O tempora, o mores!
 |
O tempora, o mores! славна је Цицеронова реченица у његовом Првом говору против Катилине. Преводи се изразом Чудних ли времена, чудних ли обичаја!. На почетку свог говора против Катилине, који га је претходно хтио убити, Цицерон оплакује злобу и поквареност Катилинине доби. Цицерон је фрустриран што, упркос свим доказима који су прикупљени против Катилине који се уротио ради свргавања римске власти, те чињенице да је сенат донео senatus consultum ultimum (последње решење сената), Катилина још није осуђен. Цицерон наставља описивати различита времена у римској историји када су конзули убијали заверенике чак уз мање доказа. Понекад се, као у случају убиства Гаја Граха (једног од браће Граха) које је извршио бивши конзул Луције Опимије, одлука темељила само на quasdam seditionum suspiciones, тј. поузданим сумњама на устанак (одломак 2, линеја 3).
Ова се сентенција данас користи као усклик у критиковању тренутних ставова и трендова, често у шали или уз иронију.
