Ђече

Координате: 43° 00′ С; 18° 22′ И / 43.00° С; 18.37° И / 43.00; 18.37
С Википедије, слободне енциклопедије
Ђече
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаБилећа
Становништво
 — 2013.Пад 31
Географске карактеристике
Координате43° 00′ С; 18° 22′ И / 43.00° С; 18.37° И / 43.00; 18.37
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ђече на карти Босне и Херцеговине
Ђече
Ђече
Ђече на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број59

Ђече је насељено мјесто у општини Билећа, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 79 становника. На попису становништва 2013. године, према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине пописано је 31 становника.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се на 577-616 метара надморске висине, површине 10,54 квадратних километара, удаљено око 17 километара од општинског центра. Припада мјесној заједници Плана. Разбијеног је типа, а засеоци су Брежина и Носовина. Смјештено је на крашком терену, окруженом узвишењима Велики и Мали рог, Качањ и Кукун. Атар, који обухвата неколико ливада и долина, богат је љековитим биљем, ниским растињем и високом шумом. На подручју села постоји неколико неистражених градина и гомила.[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према дефтеру из 1475/1477. власи катунара Поблаха Радованића имали су зимовалиште у мјесту званом Ђече. Село је 1879. имало 28 домаћинстава и 162 становника (139 муслимана и 23 православца); 1910. - 219 становника; 1948. - 83; 1971. - 90; 1991. - 79; 2013. - 12 домаћинстава и 28 становника (од којих 17 Срба). Према подацима са терена, 2020. у селу је било шест домаћинстава и 11 становника. Породица Вукоје слави Никољдан; Самарџић - Ђурђевдан. До 1992. у селу су живјеле муслиманске (бошњачке) породице: Авдић, Овчина и Ћатовић, док се породица Црнковић одселила послије Другог свјетског рата. Према предању, Ђатовићи су се доселили у другој половини 17. вијека, а породице Вукоје, Самарџић и Црнковић крајем истог вијека. Послије Другог свјетског рата дошли су Авдићи и Овчине. Током Другог свјетског рата страдало је 66 цивила и један борац Народноослободилачке војске Југославије. Становништво се углавном бави пољопривредом. У атару постоје два муслиманска гробља, а најближа православна гробља су у сусједним селима Лађевићи и Пађени. Најближа џамија и црква су у селу Плана. Ђече је електрифицирано 1972. године. Мјештани се водом снабдијевају са извора Качањ и из чатрња. Кроз атар пролази регионални пут Берковићи-Кривача.[2]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Муслимани 73 78 73
Срби 6 10 17 16
Југословени 66
остали и непознато
Укупно 79 88 90 82
Демографија[3]
Година Становника
1869. 162
1910. 219
1948. 83
1953. 80
1961. 82
1971. 90
1981. 88
1991. 79

Напомене[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 04. 05. 2019. 
  2. ^ а б Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 536. ISBN 978-99976-42-37-0. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]