Benzopiran
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
| ChemSpider | |
| Svojstva | |
| C9H7O | |
| Molarna masa | 131,15 g·mol−1 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Benzopiran je policiklično organsko jedinjenje formirano spajanjem benzenovog prstena sa heterocikličnim piranskim prstenom.[1][2] [3][4] Po IUPAC nomenklaturi on se naziva hromen. Postoje dva izomera benzopirana u zavisnosti od orijentacije fuzije dva prstena: 1-benzopiran (hromen) i 2-benzopiran (izohromen).
Posledica prisustva jednog nesparenog elektrona je da je benzopiran paramagnetičan. Nespareni elektron je delokalizovan preko celog benzopiranskog molekula, tako da je manje reaktivan nego što bi se inače očekivalo. Sličan primer je ciklopentadienil. Benzopiran se obično sreće u redukovanom stanju, u kom je parcijalno zasićen. To redukovano jedinjenje ima četiri strukturna izomera od zavisnosti od položaja vodoničnog napada:
- 2H-hromen
- 4H-hromen
- 5H-hromen
- 7H-hromen
- 8aH-hromen
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
- ^ McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. ISBN 0-534-16218-5.
- ^ Morrison Robert Thornton; Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658.
- ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
Literatura[уреди | уреди извор]
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
