Alagebrijum

Alagebrijum
IUPAC ime
	4,5-dimetil-3-(2-okso-2-feniletil)-tiazolijum hlorid
Identifikatori
CAS broj	341028-37-3
ATC kod	none
PubChem	CID 216306
ChemSpider	187495
UNII	DGH49JXB1F
Hemijski podaci
Formula	C13H14ClNOS
Molarna masa	267,774 g/mol
	SMILES [Cl-].O=C(c1ccccc1)C[n+]2c(c(sc2)C)C; ;
	InChI InChI=1S/C13H14NOS.ClH/c1-10-11(2)16-9-14(10)8-13(15)12-6-4-3-5-7-12;/h3-7,9H,8H2,1-2H3;1H/q+1;/p-1 ; Key:MKOMESMZHZNBIZ-UHFFFAOYSA-M ;

Alagebrijum (ALT-711) je potencijalni lek. On je bio prvi kandidat leka koji je klinički testiran kao sredstvo za raskidanje umrežavanja uzrokovanog krajnjim proizvodima uznapredovale glikacije, čime se poništava jedan od glavnih mehanizama starenja.^[1] Alagebrium je dizajniran da na taj način preokreće očvršćavanje zidova krvnih sudova, što doprinosi hipertenziji i kardiovaskularnim bolestima, kao i mnogim drugim formama degradacije vezanim za umrežavanje proteina.^[2]^[3]^[4] Pokazano je da je alagebrijum efektivan u redukovanju sistolnog krvnog pritiska^[5] i da je terapeutski koristan kod pacijenata sa dijastolnim zatajenjem srca.^[6]

Reference[уреди | уреди извор]

^ „R&D overview: A.G.E. crosslink breakers and Alagebrium”. Alteon Corporation. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2007.
^ „Product Candidate: A.G.E. crosslink breakers”. Alteon Corporation. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2007.
^ Lisa Melton (2000). „AGEing – breaking the bonds” (2). Novartis Foundation Bulletin. Архивирано из оригинала 06. 08. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2007.
^ Carmia Borek (2001). „Age breakers” (2). Life Extension Magazine. Приступљено 4. 7. 2007. ^{[мртва веза]}
^ Bakris GL, Bank AJ, Kass DA, Neutel JM, Preston RA, Oparil S (2004). „Advanced glycation end-product cross-link breakers. A novel approach to cardiovascular pathologies related to the aging process”. American Journal of Hypertension. 17 (12 Pt 2): 23S—30S. PMID 15607432. doi:10.1016/j.amjhyper.2004.08.022.
^ Little WC, Zile MR, Kitzman DW, Hundley WG, O'Brien TX, Degroof RC (2005). „The effect of alagebrium chloride (ALT-711), a novel glucose cross-link breaker, in the treatment of elderly patients with diastolic heart failure”. Journal of Cardiac Failure. 11 (3): 191—195. PMID 15812746. doi:10.1016/j.cardfail.2004.09.010.

Vidi još[уреди | уреди извор]

[alteonr&d-1] „R&D overview: A.G.E. crosslink breakers and Alagebrium”. Alteon Corporation. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2007.

[alteonr&d2-2] „Product Candidate: A.G.E. crosslink breakers”. Alteon Corporation. Архивирано из оригинала 1. 7. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2007.

[novartis-3] Lisa Melton (2000). „AGEing – breaking the bonds” (2). Novartis Foundation Bulletin. Архивирано из оригинала 06. 08. 2007. г. Приступљено 4. 7. 2007.

[lef-4] Carmia Borek (2001). „Age breakers” (2). Life Extension Magazine. Приступљено 4. 7. 2007. ^{[мртва веза]}

[5] Bakris GL, Bank AJ, Kass DA, Neutel JM, Preston RA, Oparil S (2004). „Advanced glycation end-product cross-link breakers. A novel approach to cardiovascular pathologies related to the aging process”. American Journal of Hypertension. 17 (12 Pt 2): 23S—30S. PMID 15607432. doi:10.1016/j.amjhyper.2004.08.022.

[6] Little WC, Zile MR, Kitzman DW, Hundley WG, O'Brien TX, Degroof RC (2005). „The effect of alagebrium chloride (ALT-711), a novel glucose cross-link breaker, in the treatment of elderly patients with diastolic heart failure”. Journal of Cardiac Failure. 11 (3): 191—195. PMID 15812746. doi:10.1016/j.cardfail.2004.09.010.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]