Ђиро д'Италија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Logo Giro Italia.png

Ђиро д'Италија (итал. Giro d'Italia) или само Ђиро, је бициклистичка етапна трка, која се одржава почетком године на путевима Италије, а траје три недеље. Прва трка је држана 1909. године, а од тада се одржава сваке године, сем прекида у време Првог и Другог светског рата. Иако је место поласка обично променљиво, са неким изузецима циљ је углавном у Милану. Ђиро д'Италија је класификована међу три најважније трке светске бициклистичке федерације, која их је уврстила у свој професионални календар са друге две велике међународне трке, Тур де Франс и Вуелта а Еспања. Историјски гледано, сматра се другим најпрестижнијим бициклистичким догађајем након Тур де Франса и уз Светски куп чини врхунац бициклизма. Златни период ове трке су '40 и '50 године 20. векa када су се такмичили Фаусто Копи и Ђино Бартали.

Историја[уреди]

Фаусто Копи, петоструки победник Ђира

Ђиро је био реакција на француски Тур де Франс, када је спортски часопис Ауто (фр. L'Auto) данас Екип (фр. L'Equipe) организовао трку ради промоције часописа. Тако је дошао на идеју и Камило Костамања, власник италијанског часописа Газета дело Спорт (итал. La Gazzetta dello Sport) и организовао Ђиро д'Италија. Прва трка је одржана 13. маја 1909. са стартом у Милану, осам етапа на дужини 2.448 километара. Први победник је био Луиђи Гана. У самим почецима, трка је стартовала и завршавала у Милану, граду у којем је седиште „Газете дело Спорта“ који је трку организовао. Од 1960. године усвојено је да се место старта трке сваке године мења, а у периодима (1965, 1966, 1968, 1970, 1973, 1975, 1981—1989) мењано је и место циља трке, да би од 1990. године поновно усвојен традиционални финиш трке у Милану. 2009. године прослављена 100 годишњица трке, место завршетка је премештено из Милана у Рим, а победио је Рус Денис Мењшов. У главном граду је био финиш у издању трке 1911. и 1950. године. Турнеја се одвија углавном у Италији, али у неким издањима поједине етапе се возе у другим земљама, посебно земљама суседима као што су: Сан Марино, Француска, Монако, Швајцарска, Аустрија и Словенија.

Списак победника[уреди]

Маља роса из 88. издања трке 2005. године.

Док се победнику у генералном пласману на Тур де Франсу додељује жута мајица (жута боја је усвојена јер је француски спортски часопис Ауто (фр. L'Auto) који је првобитно организовао трку, штампан на жутим листовима), од 1931. године на Ђиру, победнику у генералном пласману се додељује Маља роса (ружичаста мајица), која одоговара странама италијанског часописа Газета дело Спорт. Маља роса или ружичаста мајица се носи сваки дан трке, носи је онај такмичар који има најбоље укупно време до тог тренутка. Возач који носи ову мајицу може да се мења сваки дан, али с обзиром на славу која иде са њом и рекламирање спонзора и самог тима, тимови често чине додатне напоре да њихов такмичар задржи мајицу. Такмичар који заврши Ђиро са најбољим свеукупним временом на крају последње етапе је победник Ђира. Краљу планина, тј. победнику на брдским етапама се додељује Маља верде (зелена мајица), док лидер у класификацији по поенима добија мајицу светлољубичасте боје. Најбољем младом возачу, до 25 година се као и на Тур де Франсу додељује бела мајица.

Најуспешнији такмичар на Ђиру је Италијан Феличе Ђимонди са укупно девет завршених трка на победничком постољу, од чега је три пута био први, два пута други и четири пута трећи.

Највише (5 победа) имају тројица такмичара:

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак победника на Ђиру д' Италија
  • 1987. Република Ирска Стивен Роуч
  • 1986. Италија Роберто Визентини
  • 1985. Француска Бернар Ино
  • 1984. Италија Франческо Мозер
  • 1983. Италија Ђузепе Сарони
  • 1982. Француска Бернар Ино
  • 1981. Италија Ђовани Батаљин
  • 1980. Француска Бернар Ино
  • 1979. Италија Ђузепе Сарони
  • 1978. Белгија Јохан де Мајнк
  • 1977. Белгија Мишел Полантје
  • 1976. Италија Феличе Ђимонди
  • 1975. Италија Фаусто Бертољо
  • 1974. Белгија Еди Меркс
  • 1973. Белгија Еди Меркс
  • 1972. Белгија Еди Меркс
  • 1971. Шведска Геста Петерсон
  • 1970. Белгија Еди Меркс
  • 1969. Италија Феличе Ђимонди
  • 1968. Белгија Еди Меркс
  • 1967. Италија Феличе Ђимонди
  • 1966. Италија Ђани Мота
  • 1965. Италија Виторио Адорни
  • 1964. Француска Жак Анкетил
  • 1963. Италија Франко Балмамијон
  • 1962. Италија Франко Балмамион
  • 1961. Италија Арналдо Памбјанко
  • 1960. Француска Жак Анкетил
  • 1959. Луксембург Шарли Гол
  • 1958. Италија Ерколе Балдини
  • 1957. Италија Гастон Ненчини
  • 1956. Луксембург Шарли Гол
  • 1955. Италија Фјоренцо Мањи
  • 1954. Швајцарска Карло Клеричи
  • 1953. Италија Фаусто Копи
  • 1952. Италија Фаусто Копи
  • 1951. Италија Фјоренцо Мањи
  • 1950. Швајцарска Хуго Кобле
  • 1949. Италија Фаусто Копи
  • 1948. Италија Фјоренцо Мањи
  • 1947. Италија Фаусто Копи
  • 1946. Италија Ђино Бартали
  • 1941-1945. Трка није одржавана
  • 1940. Краљевина Италија Фаусто Копи
  • 1939. Краљевина Италија Ђовани Валети
  • 1938. Краљевина Италија Ђовани Валети
  • 1937. Краљевина Италија Ђино Бартали
  • 1936. Краљевина Италија Ђино Бартали
  • 1935. Краљевина Италија Васко Бергамаски
  • 1934. Краљевина Италија Леарко Гвера
  • 1933. Краљевина Италија Алфредо Бинда
  • 1932. Краљевина Италија Антонио Пезенти
  • 1931. Краљевина Италија Франческо Камусо
  • 1930. Краљевина Италија Лујиђи Маркизио
  • 1929. Краљевина Италија Алфредо Бинда
  • 1928. Краљевина Италија Алфредо Бинда
  • 1927. Краљевина Италија Алфредо Бинда
  • 1926. Краљевина Италија Ђовани Брунеро
  • 1925. Краљевина Италија Алфредо Бинда
  • 1924. Краљевина Италија Ђузепе Енричи
  • 1923. Краљевина Италија Константе Ђирарденго
  • 1922. Краљевина Италија Ђовани Брунеро
  • 1921. Краљевина Италија Ђовани Брунеро
  • 1920. Краљевина Италија Гаетано Балони
  • 1919. Краљевина Италија Константе Ђирарденго
  • 1915-1918. Трка није одржавана
  • 1914. Краљевина Италија Алфонзо Калцолари
  • 1913. Краљевина Италија Карло Оријани
  • 1912. Краљевина Италија Тим Атала [b]
  • 1911. Краљевина Италија Карло Галети
  • 1910. Краљевина Италија Карло Галети
  • 1909. Краљевина Италија Луиђи Гана

Статистика[уреди]

Победници по класификацијама[уреди]

Краљ планина[уреди]

Пасо ди Стелвио (2.757 m), један од најтежих успона на Ђиру
Шпански бициклиста Унај Оса вози трку на хронометар, Ђиро 2006.

Маља верде Jersey green.svg (итал. Maglia verde) (италијански за зелену мајицу) додељује се лидеру брдских етапа, „краљу планина“ (итал. Granpremio della montagna). Ова мајица се по први пут доделила на Ђиру д'Италија 1974. године, док је рангирање на брдским етапама постојало од 1933. Први победник брдских етапа је био Алфредо Бинда, док је најуспешнији Ђино Бартали са седам победа. Рангирање се врши према поенима који се дедељују водећим возачима на одређеним брдским циљевима. Већина ових циљева је сврстана у једну од три категорије базиране по тежини и растојању у етапи на ком се циљ налази. Бонусе освајају такмичари који су најбољи на врховима и првом возачу који досегне врх Ћима Копи који је традиционално највиша тачка целе трке. Ћима копи је установљен 1965. године у част италијанскох бициклисте Фауста Копија.

Победник на поене[уреди]

Маља цикламино Jersey violet.svg (итал. Maglia ciclamino) (италијански за мајицу светло љубичасте боје) је један од дресова који се додељују најбољим такмичарима на Ђиру. Ова мајица је добила назив по алпском цвећу, цикламама. У току такмичења носи је возач који води у класификацији по поенима. Од 1967. до 1969. године, лидер у овој класификаији је носио црвену мајицу, да би од 1970. године боја била промењена у светло љубичасту.

Млади такмичари[уреди]

Маља бијанка Jersey white.svg (итал. Maglia bianca) (италијански за белу мајицу) је дрес који се додељује најбољем младом возачу на Ђиру д'Италија на основу најбољег укупног времена. Пре 2007, победник је морао бити млађи од 24 године. Носилац мајице се одруђеје тако што се гледа генерални пласман, а затим се уклоне сви возачи рођени пре одређеног датума. Ово признање „за најбољег младог такмичара“ се додељивало од 1976. до 1994. године, да би се поново појавило у 90. издању трке 2007. године, али у овом случају за возаче до 25 година старости.

Раније (укинуте) класификације[уреди]

  • Jersey black.svg Маља нера (црна мајица) - додељивана од 1946. до 1951. године.
  • Jersey blue.svg Маља азура (плава мајица) - додељивана од 1989. до 2006. године.
Ђиро 2006. године

Највише победа имају Италијани (66), Белгијанци (7), затим Французи са 6 победа. Остали резултати су наведени у следећим табелама [c]:

Статистика по земљама
Држава број победа
Застава Италије Италија 66
Застава Белгије Белгија 7
Застава Француске Француска 6
Застава Швајцарске Швајцарска 3
Застава Шпаније Шпанија 3
Застава Русије Русија 3
Застава Луксембурга Луксембург 2
Застава Сједињених Америчких Држава САД 1
Застава Републике Ирске Република Ирска 1
Застава Шведске Шведска 1
Статистика по броју освојених етапа
Бициклиста број победа
Италија Марио Чиполини 42
Краљевина Италија Алфредо Бинда 41
Краљевина Италија Леарко Гвера 31
Краљевина Италија Константе Ђирарденго 30
Белгија Еди Меркс 25
Италија Ђузепе Сарони 24
Италија Франческо Мозер 23
Италија Фаусто Копи 22
Белгија Рогер Де Вламинк 22
Италија Алесандро Петаки 21
Укупан број победа
Бициклиста број победа
Краљевина Италија Алфредо Бинда 5
Италија Фаусто Копи 5
Белгија Еди Меркс 5
Краљевина Италија Карло Галети 3
Краљевина Италија Ђовани Брунеро 3
Краљевина Италија Ђино Бартали 3
Италија Фјоренцо Мањи 3
Италија Феличе Ђимонди 3
Француска Бернар Ино 3
Победе у класификацији на поене
Бициклиста број победа
Италија Франческо Мозер 4
Италија Ђузепе Сарони 4
Белгија Рогер Де Вламинк 3
Холандија Јохан ван дер Велде 3
Италија Марио Чиполини 3
Италија Франко Битоси 2
Белгија Еди Меркс 2
Италија Паоло Бетини 2
Италија Данило ди Лука 2
Победе у класификацији брдских етапа
Бициклиста број победа
Италија Ђино Бартали 7
Шпанија Хосе Мануел Фуенте 4
Италија Фаусто Копи 3
Италија Франко Битоси 3
Италија Клаудио Бортолото 3
Италија Клаудио Кјапучи 3
Италија Вито Таконе 2
Белгија Лусијен Ван Импе 2
Италија Мариано Пиколи 2

Напомене[уреди]

  1. ^ Након дисквалификације Алберта Контадора због допинга
  2. ^ Ђовани Микелето, Карло Галети и Ебрардо Павези.
  3. ^ статистика је ажурирана 2010. године, урачунат је Ђиро 2010.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]