Синиша Станковић

С Википедије, слободне енциклопедије
синиша станковић
Синиша Станковић
Лични подаци
Датум рођења(1892-03-26)26. март 1892.
Место рођењаЗајечар, Краљевина Србија
Датум смрти24. фебруар 1974.(1974-02-24) (81 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Професијабиолог
председник АСНО Србије
Период19441945.
председник Прездијума
Народне скупштине Србије
Период19451953.
Претходникнико
НаследникПетар Стамболић

Одликовања
Орден народног ослобођења Орден заслуга за народ са златним венцем

Синиша Станковић (Зајечар, 26. март 1892Београд, 24. фебруар 1974) био је српски биолог, члан Српске академије наука и уметности и оснивач Института за екологију и биогеографију САНУ, директор Биолошког института Србије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Природне науке је студирао на универзитетима у Београду и Греноблу. Био је предавач неколико биолошких дисциплина на универзитету у Београду, где је 1934. године изабран за редовног предавача.

Синиша Станковић је био члан САНУ и дописни члан Академије у Нансију и Масарикове академије у Прагу. Био је председник академског савета ФНРЈ.

За дописног члана САНУ изабран је 1934. године, а за редовног 1946. године. Био је члан Комисије за обнову универзитета од 1944. године.

Док је Србија била окупирана у Другом светском рату био је члан Главног народнослободилачког одбора. Велики део рата је провео у концентрационом логору на Бањици одакле је крајем рата побегао и илегално живео у окупираном Београду.

После ослобођења био је председник Народноослободилачког фронта Београда, АСНОС-а, а од 1944. до 1953. године био је председник Президијума Народне скупштине Србије.

У послератном периоду заступао је Југославију на међународним скуповима и радио на обнављању научне делатности.

Синиша Станковић је један од утемељивача еколошког правца у биологији.

Бавио се и проучавањем живих бића у језерима, али и у другим слатким водама, као и проблемима биогеографије.

Његови најзначајнији радови настали су на основу испитивања живота у Охридском језеру.

По њему је једна врста лажних шкорпија добила име, то је ретка врста која живи само у Србији (Neobisium stankovici). По њему је такође добио име Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

Његов син је лекар Иван Станковић.

Дела[уреди | уреди извор]

Синиша Станковић је написао велики број научних радова и универзитетских уџбеника. Од крупнијих дела објавио је:

  • „Животни простор“ — дело у коме критикује расизам и нацизам
  • „Оквир живота“ — популарна екологија
  • „Охридско језеро и његов живи свет“ — монографија

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]