Ђанг Цемин

Из Википедије, слободне енциклопедије
BŽO-Help.svg Овај чланак нема никакве независне и поуздане изворе.
Према правилима о биографијама живих особа, он мора садржавати изворе. Помозите да се чланак унапреди тако што ћете му додати неутралне, проверљиве и поуздане изворе.

Напомена: Контроверзне тврдње о живим особама које немају референцу или је референца коју имају непоуздана — без обзира да ли је тврдња позитивна, негативна, неутрална или само мало вероватна — мора бити одмах уклоњена без икакве дискусије.
Ако имате коментаре који би могли да донесу решењу проблема, молимо вас да погледате страницу за разговор.

У овом чланку, сходно кинеској пракси, презиме претходи имену. Ђанг самим тим представља презиме, док је Цемин име особе у питању.
Ђанг Цемин

Ђанг Цемин
Ђанг Цемин

Биографија
Датум рођења 17. август 1926.
Место рођења Јангџоу (Кина)

Ђанг Цемин (упрошћ. кин. 江泽民, трад. кин. 江澤民, пинјин. Jiāng Zémín; Јангџоу, 17. август 1926) је бивши кинески лидер, део треће генерације функционера Комунистичке партије Кине. Био је на положају генералног секретара Комунистичке партије Кине између 1989. и 2002. године. Председник Народне републике Кине био је између 1993. и 2003. године а председавајући Централне војне комисије између 1989. и 2004. године.

Цеминов политички успон десио се током протеста на Тјенамену 1989. године када је заменио Џао Цијанга који је оптужен за превише помирљив став према демонстрантима на месту генералног секретара. Због утицаја на остарелог Денг Сјаопинга Цемин је 90-их фактички постао лидер Кине. Под његовим вођством Кина је доживела период суштинских економскох реформи и велики економски раст. Такође мирним путем у састав Кине је враћен Хонг Конг који је био у поседу Велике Британије и Макао који је био португалски посед. Унапредио је положај Кине на међународној сцени. Познат као један од најхаризматичнијих кинеских политичара, био је критикован због превише бриге око рејтинга у самој Кини и због исувише помирљивог става према Русији и Сједињеним државама у иностранству. Стари комунистички функционери критиковали су га јер је легитимизовао увођење капиталистичког уређења. На месту председника Кине наследио га је Ху Ђинтао. Његов допринос марксистичкој идеологији састоји се у теорији познатој под називом Три замисли која је имплементирана у устав Кине и идеологију комунистичке партије.

Спољашње везе[уреди]