Iznenadna srčana smrt

С Википедије, слободне енциклопедије
Iznenadna srčana smrt
LatinskiMors cardiaca subita
Reanimacija pacijenta sa znacima ISS
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostkardiologija, urgentna medicina

Iznenadna srčana smrt (ISS) (lat. Mors cardiaca subita) je prirodna, ali neočekivana smrt uzrokovana srčanim oboljenjem, a u odsustvu drugih potencijalno smrtonosnih uzroka, koja se manifestuje gubitkom svesti i drugim simptomima, nastalim unutar jednog sata od početka akutnih promena u funkciji srčanosudovnog (kardiovaskularnog) sistema.[1] Sindroma ISS je prirodna, brza i neočekivana reakcija srca, bez obzira na to da li je neko oboljenje postojalo ranije. Kako je neposredni uzrok smrti srčani zastoj, on dovodi do nagle promene funkcionisanja srčanosudovnog sistema, koje je nespojivo sa očuvanjem svesti zbog naglog prekida snabdevanja krvlju centralnog nervnog sistema. Posebno treba naglasiti da se ISS karakteriše kratkim vremenskim intervalom od početka poremećaja, odgovornog za srčani zastoj, do nastanka gubitka svesti.[2]

Neke grupe pacijenata sa kongenitalnim srčanim anomalijama, kardiomiopatijama i primarnim aritmijama (sindrom produženog QT intervala i Wolf-Parkinson-White sindrom), imaju povećani rizik od iznenadne srčane smrti. Iznenadna srčana smrt u dece i adolescenata je uglavnom udružena sa srčanom bolesti. Najčešće su to kongenitalne srčane anomalije, hipertrofična kardiomiopatija, aortalna stenoza, druge kardiomiopatije, poremećaji ritma, kongenitalne i stečene anomalije koronarnih (srčanih) arterija. [3][4][5]

Epidemiologija[уреди | уреди извор]

Jedan od najvažnijih uzroka smrti u populaciji odraslih u industrijaliziranom svetu je iznenadna srčana smrt nastala zbog srčanih bolesti. Zato iznenadna srčana smrt predstavlja izuzetno veliki problem u srednje i visoko razvijenim zemljama sveta, jer je često njena prva ekspresija istovremeno i poslednja.

  • Epidemiološke studije su registrovale češću pojavu ISS u ranim jutarnjim časovima, češće ponedeljkom nego ostalim danima u nedelji i češće tokom zimskih meseci.[6]
  • ISS je prva klinička manifestacija bolesti kod 20-25% koronarnih bolesnika, a prethodni srčani udar (infarkt miokarda) nalazi se čak kod 75% bolesnika koji su umrli ili eventualno preživeli ISS.
  • U oko 5 do 10% slučajeva ISS nastaje u odsustvu koronarne arterijske bolesti i kongestivne srčane slabosti.
  • Kod bolesnika sa iznenadnim kardiovaskularnim kolapsom najčešće registrovan poremećaj ritma je ventrikularna fibrilacija (VF) u 75–80% slučajeva, dok bradiaritmije doprinose pojavi ISS u malom procentu.
Morbiditet i mortalitet

Smatra se da je incidenca ISS u svetu od 0,1-0,2% godišnje, a u zapadnim zemljama od 0,36 do 1,28/1000 stanovnika godišnje. Iznenadne srčana smrti je najčešći uzrok prirodne smrti u Sjedinjenim Američkim Državama, od koje okonča život od 300.000 do 400.000 (prosečno 325.000) odraslih osoba svake godine.

ISS je odgovoran za polovinu svih smrtnih slučajeva bolesti srca.

Uzrast i pol

Tako je kod mladih ljudi (od 1 do 30 godina) učestalost iznenadne smrti procenjena na 1,3 do 8,5 slučaja na 100.000 ispitanika godišnje, s predominacijom muškaraca. Po tim podacima svake godine iznenada umre nekoliko hiljada Amerikanaca mlađih od 20 godina starosti.

Šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka iznenadna srčana smrti najčešće se događale kod djce sa neoperisanom kongenitalnom srčanom manom, zbog ireverzibilne plućne vaskularne bolesti ili kod dece sa neoperisanom valvularnom aortalnom stenozom (suženja aortalnog zalistka).[7] U 21. veku sa velikim napretkom dečje kardiohirurgije, operativni zahvati se izvode znatno ranije i mnogo uspešnije tako da je rizik od iznenadne srčane smrti uglavnom povezana sa decom nakon operisane srčane mane. Procenjuje se da je prosečni rizik od iznenadne srčane smrti kod dece oko 0,9 na 100 bolesnika godišnje. Rizik iznad navedenog proseka imaju bolesnici sa stenozom valvule aorte, transpozicijom velikih arterija, tetralogijom Fallot ili koarktacijom aorte.[8]

Etiologija[уреди | уреди извор]

Etiologija iznenadne srčane smrti može biti: ishemijska, neishemijska i nekardiološka.

Koronarna bolest je odgovorna za 80-85% svih slučajeva ISS. Dok je ateroskleroza primarni poremećaj kod ljudi srednje i starije živtone dobi, kod dece i mladih osoba uzrok srčanog zastoja mogu biti i anomalije koronarnih arterija, posebno anomalno ishodište leve koronarne arterije iz pulmonalne arterije ili iz desnog koronarnog sinusa.[9]

Veći broj studija je potvrdio da su maligne aritmije neposredni uzrok smrti. Aritmije koje su neposredni mogući uzrok smrti uglavnom su iz grupe komorskih aritmija.[1] Etiologija poremećaja srčanog ritma može biti povezana sa osnovnim srčanim oboljenjem, ali može biti i idiopatska. Komorska tahikardija, monomorfna ili polimorfna, ventrikularna fibrilacija, najčešći su poremećaji ritma koji su povezani sa fenomenom iznenadne srčane smrti.

Faktori rizika[уреди | уреди извор]

Faktori rizika za ISS slični su faktorima rizika za koronarnu arterijsku bolest i uključuju:

  • starost,
  • pušenje duvana, kod koga je utvrđeno da današnji pušači cigareta sa koronarnom arterijskom bolešću imaju dva do tri puta veći rizik od iznenadne smrti u dobi od 30 do 59 godina, a otkriveno je i da je rizik bivših pušača bližija riziku aktivnih pušača od onih koji nikada nisu pušili.[10][11]
  • visok krvni pritisak,
  • visok holesterol,
  • nedostatak fizičke aktivnosti,
  • gojaznost,
  • šećernu bolest,
  • porodičnu istoriju.[12]
  • iznenadni srčani zastoj, kod koga prethodna epizoda povećava rizik od budućih epizoda.[13]
  • zagađenje vazduha, koje je povezano sa rizikom od srčanog zastoja. [14]

Faktori rizika u opštoj populaciji[уреди | уреди извор]

Smrtni ishod, kao posledica srčanog zastoja, na osnovu brojnih istraživanja u opštoj populaciji, izvesno je povezan sa faktorima rizika koji su precizno prepoznati i definisani u nepromenljive i promenljive.

Faktori rizika za iznenadnu srčanu smrt u zajednici[15]
Nepromenljivi faktori rizika Promenljivi faktori rizika
Starost Pušenje
Pol Hipertenzija
Porodična anamneza koronarnog događaja Povećanje LDL holesterola
Genetski faktori Šećerna bolest
Gojaznost

Na neke od faktora navedenih u tabeli moguće je delovati preventivno.

Pri rehabilitaciji srčanih bolesnika iznenadna smrt javlja se u proseku na svakih 116.402 časova fizičkog vežbanja.[16]

Faktori rizika kod sportista i rekreativaca[уреди | уреди извор]

U literaturi postoje podaci da se po jedna iznenadna srčana smrt javlja na svakih 396.000 časova džoginga, 13.000 do 26.000 časova skijanja, 5.000 časova igranja ragbija.[17]

Dosada je utvrđeno više od 20 različitih patoloških entiteta koji mogu biti uzrok iznenadne srčane smrti kod sportista. Međutim, samo nekoliko faktora je odgovorno za veliku većinu smrtnih ishoda. Nakon pregleda nekih od studija utvrđeno je:

  • U studiji McCaffrey i sar. iz 1991. godine, da je hipertrofična kardiomiopatija bila uzrok ISS u 24% slučajeva, dok su anomalije srčanih arterija uzrokovale smrt u 18% slučajeva. Bolest koronarnih arterija uzrokovala je 14%, a miokarditis 12% od ukupnog broja ISS.[18]
  • U studiji Marona i sar. iz 1982. godine, da je hipertrofična kardiomiopatija uzrokovala 46% od ukupnog broja iznenadnih srčanih smrti, dok su anomalije srčanih arterija bile uzrok ISS u 19% slučajeva.[19]

Patoanatomija[уреди | уреди извор]

U najvećem broju slučajeva razlog iznenadne srčane smrti je „kvar” električnog sistema srca, što dovodi do teškog poremećaja srčanih otkucaja, ili aritmije.

Ventrikularna fibrilacija u 65–85% slučajeva uzrok je ISS
Ventrikularna tahikardija

Najčešće srčane aritmija koja dovode do iznenadne srčane smrti su:

Strukturne promene u bolesnom srcu kao rezultat naslednih faktora (mutacije u genima koji kodiraju jonske kanale, na primer) mogu objasniti ISS.[20] Takođe, iznenadna srčana smrt mogla bi biti posledica električno-mehaničke disjunkcije i bradiaritmije.[21] [22]

Uzrok iznenadne srčane smrti, može se utvrditi na osnovu prisutne simptomatologije neposredno pre fatalnog ishoda, ali je to najsigurnije obdukcionim nalazom. Tako, npr. razlika između iznenadne srčane smrti usled akutnog srčanog udara i iznenadne srčane smrti iz nekih drugih razloga, je u tome što se iznenadna srčana smrt usled srčanog udara (infarkta miokarda) karakteriše prisustvom bola u grudima, koagulacionom nekrozom i izduženim, istanjenim i vijugavim kontraktilnim vlaknima u patohistološkom nalazu, dok se iznenadna srčana smrt iz drugih razloga karakteriše odsustvom bola u grudima, koagulativnom miocitolizom i anomalnim kontraktilnim vezama.

Glavni uzroci iznenadne srčane smrti
Uzroci Bolesti
Srčanosudovne (kardiovaskularne) malformacije
  • Operisane kongenitalne srčane mane
  • Stenoza valvule (zalistka) aorte i koarktacija aorte
  • Plućna vaskularna bolest
  • Malformacije koronarnih (srčanih) arterija
Druge strukturne srčane abnormalnosti
  • Hipertrofičnakardiomiopatija
  • Miokarditis i dilatativna kardiomiopatija
  • Kavasakijeva bolest
  • Aritmogena displazija desne komore ventrikula
Primarne aritmije
  • Sindrom produženog QT intervala
  • Druge komorske (ventrikularne) aritmije (kateholaminergična, Brugada)
  • Wolf-Parkinson-White sindrom
  • Kongenitalni kompletni AV blok
Ostali uzroci
  • Komocija srca
  • Trovanja toksinima, drogom, lekovima

Srčanosudovne (kardiovaskularne) malformacije[уреди | уреди извор]

Iznenadna srčana smrt kod dece sa operisanom urođenom srčanom manom

Iznenadne srčane smrti se javljaju kod otprilike 5% dece nakon operacije stenoze (suženja) aortnog zalistka. U oko 45% bolesnika ona je posledica ventrikularne (komorske) aritmije, i u koreliraji je sa povećanim endodijastolnim pritiskom u levoj komori, aortalnom regurgitacijom i samom zamenom aortalnog zalistka (valvule). Mehanizam iznenadne srčane smrti uključuje aritmiju (najverovatnije zbog ishemije), moždane ili koronarnu embolije i akutnog srčanog zastoja.

Kasne iznenadne smrti mogu se javiti i nakon operacije koarktacije aorte. Najčešći razlozi su koronarna bolest, ruptura aneurizme aorte, jaka hipertrofija leve komore. Kasna iznenadna srčana smrt nakon operacija uobičajenih srčanih mana su jako retke i njihova učestalost se kreće oko 0,1 slučaj na 1.000 bolesnika, godišnje.

Stenoza valvule (zalistka) aorte i koarktacija aorte
Plućna arterijska hipertenzija

Plućna arterijska hipertenzija je oblik visokog krvnog pritiska u plućima, usled čega dolazi da suženja i hipertrofije krvnih sudova u plućima. Usled ovog stanja usporen je protok krvi u plućima, dok raste krvni pritisak u plućnim arterijama. Srce je dodatno opterećeno, da bi na kraju ako se bolest ne leči, došlo do slabljenja srčanog mišića. Plućna hipertenzija može biti životno ugrožavajuće stanje.

Malformacije koronarnih (srčanih) arterija

Druge strukturne srčane abnormalnosti[уреди | уреди извор]

Hipertrofična kardiomiopatija

Hipertrofična kardiomiopatija se karakteriše postojanjem hipertrofije (zadebljanje) srčanog mišića leve komore. Ona može biti:

  • opstruktivna - s opstrukcijom izlaznog trakta leve komore usled značajnog zadebljanja subaortnog dela intraventrikularnog septuma, čemu doprinosi i prednji mitralni kuspis
  • neopstruktivna - kada postoji jednaka hipertrofija septuma i slobodnog zida leve komore.

Kod ove srčane abnormalnosti kontraktilna funkcija miokarda leve komore je očuvana.  

Miokarditis i dilatativna kardiomiopatija
Kavasakijeva bolest

Kavasakijeva bolest ili akutni, sistemski vaskulitis, prvi put je opisana u engleskoj medicinskoj literaturi 1967. godine od strane japanskog pedijatra Tomisaku Kawasaki (bolest je po njemu dobila ime); on je izdvojio grupu dece sa temperaturom, ospom po koži, konjuktivitisom (crvene oči), enantemom (crvenilom grla i usta), otokom šaka i stopala i uvećanim limfnim čvorovima na vratu. Nekoliko godina kasnije, opisane su komplikacije na srcu, kao što su aneurizme (proširenje) bilo koje arterije srednje veličine u telu, pre svega srčanih arterija. Međutim, većina dece razvije samo akutne simptome, bez srčanih komplikacija.

Aritmogena displazija desne komore

Radi se o posebnom obliku kardiomiopatije, koji u osnovi ima displaziju subperikardijalnih slojeva miokarda u području infudibuluma desne komore, ređe u dijafragmalnom i apikalnom području. U ovim područjima se miokard zamenjuje masnim tkivom dovodeći do dilatacije (proširenja) i diskinezije tih područja.[23] Učestalost nagle smrti kod ovih bolesnika je oko 2% godišnje.[24]

Primarne aritmije[уреди | уреди извор]

Sindrom produženog QT intervala

Ovaj sindrom prvi su opisali Jervell i Lange-Nielsen 1957. godine kao udruženost sinkope ili iznenadne smrti, produženja Q-T intervala u EKG, kongenitalne nervne nagluvosti i nasleđivanje autosomno recesivnog tipa.[25] Godine 1963. Romano a 1964. godine i Ward opisali su sličan sindrom u kome je sluh bio normalan a tip nasleđivanja uglavnom autosomno dominantan.[26]

Sklonost sinkopama i iznenadnoj smrti pripisuje se pojavi ventrikularnih aritmija, posebno ventrikularnih tahikardija tipa "torsades de pointes" nastalih u fazi kasne afterdepolarizacije. Važno je naglasiti da je korigovani Q-T interval EKG-a duži od 0,44 s.

Druge komorske (ventrikularne) aritmije (kateholaminergična, Brugada)
Wolf-Parkinson-White sindrom

Wolf-Parkinson-White sindrom (WPW) jedan je od najčešći uzrok aritmija kod dece. Retko ima za posledicu razvoj iznenadne srčane smrt. Iznenadna smrt kod WPW nastaje zbog fibrilacije srčanih komora, tokom pretkomorske fibrilacije kod pacijenata sa vrlo kratkim refraktornim periodom akcesornog provodnog puta. Srčani arest kod ovih bolesnika, nastaje uglavnom kod adolescenata i mlađih odraslih osoba, i vrlo je redak kod dece.

Kongenitalni kompletni AV blok

Kongenitalni kompletni atrioventrikularni blok javlja se kod 1 od 20.000 dece. Javlja se kod majki koje jasno ili latentno boluju od neke autoimune bolesti. Uglavnom se bolest dijagnostikuje tokom intrauterinog praćenja ploda. Rizik od iznenadne srčane smrti zavisi o frekvenciji rada srca.

Ostali uzroci[уреди | уреди извор]

Komocija srca

Osoba, a pre svega sportaši sa tankim grudnim košem imaju rizik od nastanka komocije srca (лат. commotio cordis), praćene naglim nastankom ventrikularne tahikardija ili fibrilacija srca nakon udarca u predsrčani predeo grudnog koša), čak i bez poremećaja funkcije kardiovaskularnog sistema.[27]

Udarac koji izaziva komociju srca može uključivati projektil srednje snage (npr bejzbolska lopta, hokejaški pak, lopta za hokej na travi) ili sudar s drugim igračem tokom vulnerabilne faze repolarizacije miokarda.

Neki mladi sportaši nakon komocije srca dožive iznenadnu srčanu smrt i zbog rupture aneurizme aorte (Marfanov sindrom).

Trovanja toksinima, drogom, lekovima

Prevencija[уреди | уреди извор]

Lipidna emulzija koja se koristi u srčanom zastoju zbog lokalnih anestetičkih sredstava

U primarnoj i sekundarnoj prevenciji pojave ISS na raspolaganju su četiri metode:

1. Medikamentna terapija (aniaritmicima)
2. Hirurške metode za smanjenje aritmogenosti leve komore
3. Ablacija aritmije preko katetera
4. Ugradnja implantibilnog kardioverter defobrilatora (ICD)

Implantacija kardioverter defobrilatora (ICD) osigurava najbolju prevenciju iznenadne srčane smrti, sekundarnu i primarnu i nema alternativu niti u jednom od danas poznatih lekova kod selektiranih bolesnika sa povišenim rizikom. Značajno je da se u poslednje vreme polje primene proširilo i na indikaciona područja primarne prevencije iznenadne srčane smrti, a posebno i na razvoj resinhronizacionog implantabilnog kardioverter defibrilatora u terapiji srčane slabosti.[28][29]

Da implatacija ICD nema alternativu govore brojni rezulatai iz sledećih studuja:

  • Rezultati AVID studije pokazali su da je grupa bolesnika lečenih sa ICD imala redukciju mortaliteta od 38% u prvoj godini u poređenju sa grupom lečenom antiaritmicima.[30]
  • MADIT II studija je pokazala apsolutno smanjenje mortaliteta u grupi bolesnika sa ranije prebolelim infarktom i disfunkcijom leve komore (EF manja od 30%), kod kojih je ugrađen ICD u odnosu na istu grupu bolesnika sa konvencionalnom terapijom.[31]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Chan, P. S.; Nichol, G.; Krumholz, H. M.; Spertus, J. A.; Jones, P. G.; Peterson, E. D.; Rathore, S. S.; Nallamothu, B. K.; American Heart Association National Registry of Cardiopulmonary Resuscitation (NRCPR) Investigators (2009). „Racial differences in survival after in-hospital cardiac arrest”. JAMA. 302 (11): 1195—201. PMC 2795316 Слободан приступ. PMID 19755698. doi:10.1001/jama.2009.1340. .
  2. ^ Myerburg RJ; Castellanos A. (2008). „Cardiac arrest and sudden cardiac death”. Braunwald’s Heart Diseases. A Textbook of Cardiovascular Medicine. Philadelphia: Saunders Elsevier. стр. 933—74. .
  3. ^ Liberthson, R. R. (1996). „Sudden death from cardiac causes in children and young adults”. New England Journal of Medicine. 334 (16): 1039—44. PMID 8598843. doi:10.1056/NEJM199604183341607. .
  4. ^ Vincent, G. M. (2001). „Role of DNA testing for diagnosis, management, and genetic screening in long QT syndrome, hypertrophic cardiomyopathy, and Marfan syndrome”. Heart. 86 (1): 12—4. PMC 1729812 Слободан приступ. PMID 11410552. doi:10.1136/heart.86.1.12. .
  5. ^ Tester, D. J.; Ackerman, M. J. (2007). „Postmortem long QT syndrome genetic testing for sudden unexplained death in the young”. J Am Coll Cardiol. 49 (2): 240—6. PMID 17222736. doi:10.1016/j.jacc.2006.10.010. .
  6. ^ Arntz, H. R.; Willich, S. N.; Schreiber, C.; Brüggemann, T.; Stern, R.; Schultheiss, H. P. (2000). „Diurnal, weekly and seasonal variation of sudden death. Population-based analysis of 24,061 consecutive cases”. European Heart Journal. 21 (4): 315—21. PMID 10653679. doi:10.1053/euhj.1999.1739. .
  7. ^ Silka MJ. Sudden cardiac death. U: Moss and Adams Heart disease in infants, children, and adolescents: including the fetus and young adult. Philadelphia: Lippincot Williams and Wilkins 2001; 534-50.
  8. ^ WREN, C. (1999-10-01). „Cardiac causes for syncope or sudden death in childhood”. Archives of Disease in Childhood. 81 (4): 289—291. ISSN 0003-9888. doi:10.1136/adc.81.4.289. 
  9. ^ Hod, H.; Gotlieb, S.; Green, M.; Hammerman, H.; Zahger, D.; Hasdai, D.; Benderly, M.; Schwartz, R.; Behar, S. (мај 2006). „Trends in management, morbidity and mortality of patients with acute myocardial infarction hospitalized in the last decade”. Harefuah. 145 (5): 326—31. PMID 16805209. 
  10. ^ Myerburg RJ, ed.. "Cardiac Arrest and Sudden Cardiac Death". Braunwald's heart disease : a textbook of cardiovascular medicine. Mann, Douglas L.; Zipes, Douglas P.; Libby, Peter; Bonow, Robert O.; Braunwald, Eugene (Tenth ed.). Philadelphia, PA: Saunders. pp. 821–860
  11. ^ Goldenberg, I.; Jonas, M.; Tenenbaum, A.; Boyko, V.; Matetzky, S.; Shotan, A.; Behar, S.; Reicher-Reiss, H.; Bezafibrate Infarction Prevention Study Group (2015). „Current smoking, smoking cessation, and the risk of sudden cardiac death in patients with coronary artery disease”. Archives of Internal Medicine. 163 (19): 2301—5. PMID 14581249. doi:10.1001/archinte.163.19.2301. .
  12. ^ Friedlander Y; Siscovick DS, Weinmann S, Austin MA, Psaty BM, Lemaitre RN, Arbogast P, Raghunathan TE, Cobb LA (јануар 1998). „Family history as a risk factor for primary cardiac arrest”. Circulation. 97 (2): 155—60. PMID 9445167. S2CID 9174650. doi:10.1161/01.CIR.97.2.155. .
  13. ^ Longo, Dan L.; Kasper, Dennis L.; Harrison, Tinsley Randolph, ур. (2012). Harrison's principles of internal medicine. New York, N.Y.: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-180215-4. 
  14. ^ Teng, T. H.; Williams, T. A.; Bremner, A.; Tohira, H.; Franklin, P.; Tonkin, A.; Jacobs, I.; Finn, J. (2014). „A systematic review of air pollution and incidence of out-of-hospital cardiac arrest”. Journal of Epidemiology and Community Health. 68 (1): 37—43. PMID 24101168. S2CID 26111030. doi:10.1136/jech-2013-203116. hdl:20.500.11937/11721. .
  15. ^ Radna grupa za iznenadnu srčanu smrt (SCD) Evropskog udruženja kardiologa, DŽEPNI VODIČ ZA PREVENCIJU IZNENADNE SRČANE SMRTI, FESC Fondazione Salvatore Maugeri Via Ferrata 8 27100 Pavia, Italija [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2014)
  16. ^ Topalov V, Živkov Šaponja D, Kovačević VD. Sinkope. Novi Sad: Agora; 2007
  17. ^ Kovačević D, i sar. Prevencija iznenadne srčane smrti, Med Pregl 2011; LXIV (5-6): 291-294. Novi Sad: maj-juni.
  18. ^ McCaffrey, Francis M. (1991). „Sudden Cardiac Death in Young Athletes”. Am J Dis Child. 145 (2): 177—183. PMID 1994683. doi:10.1001/archpedi.1991.02160020069020. 
  19. ^ Maron BJ (2009) Distinguishing hypertrophic cardiomyopathy from athlete’s heart physiological remodelling: clinical significance, diagnostic strategies and implications for preparticipation screening. Br J Sports Med 43:649-656.
  20. ^ Rubart, M.; Zipes, D. P. (2005). „Mechanisms of sudden cardiac death”. The Journal of Clinical Investigation. 115 (9): 2305—15. PMC 1193893 Слободан приступ. PMID 16138184. doi:10.1172/JCI26381. .
  21. ^ Bunch, T. J.; Hohnloser, S. H.; Gersh, B. J. (2007). „Mechanisms of sudden cardiac death in myocardial infarction survivors: Insights from the randomized trials of implantable cardioverter-defibrillators”. Circulation. 115 (18): 2451—7. PMID 17485594. S2CID 10515518. doi:10.1161/CIRCULATIONAHA.106.683235. .
  22. ^ „Types of Arrhythmia - NHLBI, NIH”. 2015-06-07. Архивирано из оригинала 07. 06. 2015. г. Приступљено 2021-09-28. 
  23. ^ Fontaine G, Fontaliran F, Lascauld G et al. Arrhythmogenic right ventricular dysplasia. In: Zipes DP, Jalife J eds. Cardiac electrophysiology, Phyladelphia: WB Saunders Co. 1995; 754-65.
  24. ^ Bernstein D. Cardiac Arrhythmias. U: Nelson WB. Textbook of Pediatrics, WB Saunders Company, Philadelphia 1996; 1335-44.
  25. ^ Jervell A, Lange-Nielsen F. Congenital deafmutism, functional heart disease with prolongation of the QT and sudden death. Am Heart J 1957; 54: 59.
  26. ^ Garson A Jr. Ventricular arrhythmias. In: Garson A Jr, Bricker Tj, McNamara DG, eds. The science and practice of pediatric cardiology. Philadelphia-London: Lea&Febiger 1990; 1864-904.
  27. ^ Iznenadna srčana smrt u športaša U: MDS Priručnik dijagnostike i terapije. Pristupljeno 27.7.2019.
  28. ^ Lane, R. E.; Cowie, M. R.; Chow, A. W. (2005). „Prediction and prevention of sudden cardiac death in heart failure”. Heart. 91 (5): 674—80. PMC 1768862 Слободан приступ. PMID 15831662. doi:10.1136/hrt.2003.025254. .
  29. ^ Abraham, W. T.; Fisher, W. G.; Smith, A. L.; Delurgio, D. B.; Leon, A. R.; Loh, E.; Kocovic, D. Z.; Packer, M.; Clavell, A. L.; Hayes, D. L.; Ellestad, M.; Trupp, R. J.; Underwood, J.; Pickering, F.; Truex, C.; McAtee, P.; Messenger, J.; MIRACLE Study Group. Multicenter InSync Randomized Clinical Evaluation (2002). „Cardiac resynchronization in chronic heart failure”. New England Journal of Medicine. 346 (24): 1845—53. PMID 12063368. doi:10.1056/NEJMoa013168. 
  30. ^ Anderson JL, Hallstrom AP, Epstein AE, Pinski SL, Rosenberg Y, Nora MO, et al. Design and results of the antiarrhythmics vs implantable defibrillators (AVID) registry. „The AVID Investigators”. Circulation. 99 (13): 1692—9. 1999. .
  31. ^ Cygankiewicz, I.; Gillespie, J.; Zareba, W.; Brown, M. W.; Goldenberg, I.; Klein, H.; McNitt, S.; Polonsky, S.; Andrews, M.; Dwyer, E. M.; Hall, W. J.; Moss, A. J.; MADIT II Investigators (април 2009). „Predictors of long-term mortality in Multicenter Automatic Defibrillator Implantation Trial II (MADIT II) patients with implantable cardioverter-defibrillators”. Heart Rhythm. 6 (4): 468—73. PMID 19324304. doi:10.1016/j.hrthm.2008.12.023. .

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Iznenadna_srčana_smrt&oldid=27447952”