Čimu

Из Википедије, слободне енциклопедије
Čimu

Čimu kultura (šp. Chimú) je naseljavala region zvan Čimor (šp. Chimor) koji se nalazi u Moče (šp. Moche) dolini u Peruu. Glavni grad joj je bio Čan Čan (šp. Chan Chan). Inke su osvojile Čimor samo 50 godine pre dolaska Španaca u te krajeve, tako da je bilo dosta pripadnika te kulture koji su mogli da posvedoče kako je svakodnevni život Čimu izgledao u vremenima pre nego sto su ih Inke, na čelu sa Inkom Tupak Inka Jupankiem (šp. Tupac Inca Yupanqui), pokorile oko 1470. godine pre n. e. Čimor je izrastao iz ostataka Moče kulture a u početku je keramika Čimu kulture imala sličnoti sa Moče keramikom.

Čimu su naseljavali severni deo Perua. Najveći deo njihove teritorije čine pustinje koje se nalaze izmedju Pacifika na zapadu i Anda na istoku.Teritorija im je ispresecana rekama koje prave plodne oaze. Poljoprivreda je bila razvijena u Čimoru zbog plodnih oaza. Ribolov je takođe bio zastupljen u Čimoru.

Čimu su isto bili poznati po tome što su kao božanstvo obožavali mesec, za razliku od Inka koji su obožavali sunce. Čimu su smatrali sunce uništiteljem a taj stav je verovatno povezan sa intenzitetom sunca u pustinjskoj klimi koju su naseljavali.Oni su u hramovima prinosili školjke iz roda Spondilusa.

Čimu kultura je najpoznatija po svojoj osobenoj monohromnoj keramici i prefinjenoj metalurgiji bakra, zlata, srebra, bronze, i tumbaga (mešavina bakra i zlata). Čimu keramika je dosta često antropomorfna ili teriomorfna. Sjajna crna površina većine Čimu keramike nije bila rezultat gleđosanja već znalačkog pečenja keramike na viskokim temperaturama i u zatvorenim pećima koje su sprečavala da kiseonik uđe u njih i proizvede oksidaciju koja bi dala keramici karakterističnu crvenkastu boju.

Rana Čimu kultura[уреди]

Tapiserija od pamuka, Čimu

Najstarija civilizacija koja je naseljavala severni deo Perua bila je rani Čimu.Oni su poznati i kao Moče.Nezna se kada je ova civilizacija nastala (iako se zna da je pre nove ere) ali se zna da je nestala 400. godine nove ere.Moče su naseljavali predeo Moče,Čikama i Viru doline.Oni su gradili velike piramide pravougaonog oblika od opeka od blata.Moče su svoje mrtve sahranjivali na grobljima razbijenog tipa u grobnicama napravljenim od opeke sa rupama gde su stavljali činije.

Širenje[уреди]

Sud koji predstavlja ribara (1100.-1400. godine)

Kasnija Čimu kultura je nastala 900. godine nove ere na istom prostoru gde su i Moče nastale nekoliko vekova ranije.Čimu je takođe bila i primorska kultura.Čimu kultura je nastala južno od današnjeg grada Lime u dolini Moče,severoistočno od grada Huarmeja, negde u blizini grada Trujila.Kasnije je Čimu osvojila teritorije oko Arekipa.Pretpostavlja se da je kralj Tajkanamo osnovao svoje kraljevstvo između mora i Trujila sa centrom u Chan Chanu.Njegov sin ,Guakri-kaur, je osvojio donji deo doline Moče.Sin Guakri-kaura,Nanken-pinko, postavio je temelj kraljevstvu Čimor i on je osvojio celu Moče dolinu i doline Sana,Pakasmajo,Čikama,Viru,Čao i Santa.

Smatra se da je polovinom 14. veka nastalo kraljevstvo Čimor.Nanken-pinko je vladao oko 1370. godine nove ere nakon čega vladaju sedam vladara čija imena se neznaju.Minčankaman je nasledio jednog od ovih vladara i vladao je negde oko osvajanja Inka (1462-1470 godine).U to vreme Čimu civilizacija je bila u svom kasnom periodu i nazivala se kasna Čimu kultura.Na svom vrhuncu Čimu kultura je pokrivala velika prostranstva i obuhvatala više etničkih grupa.Njihova teritorija prostirala se od doline Jekutepekue na severu do doline Karabajalo na jugu.Na jugu je njihova osvajanja zaustavila vojno jaka Lima kultura.

Društvo[уреди]

Društvo Čimu kulture je bila uređeno hijerarhijski u 4 nivoa, gde je vlastela vladala nad nekoliko administrativnih centra.Centralni deo Čimu hijerarhije su bili gradovi okruženi zidinama koji su se nazivali cijudadelas kod Čan Čana.Kontrolisanje radova na kanalima i poljima pokazuje visok nivo organizacije kod Čimu.

Glavni grad Čan Čan je bio na vrhu Čimu hijerarhije, dok je Farfan u dolini Jekutepekue bio njegov podređeni.Ovakva organizacija, koja je nastala u vreme osvajanja doline Jekutepekue, pokazuje da su Čimu stvorile svoju hijerarhiju na početku svog širenja.Vlastela koja je bila na vlasti pre nego što su njihov grad osvojili Čimu, bi bila nakon njihovog osvajanja ubačena vladu Čimu,a njihov grad u niže nivoe Čimu hijerarhije.Ovi gradovi niže hijerarhije su se brinuli za snabdevanje Čan Čana hranom, vodom i radnicima, dok su gradovi više hijerarhije bili zaduženi za administraciju područja oko gradova niže hijerarhije.Ruralni gradovi su se brinuli za održavanje kanala.

Religija[уреди]

Čimu su bili mnogobošci.Oni su verovali da je Mesec (Si) najveće božanstvo i da je jači od sunca jer se pojavljivao i danju i noću, i da on utiče na vreme.Oni su čak žrtvovali svoju decu,životinje i ptice mesecu na gomili ćilima zajedno sa voćem.Oni su verovali da će ljudi koji su žrtvovani postati obogotvoreni.Verovalo se da je sunce povezano sa kamenjem zvanim alaek-pong.Verovali su da je ovo kamenje ustvari preci njihovih suseda i sinovi sunca.

Neka sazvežđa su takođe bila važna za Čimu.Verovali su da su dve zvezde iz Orionovog pojasa glasnici meseca. Čimu su uz pomoć zvezdanog jata Plejade u sazvežđu Bik računali svoju godinu.

Za Čimu more (Ni) je takođe bilo važno božanstvo i njemu su žrtvovali povrće i molili su mu se za ribe i za zaštitu od davljenja.Čimu su gradili hramove svojim božanstvima u svom glavnom gradu Čan Čan.Ovi hramovi su se nazivali huake i svaki je imao neki sveti predmet (macajek) koji je imao veze sa nekim božanstvom ili legendama.Oni su takođe obožavali Mars (Nor), Sol (Điang) i Zemlju (Gisa).

Spoljašnje veze[уреди]