Ђердапска клисура

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Клисура Казан

Хидроелектрана Ђердап

Ђердапска клисура (рум. Porţile de Fier; мађ. Vaskapu; свк. Železné vráta; тур. Demirkapı; нем. Eisernes Tor; буг. Железни врата) је најдужа и највећа клисура у Европи. Она формира део границе између Румуније и Србије, при чему се северно налази Румунија а јужно Србија. Румунски, мађарски, словачки, турски, немачки и бугарски назив има значење железна врата, док је клисура у Србији позната као Ђердап. На румунској страни се налази национални парк Железна врата (рум. Parcul Natural Porţile de Fier), а са српске национални парк Ђердап.

Ђердапска клисура представља композитну (чине га наизменично 4 котлине и 4 клисуре), антесцедентну (усецање корита је ишло паралелно са тектонским померањима) долину и она изгледа овако:

1. Голубачка клисура
2. Љупковска котлина
3. Клисура Госпођин вир
4. Доњомилановачка котлина
5. Клисура Казан
6. Оршавска котлина
7. Сипска клисура
8. Влашко-понтијска низија

У клисури има археолошких налаза и културно-историјских споменика, као што су насеље Лепенски Вир, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, као и разни очувани примери народне словенске архитектуре.

Након изградње хидроелектране Ђердап, дошло је до подизања нивоа воде и тако је настало акумулационо Ђердапско језеро.

Види још

• Хидроелектрана Ђердап

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ђердапска клисура