Ђердапска клисура

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 44° 40' 16" СГ Ш, 22° 31' 47" ИГД

Клисура Казан
Хидроелектрана Ђердап

Ђердапска клисура (рум. Porţile de Fier; мађ. Vaskapu; сл. Železné vráta; тур. Demirkapı; нем. Eisernes Tor; буг. Железни врата) је најдужа и највећа клисура у Европи. Она формира део границе између Румуније и Србије, при чему се северно налази Румунија а јужно Србија. Румунски, мађарски, словачки, турски, немачки и бугарски назив има значење железна врата, док је клисура у Србији позната као Ђердап. На румунској страни се налази национални парк Железна врата (рум. Parcul Natural Porţile de Fier), а са српске национални парк Ђердап.

Ђердапска клисура представља композитну (чине га наизменично 4 котлине и 4 клисуре), антесцедентну (усецање корита је ишло паралелно са тектонским померањима) долину и она изгледа овако:

  1. Голубачка клисура
  2. Љупковска котлина
  3. Клисура Госпођин вир
  4. Доњомилановачка котлина
  5. Клисура Казан
  6. Оршавска котлина
  7. Сипска клисура
  8. Влашко-понтијска низија

У клисури има археолошких налаза и културно-историјских споменика, као што су насеље Лепенски Вир, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, као и разни очувани примери народне словенске архитектуре.

Након изградње хидроелектране Ђердап, дошло је до подизања нивоа воде и тако је настало акумулационо Ђердапско језеро.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]