Sarkozin
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
2-(Metilamino)sirćetna kiselina[1]
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| 3DMet | B01190 |
| Bajlštajn | 1699442 |
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.003.217 |
| EC broj | 203-538-6 |
| Gmelin Referenca | 2018 |
| KEGG[2] | |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C3H7NO2 | |
| Molarna masa | 89,09 g·mol−1 |
| Agregatno stanje | Beli kristali |
| Miris | Bez mirisa |
| 89,09 g L−1 (na 20 °C) | |
| log P | 0,599 |
| Kiselost (pKa) | 2,36 |
| Baznost (pKb) | 11,64 |
| λmax | 260 nm |
| Apsorbancija | 0,05 |
| Termohemija | |
| Specifični toplotni kapacitet, C | 128,9 J K−1 mol−1 |
Std entalpija
formiranja (ΔfH⦵298) |
−513,50 – 512.98 kJ mol−1 |
| Std entalpija sagorevanja ΔcH |
−1667,84 – 1667.54 kJ mol−1 |
| Srodna jedinjenja | |
Srodne alkanoinske kiseline
|
|
Srodna jedinjenja
|
Dimetilacetamid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Sarkozin (N-metilglicin) je intermedijer i nusproizvod u sintezi i degradaciji glicina. Sarkozin se metaboliše do glicina enzimom sarkozin dehidrogenaza, kod glicin-N-metil transferaza generariše sarkozin iz glicina. Sarkozin je prirodna aminokiselina prisutna u mišićnim i drugim telesnim tkivima. U laboratoriji se može sintetisati iz hlorosirćetne kiseline i metilamina. Sarkozin ima sladak ukus i rastvara se u vodi. On se koristi u proizvodnji biorazgradivih surfaktanata i pasti za zube, i za niz drugih oblika primena.
Sarkozin je sveptisutan u biološkim materijalima i u hrani poput žumanceta, ćuretine, šunke, povrća, mahuna, etc. Sarkozin se formira iz holina unesenog hranom i metabolizmom metionina. On se brzo razlaže do glicina. Koncentracija sarkozina u krvnom serum prosečne osobe je 1,59 ± 1,08 nM.[5]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „Sarcosine - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 16. 9. 2004. Identification. Приступљено 21. 4. 2012.
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Allen, RH; Stabler, SP; Lindenbaum, J (1993). „Serum betaine, N,N-dimethylglycine and N-methylglycine levels in patients with cobalamin and folate deficiency and related inborn errors of metabolism”. Metabolism: clinical and experimental. 42 (11): 1448—60. PMID 7694037. doi:10.1016/0026-0495(93)90198-W.
Vidi još[уреди | уреди извор]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
