Светозар Радојчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Светозар Радојчић
Светозар Радојчић
Лични подаци
Пуно имеСветозар Радојчић
Датум рођења(1909-05-14)14. мај 1909.
Место рођењаСремски Карловци, Аустроугарска
Датум смрти20. октобар 1978.(1978-10-20) (69 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФРЈ

Светозар Радојчић (Сремски Карловци, 14. мај 1909Београд, 20. октобар 1978) био је српски историчар уметности, универзитетски професор [а] и академик. Његови најзначајнији радови, везани су за фрескосликарство и уметност средњовековних српских земаља, а своје капитално дело „Старо српско сликарство“ објавио је 1966. године. Био је син Николе Радојчића, српског историчара и академика.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 14.05. 1909. године у Сремским Карловцима, где је његов отац Никола радио као професор у Карловачкој гимназији и ту је завршио основну школу 1920. године. Исте године је уписао средњу школу у Љубљани, пошто је његов отац добио место професора на Љубљанском универзитету. После завршене средње школе, у истом граду је од 1928. до 1932. године завршио студије археологије. Током студија, Радојчић је школску 1930/1931 провео на загребачком Свеучилишту, а за време лета је боравио у летњој школи бечког Археолошког института у корушком градићу Фајштрицу (Бистрици) (1930. и 1931). Образовање је стицао и у Бечу и Прагу (Институт Н. П. Кондакова и Универзитет Карлов), а летњи период 1933. године је провео на археолошким локалитетима и музејима у Венецији, Аквилеји и Градежу. Докторску дисертацију на тему „Портрети српских владара у средњем веку“ је одбранио у Љубљани 30. октобра 1934. године и она је исте године штампана у Скопљу у издању Музеја Јужне Србије,[1] чији је директор тада био Радослав Грујић.

Светозар Радојчић је 27.05. 1952. године постао дописни члан Одељења друштвених наука, чији редовни члан постаје 5. децембра 1963. године. Члан Одељења историјских наука постао је 11.03. 1971. године, а био је и председник Хиландарског одбора САНУ.

Одабрана награде[уреди | уреди извор]

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Од 1956. године, Радојчић је био редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, на Одељењу за Историју уметности.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]