Ђанфранко Фини
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Ђанфранко Фини | |
 Ђанфранко Фини |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 3. јануар 1952. |
| Место рођења | Болоња (Италија) |
| Народност | Италијан |
| Вероисповест | Римокатолик |
| Политичка партија | Будућност и слобода за Италију |
| Диплома са | Универзитет у Болоњи |
| Професија | Психолог |
| Мандат(и) | |
| Председник Дома посланика Скупштине Италије | |
| 30. април 2008. — 15. март 2013. | |
| Претходник | Фаусто Бертиноти |
| Наследник | Лаура Болдрини |
| Министар иностраних послова | |
| 18. новембар 2004. — 17. мај 2006. | |
| Претходник | Франко Фратини |
| Наследник | Масимо Д'Алема |
| Потпредседник Савета министара Републике Италије | |
| 11. јун 2001. — 17. мај 2006. | |
| Претходник | Масимо Д'Алема и Франческо Рутели |
| Наследник | Масимо Д'Алема и Франческо Рутели |
уреди  |
|
Ђанфранко Фини (итал. Gianfranco Fini; Болоња, 3. јануар 1952) је италијански политичар.
Био је секретар Фронта младости, затим секретар Италијанског социјалног покрета, од 1995. председник Националне алијансе (АН) пуних тринаест година од свог оснивања до 2008.
Године 2009. АН улази у нову партију Народ слободе(ПдЛ). Међутим ради сукоба са лидером ПдЛ-а Силвијем Берлусконијем у јулу 2010, Фини излази из странке и оснује нови покрет под називом Будућност и слобода за Италију.
Фини је био потпредседник Савета министара владе Берлускони II и III као и министар иностраних послова. Од 30. априла 2008. до 15. марта 2013. био је председник је Дома посланика. Између осталог председава Фондацију Фарефутуро (FareFuturo).
Спољашње везе [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ђанфранко Фини
