ERSTE Fondacija

С Википедије, слободне енциклопедије
ERSTE Fondacija


Logo organizacije


TipAustrijska privatna fondacija
Godina osnivanja2003
SedišteАустрија Beč, Austrija
PorekloPravni naslednik Prve austrijske štedionice (Erste oesterreichische Spar-Casse), osnovane 1819.
RegionCentralna, istočna i jugoistočna Evropa
Fokus poslovanjaDruštveni razvoj, kultura, evropske integracije
Metodologija radaFinansiranje operativnog poslovanja i obezbeđivanje besprovratne novčane pomoći (grantova)
PrihodNajveći pojedinačni deoničar Erste Group Bank AG
Broj zaposlenihpreko 30
Veb sajtwww.erstestiftung.org

ERSTE Fondacija (nem. DIE ERSTE österreichische Spar-Casse Privatstiftung, ili ERSTE Stiftung) je fondacija najveće austrijske štedionice. Nastala je 2003. godine, na temeljima Prve austrijske štedionice (nem. Erste Oesterreichische Spar-Casse), koja je osnovana 1819. godine. Kao fondacija privatne austrijske štedionice, posvećena je opštoj dobrobiti društva. Pored toga, ima i posebnu ulogu kao najveći pojedinačni deoničar Erste Grupe. ERSTE Fondacija koristi profit od svojih deonica kako bi podržala razvoj društva u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

Misija Fondacije[уреди | уреди извор]

ERSTE Fondacija je aktivna u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Njena misija je zasnovana na ideji štedionice iz XIX veka. Ona podržava društveno učešće i aktivizam civilnog društva; teži da udruži ljude i prenese saznanja o skorašnjoj istoriji regiona koji je pretrpeo dramatične promene od 1989. godine. Kao aktivna fondacija, razvija sopstvene projekte u okviru tri programa: Društveni razvoj, Kultura i Evropa.

Programi[уреди | уреди извор]

Društveni razvoj[уреди | уреди извор]

Fondacija podržava razvoj pravednijih, snažnijih društava, u kojima se niko neće osećati zanemarenim. Iz tog razloga je razvila dve komplementarne strategije društvenog učešća: integraciju pojedinaca i grupa koje žive na marginama društva i traganje za načinima za ostvarivanje društvenih promena. Aktivnostima Fondacije se stvaraju podjednake mogućnosti za ljude koji žive u teškim društvenim uslovima i situacijama koje zahtevaju neodložnu pomoć, kada se radi o obrazovanju i društvenom učešću.

Kultura[уреди | уреди извор]

Program koji se bavi kulturom uglavnom je aktivan na međunarodnim, regionalnim projektima, obuhvatajući istraživanja koja se fokusiraju na vizuelne umetnosti od 1960-ih godina do danas. Kultura se smatra pokretačkom snagom demokratskog društva, zahvaljujući svojoj sposobnosti da stvara veze između različitih jezičkih i geografskih regija. Rad sa različitim umetničkim strategijama stvara polje za eksperimentisanje na temu utopija i za predloge izvan granica ostvarljivosti svakodnevne politike, kao i za istraživanje mogućnosti različitih umetničkih pristupa. Zahvaljujući tome, kulturni program promoviše nezavisne projekte i one koji se svrstavaju u sektor kulture, pružajući im podršku u resursima i kroz prekogranične kontakte koji se odvijaju preko državnih institucija, kako bi se zaustavio takozvani odliv mozgova.

Evropa[уреди | уреди извор]

Fondacija promoviše proces evropske integracije pružajući platformu za razmenu ideja, znanja i inicijativa. Evropljani se ohrabruju da žive u skladu sa zajedničkim vrednostima, da slobodno razmenjuju ideje, zajedno rade i uče jedni od drugih. Projekti se uglavnom bave uspostavljanjem žive kulture dijaloga. U okruženju u kome se insistira na međusobnim razlikama, ljudima treba omogućiti da iskuse solidarnost, povezanost i saradnju. Projekti anticipiraju realnost ujedinjene Evrope i prenose potencijal zajednice, posebno u onim zemljama u kojima, u ovom trenutku, još uvek nije omogućeno sprovođenje programa EU. U središtu pažnje su rad sa mladim ljudima, programi za novinare i debate o budućnosti Evrope.

Projekti (primeri)[уреди | уреди извор]

  • Akademija centralnoevropskih škola (aces) – prekogranična školska mreža u 15 zemalja centralno-istočne Evrope, stvorena radi boljeg razumevanja evropskih vrednosti i smanjenja predrasuda među mladima.]] (aces) – prekogranična školska mreža u 15 zemalja centralne i jugoistočne Evrope, stvorena radi boljeg razumevanja evropskih vrednosti i smanjenja predrasuda među mladima.
  • Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost – Stipendije za novinare iz devet balkanskih zemalja, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom (BIRN) i Fondacijom Robert Boš, dodeljuju se u cilju jačanja demokratije i slobode govora kroz kvalitetno novinarstvo u medijima.
  • Stipendije ERSTE Fondacije za društveno istraživanje – deset istočnoevropskih naučnika svake godine dobija stipendiju za detaljnija istraživanja socioloških, demografskih ili društveno-političkih tema u okviru evropskog konteksta.
  • Gender Check. Femininost i maskulinost u umetnosti istočne Evrope – prva izložba koja je bila posvećena temi rodnih uloga, ponudivši reprezentativni pregled umetnosti istočne Evrope od 1960-ih. Dvadeset i pet kustosa iz 24 zemlje je sarađivalo na pripremi izložbe u Muzeju moderne umetnosti u Beču, na kojoj je prikazano preko 400 dela više od 200 umetnika. Izložba je prikazana i u Nacionalnoj galeriji Zaketa u Varšavi.
  • Komenský Fond - nazvan po češkom renesansnom pedagogu Janu Komenskom, fond je nastao u saradnji Karitas Austrija i ERSTE Fondacije, osnovan u devet zemalja, u cilju podrške smanjenju siromaštva kroz obrazovanje, posebno za decu u romskim zajednicama.
  • PATERNS Lectures - ovom serijom predavanja se podržava razvoj novih univerzitetskih kurseva u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, u oblasti istorije umetnosti, teorije kulture i studija kulture. Podržavaju se međunarodne studijske posete predavača i podstiče se međunarodna akademska razmena kroz mogućnost organizovanja gostujućih predavanja.
  • tranzit.org – nezavisna tranzitna mreža koja deluje u Austriji, Češkoj Republici, Mađarskoj i Slovačkoj Republici. Svaka lokalna jedinica Tranzita ima svoj autonomni način rada, sarađujući na nekoliko umetničkih projekata i organizujući predavanja, predstave, diskusije, publikacije, izložbe i istraživanja. Tokom 2010. godine, tim Tranzita je bio jedan od tri tima kustosa za bijenale evropske umetnosti Manifesta 8, koji je održan u španskom gradu Mursiji.

Social banking i finansijska inkluzija[уреди | уреди извор]

Budući da predstavlja fondaciju štedionice, ERSTE Fondacija je posvećena ideji društvene štedionice iz XIX veka. Stoga, takozvani social banking ili banke za siromašne i finansijska inkluzija predstavljaju ključne teme u okviru programa pod nazivom Društveni razvoj. Najpoznatiji projekti iz ove oblasti su:

  • Die Zweite Sparkasse (Druga štedionica) - banka za ljude koji sebi ne mogu da dobiju račun ni u jednoj drugoj banci
  • good.bee - organizacija Erste Grupe i ERSTE Fondacije za mikrokreditiranje i društveno preduzetništvo
  • Turneja društvenog preduzetništva 2010 - turneja i radionice održane po evropskim gradovima, u cilju promovisanja društvenog preduzetništva u istočnoj Evropi, čiji je pokretač Muhamed Junus.

Nagrade[уреди | уреди извор]

Nagrada ERSTE Fondacije za društvenu integraciju[уреди | уреди извор]

Svake druge godine, počevši od 2007. godine, Nagrada ERSTE Fondacije za društvenu integraciju se dodeljuje za projekte koji uspešno podstiču društvenu integraciju ljudi u lokalnim zajednicama. Tokom javnog konkursa, bira se 30 pobednika među približno 1000 prijavljenih projekata iz 12 zemalja (konkurs iz 2011. godine) koji dobijaju novčane nagrade u ukupnom iznosu od 610.000 evra. Pored toga, nevladinim organizacijama koje dobiju javno priznanje se pruža besplatna PR podrška za rad na projektima, kao i pristup međunarodnoj mreži NVO. Ceremonije dodele nagrade su do sada održane u Ljubljani (2007), Bukureštu (2009) i Pragu (2011).

Nagrada za kulturu i teoriju “Igor Zabel”[уреди | уреди извор]

ERSTE Fondacija je 2008. godine ustanovila Nagradu za kulturu i teoriju ”Igor Zabel”. Na ovaj način se podržava delovanje istoričara umetnosti i teoretičara u regionu centralne i istočne Evrope i predstavljaju se saznanja o umetnosti i kulturi kroz podsticanje sakupljanja i razmene znanja u oblasti kulture između ‘istoka’ i ‘zapada’. Nagrada je nazvana po slovenačkom autoru, umetničkom kritičaru i kustosu, Igoru Zabelu (1958–2005), višem kustosu Moderne galerije iz Ljubljane, koji je bio zaslužan za uspostavljanje kulturnih veza između istočne i zapadne Evrope.

Saradnja sa drugim fondacijama na međunarodnim projektima[уреди | уреди извор]

Istorijat[уреди | уреди извор]

Koreni Fondacije sežu do XIX veka. Prva austrijska štedionica “Erste österreichische Spar-Casse” je osnovana 1819. godine.[1] Kao rezultat amandmana na austrijski Zakon o štedionicama, “Erste österreichische Spar-Casse” je 1993. godine podeljena na operativnu banku (Erste Bank AG) i holding kompaniju (DIE ERSTE österreichische Spar-Casse Anteilsverwaltungssparkasse, skraćeno: AVS). Erste Banka, koja je spojena sa GiroCredit Bank AG der Sparkassen, je izašla na berzu 1997. godine i na taj način je AVS postala najveći deoničar kompanije koja je od tada listirana na Bečkoj berzi. AVS je 2003. godine formalno transformisana u DIE ERSTE österreichische Spar-Casse Privatstiftung, skraćeno: ERSTE Stiftung (ERSTE Fondacija), koja je nakon dve godine započela sa radom.

Prvi veliki projekat je uključio Zweite Wiener Vereins-Sparcasse, odnosno Zweite Sparkasse, koja je osnovana 2006. godine i mrežu Akademije centralnoevropskih škola (aces), koja je osnovana iste godine. U 2007. godini je održana prva dodela Nagrade ERSTE Fondacije za društvenu integraciju u Ljubljani i otvaranje prvog konkursa za Balkanske stipendije za novinarsku izuzetnost. Nagrada za kulturu i teoriju “Igor Zabel” i osnivanje organizacije good.bee su usledili 2008. godine. U 2009. godini televizijske stanice ORF i 3sat su prve emitovale dokumentarnu TV seriju "Balkan Ekspres (Povratak u Evropu)", a Nagrada ERSTE Fondacije za društvenu integraciju je dodeljena drugi put, na ceremoniji održanoj u Bukureštu. Najveći dosadašnji projekat iz oblasti kulture je predstavljala izložba (Gender Check), otvorena u bečkom muzeju MUMOK, 2010. godine. Iste godine, Turneja društvenog preduzetništva sa Muhamedom Junusom je obišla šest istočnoevropskih zemalja, sa ciljem da predstavi koncept društvenog predzetništva kao oblik održive privredne aktivnosti, u Beču, Bratislavi, Budimpešti, Pragu, Bukureštu i Beogradu. Iste godine, Nagrada za kulturu i teoriju “Igor Zabel” je dodeljena poljskom istoričaru kulture, Pjotru Pjotrovskom, u Barseloni. U 2011. godini, Nagrada ERSTE Fondacije za društvenu integraciju, u svom trećem ciklusu, bila je dodeljena u Pragu za 34 projekta iz 12 zemalja.

Pravni status[уреди | уреди извор]

ERSTE Fondacija je fondacija privatne štedionice, kao što je definisano austrijskim Zakonom o štedionicama.

Odbori[уреди | уреди извор]

Organe Fondacije čine Upravni odbor, Nadzorni odbor i Asocijacija. Asocijacija privatnih štedionica, osnovana 1819. godine, koja ima više od 100 članova, bira članove Nadzornog odbora i imenuje predsednika odbora. Nadzorni odbor imenuje članove Upravnog odbora i kontroliše rad uprave Fondacije. Upravni odbor rukovodi radom Fondacije i odlučuje o raspodeli sredstava za finansiranje projekata, uz pomoć Savetodavnog odbora koji je sastavljen od međunarodnih eksperata.

Članovi Nadzornog odbora[уреди | уреди извор]

    • Bettina Breiteneder
    • Maximilian Hardegg
    • Barbara Pichler
    • Johanna Rachinger
    • Philipp Thurn und Taxis
    • Markus Trauttmansdorff
    • Kurt Zangerle
    • Andreas Treichl (predsedavajući)
    • Manfred Wimmer

Članovi Upravnog odbora[уреди | уреди извор]

  • Boris Marte (predsjedavajući)
  • Wolfgang Schopf (zamenik predsedavajući)
  • Eva Höltl
  • Martin Wohlmuth

Zaposleni, budžet i projekti[уреди | уреди извор]

ERSTE Fondacija u 2012. godini ima približno 35 zaposlenih. Fondacija je za finansiranje projekata odobrila sredstva u ukupnom iznosu od 40 miliona evra, u periodu od svog osnivanja 2003. godine do kraja 2010. godine.[2] Tokom ovog perioda, ukupan broj projekata koji je ERSTE Fondacija sprovela i/ili podržala je 548, a od toga je 110 bilo prijavljeno na konkursima. Približno 80 odsto godišnjeg budžeta ERSTE Fondacije se ulaže u projekte koji su započeti u okviru tri programa: Društveni razvoj, Kultura i Evropa. Preostalih 20 odsto sredstava čine grantovi odobreni neprofitnim organizacijama, za finansiranje njihovih projekata.[3]

Članstvo u krovnim organizacijama[уреди | уреди извор]

  • Philanthropy Europe Association (Philea)[4]
  • Mreža evropskih fondacija[5]
  • Udruženje austrijskih privatnih fondacija (Verband österreichischer Privatstiftungen - VÖP)

Biblioteka ERSTE Fondacije[уреди | уреди извор]

Osnovana 2007. godine, Biblioteka ERSTE Fondacije sakuplja literaturu izdatu mahom na engleskom i nemačkom jeziku. Sadrži približno 5000 naslova i 35 periodičnih časopisa (2012). Teme obuhvataju oblasti umetnosti, teorije medija i istorije, manjina i rodne ravnopravnosti, teorije kulture i kulturne politike, ekonomskog i političkog razvoja, društvenog preduzetništva i bankarstva, inovacija u fondacijama, filantropije, demografije, migracija, obrazovanja i sećanja. Geografski, zbirka je usredsređena na region centralne i jugoistočne Evrope. Biblioteka je otvorena za javnost. Zbirka se može pogledati u prostorijama Fondacije, u zakazanom terminu.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ C. Rapp, N. Rapp-Wimberger: Arbeite, Sammle, Vermehre. Von der ersten Oesterreichischen Spar-Casse zur Erste Bank. Christian Brandstätter Verlag, Vienna 2005, p. 7.
  2. ^ „Annual reports and fact sheet on the homepage”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2012. г. Приступљено 28. 06. 2012. 
  3. ^ Annual reports Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2013) of the Foundation
  4. ^ https://philea.eu/
  5. ^ „Network of European Fondations”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2012. г. Приступљено 28. 06. 2012. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ERSTE_Fondacija&oldid=26740170”