Шешир професора Косте Вујића (филм из 2012)

С Википедије, слободне енциклопедије
Шешир професора Косте Вујића
Филмски постер
Изворни насловШешир професора Вујића
Жанркомедија
РежијаЗдравко Шотра
СценариоМилован Витезовић
Здравко Шотра
ПродуцентЗоран Јанковић
Главне улогеАлександар Берчек
Милош Биковић
Александар Радојичић
Љубомир Булајић
Бранимир Брстина
Драган Јовановић
МузикаЖељко Јоксимовић
СценографДејан Анђелковић
СниматељВеселко Крчмар
МонтажаПетар Путниковић
Продуцентска
кућа
Кошутњак филм
Година2012.
Трајање121 минута
Земља Србија
Језиксрпски
Веб-сајтkosutnjakfilm.rs/index.php/projekti/igrani-filmovi/sesir-profesora-koste-vujica-1
IMDb веза

Шешир професора Косте Вујића је српски филм из 2012. године.[1] Режирао га је Здравко Шотра по роману „Шешир професора Косте ВујићаМилована Витезовића, са Александром Берчеком у улози професора Косте Вујића.[2]

Филм представља римејк истоимене ТВ драме из 1971. године, коју је режирао Владимир Андрић, док је улогу професора Вујића играо Павле Вуисић, а у улози ученика појавила се читава плејада младих глумаца, данас доајена српског глумишта.

Александар Берчек је своју улогу у овом филму посветио Павлу Вуисићу.

Филм је своју премијеру имао у Београду у 1. фебруара 2012. године.[3]

Радња филма[уреди | уреди извор]

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Ово је прича о невероватном професору немачког језика Кости Вујићу и разреду матураната Прве мушке гимназије, школске 1885/1886. године у Београду, коју су похађали Михаило Петровић Мика Алас, Јован Цвијић, Павле Поповић, Јаша Продановић и многи други знаменити људи који су обележили целу једну епоху као академици, професори, министри, политичари... Лик Косте Вујића, ког игра Александар Беречек, био је ексцентрични професор, доброћудни особењак и хедониста, педагог посебне врсте још ексцентричнијим ђацима, ученицима Прве београдске гимназије, а догађаји тог времена смислено су описани.[4]

Омиљена реченица професора Вујића „све мангуп до мангупа“, јесте она коју је изговарао када их је с љубављу прекоревао. То је био разред за понос Србије који је градио нашу историју онога доба, а темељ нама. Велика је заслуге професора Косте Вујића, што је за разлику од директора школе и других професора схватио да у разреду, последњем који води, не седи безбрижна мангупарија, него велика нада и будућа срећа Србије, нада коју представљају баш ти његови ученици који су већ били посадили кестенове на Теразијама и јабланове у Кнез Милошевој, јер је њихов разредни старешина био велики поборник таквог улепшавања Београда. Био је ексцентрик и гурман, са једне стране, али је са друге знао да има добре ђаке и потенцијално ваљане и добре људе, што је за њега било важније, него да на њима истерује спартанску дисциплину ондашњих школа.[3]

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Александар Берчек Професор Коста Вујић
Милош Биковић Михаило Петровић Алас
Александар Радојичић Милорад Митровић
Љубомир Булајић Јован Цвијић
Андрија Даничић Јаков Јаша Продановић
Матеја Поповић Павле Поповић
Бранимир Брстина Професор Зечевић
Драган Јовановић Професор војне обуке Станић
Војин Ћетковић Директор Ђура Козарац
Иван Босиљчић Професор Мокрањац
Предраг Ејдус Професор француског језика
Зоран Цвијановић Професор математике Стојковић
Тамара Алексић Министрова ћерка Мирјана Маринковић
Весна Чипчић Министрова жена
Марко Баћовић Министар Маринковић
Драгомир Чумић Господин Милосављевић
Младен Совиљ Василије Симић
Урош Јаковљевић Бранислав Рајић
Никола Ранђеловић Љубомир Стојановић
Давор Перуновић Велимир Стојановић
Стеван Пиале

Васић

Миодраг Радовановић Станодавац Ивковић
Игор Ђорђевић Капетан Мишић
Бранко Јеринић каменорезац Крунослав

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Шешир професора Косте Вујића”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 12. 04. 2021. г. Приступљено 3. 2. 2021. 
  2. ^ „Шешир професора Косте Вујића”. Мој Тв. Приступљено 4. 2. 2020. 
  3. ^ а б Шешир професора Косте Вујића“: Све мангуп до академика”. Печат. Приступљено 4. 2. 2020. 
  4. ^ „Шешир професора Косте Вујића”. Тв Профил. Приступљено 4. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]