Srebro sulfid
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Srebro sulfid
| |
| Identifikacija | |
| ECHA InfoCard | 100.040.384 |
| Svojstva | |
| Ag2S | |
| Molarna masa | 247,8 g/mol |
| Agregatno stanje | Crni kubni kristal |
| Gustina | 7,23 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 1098 K (825 °C) |
| 8.5-12 mg/L | |
| Rastvorljivost | rastvoran u azotnoj i sumpornoj kiselini |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | ortogonalna |
| Termohemija | |
| Standardna molarna entropija S |
144.0 J/mol·K |
Std entalpija
formiranja (ΔfH⦵298) |
-32.6 kJ/mol |
| Opasnosti | |
| Opasnost u toku rada | Može da uzrokuje iritaciju |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Srebro sulfid, Ag2S, je sulfid srebra. On je gusta crna čvrsta materija. Od njega se sastoje zatamnjenja koja se formiraju na srebrnom posuđu i drugim srebrnim objektima[1] Srebro sulfid je nerastvoran. On se može razložiti jakim kiselinama. Srebro sulfid poseduje kovalentnu vezu između srebra (elektronegativnost 1.98) i sumpora (elektronegativnost 2.58).[2] Kad se formiraju na električnim kontaktima u atmosferi bogatoj vodonik sulfidom njegovi kristali imaju oblik dugačkih filamenata.
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Silver, Chemical Element
- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
Literatura[уреди | уреди извор]
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
