Ђаконикон

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ђаконикон (грч. Διακονικόν, лат. diaconicum) је у ранохришћанским црквама био просторија која се налазила код јужне стране улаза у храм, поред нартекса, у којој су верници остављали прилоге у намирницама. Један део вина и хлеба је у току богослужења одвајан и одношен на жртвеник да се над њим изврши тајна еухаристије. Служили су и као скеофилакион, остава у којој су чувани разни освећени предмети потребни за богослужење [1].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ђ. Стричевић, Ђаконикон и протезис у ранохришћанским црквама, Старинар IX-X, Београд 1959, 59-66.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]