Flavin adenin dinukleotid

Flavin adenin dinukleotid
Identifikacija
CAS broj	146-14-5 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:16238 ;
ChemSpider	559059 ;
DrugBank	DB03147 ;
ECHA InfoCard	100.005.149
MeSH	Flavin-Adenine+Dinucleotide
PubChem C ID	643975;
UNII	ZC44YTI8KK ;
	SMILES Cc1cc2c(cc1C)n(c-3nc(=O)[nH]c(=O)c3n2)C[C@@H]([C@@H]([C@@H](COP(=O)(O)OP(=O)(O)OC[C@@H]4[C@H]([C@H]([C@@H](O4)n5cnc6c5ncnc6N)O)O)O)O)O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C27H33N9O15P2
Molarna masa	785,55
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Flavin adenin dinukleotid (FAD) je redoks kofaktor koji učestvuje u nekoliko važnih metaboličkih reakcija . FAD može da postoji u dva različita redoks stanja, između kojih se on konvertuje primanjem ili doniranjem elektrona. Ovaj molekul se sastoji riboflavina (vitamina B₂) vezanog za fosfatnu grupu ADP molekula.^[3]^[4] Flavinska grupa je vezana za ribitol, šećerni alkohol, ugljenik-azot vezom, koja nije glikozidna veza. Stoga, riboflavin nije tehnički nukleotid. Ime flavin adenin dinukleotid je nepravilan naziv.^[5]

FAD se može redukovati do FADH₂, pri čemu prima dva atoma vodonika (neto dobit od dva elektrona):

Vidi još[уреди | уреди извор]

Literatura[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
^ Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181.
^ Metzler DE, (2001) Biochemistry. The chemical reactions of living cells, 2nd edition, Harcourt, San Diego

Dodatna formule[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[VoetBiochemistry3rd-3] Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.

[AlbertsMolecularBiology4th-4] Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181.

[5] Metzler DE, (2001) Biochemistry. The chemical reactions of living cells, 2nd edition, Harcourt, San Diego

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]