Olpidium brassicae
| Olpidium brassicae | |
|---|---|
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Olpidium brassicae (Woronin) P.A. Dang., 1886
| |
| Синоними | |
|
Asterocystis radicis De Wild., 1893 | |
Olpidium brassicae је гљива из рода Olpidium, из реда Chytridiales. Ова гљива је паразит младих биљака купуса. На купусу изазива обољење корена и кореновог врата, познато под називом „црна нога“. Ова гљива, при повећаној влажности земљишта заражава корен купуса још док се налази у топлим лејама. Заражена биљка потамни, стањи се и почне да труне.
Циклус развића[уреди | уреди извор]
Ова врста врши заразу путем зооспора, које имају дугачак гладак бич на задњем крају. До инфекције долази тако што зооспоре допливавају до површине коренове коре, прилепе се за њу и омотају омотачем. После тога се садржај зооспоре прелива у ћелију епидермиса корена. У ћелији епидермиса се једро паразита више пута дели митотичком деобом, тако да настаје вишеједарна плазматична маса. Ова плазматична маса прелази и у остале ћелије корена. После тога се талус Олпидијум брасике заодева омотачем и у целости претвара у зооспорангију (холокарпија). Новонастала зооспорангија на једном крају образује цеваст израштај који долази до површине биљке. Гелификацијом зида зооспорангије, зооспоре излазе напоље и могу да заразе нову биљку. Цео циклус развића траје пар дана, а може се поновити неколико пута. При застоју у образовању израштаја зооспорангије, зооспоре се понашају као гамети и међусобно се сливају. Спајају се само цитоплазме зооспора, а не и њихова једра, тако да настаје двоједарни планозигот. Међусобно се могу спојити само зооспоре које су настале у различитим зооспорангијама. Овако спојене зооспорангије пливају помоћу два бича док се поново не прилепе за епидермис купуса. Када се прилепи за купус, паразит се обмотава зидом и губи бичеве. После тога, помоћу ензима, пробија ћелијски зид и као плазматична маса продире у ћелију. У ћелији купуса ова гљива се обмотава дебелим ћелијским зидом звездастог облика и постаје трајна спора (циста), која може да преживи неповољне услове. Она се ослобађа распадањем ћелија корена. Када опет наступе повољни услови, после периода мировања, спајају се два једра у трајној спори. После тога долази до редукционе деобе, тако да опет настају хаплоидне зооспоре, и циклус креће из почетка.
Мере заштите[уреди | уреди извор]
Да би се купус заштитио од Олпидијум брасике примењују се дезинфекција земљишта, ређа сетва, добро проветравање и умерено заливање. Када се болест већ појави, често се на површини леја наноси слој песка дебљине од 2 до 4 центиметра, како би се на оболелим биљкама појавили секундарни корени.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ранковић Б. 2003. Систематика гљива. Крагујевац.