 1821. године.[1]

То место је и 1850. године називано "Сентиван" или "Ковиљ Сентиван". Тада је након завршетка грађанског рата 1848-1849. пописивана ратна штета по црквама у Шајкашкој. У Сентивану је пријављен одштетни захтев у износу 13569 ф. 50 новчића. Међутим, Поверенство је мислило другачије и предложило је следеће: за црквене утвари добиће 810 ф. а за оправу и унутрашњи намештај цркве даће им се 6876 ф. а што укупно износи 7686 ф. накнаде. На толику одштету се сагласило и Ратно министарство у Бечу.[1]

У другој половини 19. века број становника је растао. Место је 1880. године називано "Ковиљ Сентиван", и у њему је било 2210 становника, највише Срба (1428). Других нација је у том месту било мање: Немаца 691, Мађара 11 и "осталих" 81 душа. За деценију се број Немаца скоро дуплирао, појавили су се Рутени (10) а "осталих" је било тек по који - 7. По попису из 1890. године у селу има 2679 душа, од којих је 1630 Срба, Немаца 1024, Мађара 25.[1]

По православној парохијској статистици у "Ковиљ Светом Ивану" крајем 1891. године има: 1660 православних душа, 283 православних домова, један свештеник, 198 ученика и две основне школе.[2]

Прилог за споменик митрополиту Стратимировићу дали су 1894. године из места: Српска црквена општина, Стеван Стевановић парох, Глиша Врачарић општински бележник и грађанин Живан Пасторњачки.[3]

Овде се налази ФК Борац Шајкаш.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Шајкаш живи 3437 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,6 година (35,2 код мушкараца и 38,0 код жена). У насељу има 1264 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,60.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
style="padding: 0;"
valign="down" width="50%"
Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.237
1953. 2.391
1961. 2.825
1971. 2.987
1981. 3.541
1991. 3.828 3.721
2002. 4.550 4.848
2011. 4.374
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
4.362 95,86%
Роми
  
64 1,40%
Хрвати
  
21 0,46%
Мађари
  
18 0,39%
Југословени
  
12 0,26%
Русини
  
7 0,15%
Црногорци
  
4 0,08%
Македонци
  
4 0,08%
Словаци
  
2 0,04%
Румуни
  
1 0,02%
Муслимани
  
1 0,02%
непознато
  
36 0,79%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Економија[уреди | уреди извор]

У Шајкашу је 24. новембра 2013. почела изградња Јужног тока кроз Србију.[7]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в "Српски сион", Карловци 1893. године
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
  3. ^ "Српски сион", Карловци 1894. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ Blic Online | Počela gradnja gasovoda "Južni tok", potpisani ugovori Srbije i Rusije

Спољашње везе[уреди | уреди извор]