Марија Владимировна

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Владимировна
Марија Владимировна 2010. године
Лични подаци
Датум рођења(1953-12-23)23. децембар 1953.(70 год.)
Место рођењаМадрид,  Шпанија
Религијаправославље
Породица
СупружникФранц Вилхелм (Михаил Павлович)
ПотомствоГеоргиј Михајлович
РодитељиВладимир Кирилович
Леонида Георгијевна
ДинастијаРоманов
старјешина Руског императорског дома
ПретходникВладимир Кирилович
НаследникГеоргиј Михајлович

Марија Владимировна[1] (рус. Мария Владимировна, Мадрид, Шпанија, 23. децембар 1953) старјешина је Руског императорског дома.

Она је кћерка јединица великог кнеза Владимира Кириловича и грузијске принцезе Леониде Георгијевне.

Биографија[уреди | уреди извор]

Марија Владимировна је рођена 23. децембра 1953. године у Мадриду. Завршила је Универзитет у Оксфорду. Данас живи у Шпанији. Говори руским, енглеским, француским и шпанским, а дјелимично и њемачким, италијанским и арапским језиком.

Први пут је посјетила Русију априла 1992. године, заједно са мајком и сином, када је присуствовала опијелу њеном оцу великом кнезу Владимиру Кириловичу којег је држао патријарх московски Алексије II.[2]

Императорски дом[уреди | уреди извор]

Старјешина Руског императорског дома у изгнанству од 1938. до 1992. био је велики кнез Владимир Кирилович. Осим њега, посљедњи мушки династички члан је био кнез императорске крви Василиј Александрович. Још за његовог живота Владимир Кирилович је своју кћерку велику кнегињицу Марију прогласио за чувара престола (1969) јер је кнез Василиј био у морганатском браку и није имао потомке са правом насљеђивања престола. Након смрти Василија Александровича (1989) велика кнегиња Марија Владимировна је у складу са Основним државним законима Руске Империје постала насљедник престола. Наступило је насљеђивање по женској линији јер би смрћу њеног оца Владимира била пресјечена посљедња мушка линија.

Велика кнегињица Марија Владимировна је 1976. ступила у равнородни брак са Францом Вилхелмом, принцем од Пруске. Њему је након примања православља велики кнез Владимир Кирилович додијелио титулу великог кнеза, а на крштењу је добио име Михаил Павлович. Одређено је да ће унуци Владимира Кириловича првенствено носити титулу великог кнеза и презиме Романов, а самим тим наставити чланство Императорског дома. Из брака Марије и Михаила, дана 13. марта 1981, родио се њихов син јединац — велики кнез Георгиј Михајлович. Брак је разведен јуна 1986. године. Велика кнегиња Марија се није више удавала.

Дана 21. априла 1992. преминуо је династички старјешина велики кнез Владимир Кирилович. Нови старјешина је постала велика кнегиња Марија Владимировна, а за цесаревића је проглашен велики кнез Георгиј Михајлович. Њих двоје су данас једини чланови Императорског дома и као такве их признаје Руска православна црква.[3][4] У непризнатој држави Придњестровље, Руски императорски дом има статус историјске институције.[5] Предсједништво Врховног суда Руске Федерације је 1. октобра 2008, на захтјев велике кнегиње Марије Владимировне, рехабилитовало убијену царску породицу.[6]

Старјешина Руског императорског дома је врховна начелница Руских императорских и царских ордена. Такође, указима дарује насљедно и лично племство.[7][8] Овим почастима су удостојени: покојни патријарх московски Алексије II, садашњи патријарх московски Кирил, бивши директор ФСБ-а Николај Патрушев, бивши предсједник Државне думе Сергеј Наришкин, бивши премијер Сергеј Степашин, предсједник Врховног суда Вјачеслав Лебедев, бивши московски градоначелник Јуриј Лушков, бивши санктпетербуршки градоначелник Анатолиј Сопчак, бивши придњестровски предсједник Игор Смирнов итд.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Alexander II of Russia
 
 
 
 
 
 
 
8. Grand Duke Vladimir Alexandrovich of Russia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Princess Marie of Hesse and by Rhine
 
 
 
 
 
 
 
4. Cyril Vladimirovich, Grand Duke of Russia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Frederick Francis II, Grand Duke of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
9. Duchess Marie of Mecklenburg-Schwerin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Princess Augusta Reuss-Köstritz
 
 
 
 
 
 
 
2. Владимир Кирилович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Prince Albert of Saxe-Coburg and Gotha
 
 
 
 
 
 
 
10. Alfred, Duke of Saxe-Coburg and Gotha, Duke of Edinburgh
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Victoria of the United Kingdom
 
 
 
 
 
 
 
5. Victoria Melita of Saxe-Coburg and Gotha
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Alexander II of Russia (= 16)
 
 
 
 
 
 
 
11. Grand Duchess Maria Alexandrovna of Russia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Princess Marie of Hesse and by Rhine (= 17)
 
 
 
 
 
 
 
1. Марија Владимировна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Prince Iraklij Konstantinovich Bagration of Mukhrani
 
 
 
 
 
 
 
12. Prince Alexander Bagration of Mukhrani
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Princess Katharina Ivanovna Argutinsky-Dolgorukow
 
 
 
 
 
 
 
6. George, Prince Bagration of Mukhrani
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Dmitri Zakharovitch Golovatchev
 
 
 
 
 
 
 
13. Maria Dmitrievna Golovatcheva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Leonida Igorevna von Hessen
 
 
 
 
 
 
 
3. Леонида Георгијевна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Dmitri Nowina Złotnicki
 
 
 
 
 
 
 
14. Sigismund Nowina Złotnicki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Celestina Trzeciak h. Sas
 
 
 
 
 
 
 
7. Countess Helena Nowina Złotnicka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Prince Elisabar Eristavi of Ksani
 
 
 
 
 
 
 
15. Princess Maria Elisabarowna Eristavi of Ksani
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Princess Kethevan Eristavi of Ksani
 
 
 
 
 
 

Породица[уреди | уреди извор]

Супружник[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења
Франц Вилхелм (Михаил Павлович) 3. септембар 1943.

Дјеца[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења супружник
Георгиј Михајлович 13. март 1981. није ожењен

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Као члан Императорског дома не користи презиме „Романов“ већ титулу, име и очество.
  2. ^ Глава Российского Императорского Дома Е.И.В. Государыня Великая Княгиня Мария Владимировна, Приступљено 4. 11. 2016.
  3. ^ Поздравление Святейшего Патриарха Кирилла главе Российского императорского дома Великой княгине Марии Владимировне („www.patriarchia.ru“), Приступљено 3. 11. 2016.
  4. ^ Императорский Дом („www.imperialhouse.ru“), Приступљено 3. 11. 2016.
  5. ^ Указ Президента ПМР №998 О статусе Российского Императорского Дома в Приднестровской Молдавской Республике, Приступљено 3. 11. 2016.
  6. ^ Постановление Президиума Верховного Суда Российской Федерации, Дело №274-П08 Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2012), Приступљено 3. 11. 2016.
  7. ^ Ордена и награды („www.imperialhouse.ru“), Приступљено 4. 11. 2016.
  8. ^ Magija carskog dvora u kolevci komunizma („www.glas-javnosti.rs“) Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2016), Приступљено 4. 11. 2016.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]