Ђиро д'Италија

Ђиро д'Италија (итал. Giro d'Italia) или само Ђиро, је бициклистичка етапна трка, која се одржава почетком године на путевима Италије, а траје три недеље. Прва трка је држана 1909. године, а од тада се одржава сваке године, сем прекида у време Првог и Другог светског рата. Иако је место поласка обично променљиво, са неким изузецима циљ је углавном у Милану. Ђиро д'Италија је класификована међу три најважније трке светске бициклистичке федерације, која их је уврстила у свој професионални календар са друге две велике међународне трке, Тур де Франс и Вуелта а Еспања. Историјски гледано, сматра се другим најпрестижнијим бициклистичким догађајем након Тур де Франса и уз Светски куп чини врхунац бициклизма. Златни период ове трке су '40 и '50 године 20. векa када су се такмичили Фаусто Копи и Ђино Бартали.

Историја

Фаусто Копи, петоструки победник Ђира

Ђиро је био реакција на француски Тур де Франс, када је спортски часопис Ауто (фр. L'Auto) данас Екип (фр. L'Equipe) организовао трку ради промоције часописа. Тако је дошао на идеју и Камило Костамања, власник италијанског часописа Газета дело Спорт (итал. La Gazzetta dello Sport) и организовао Ђиро д'Италија. Прва трка је одржана 13. маја 1909. са стартом у Милану, осам етапа на дужини 2.448 километара. Први победник је био Луиђи Гана. У самим почецима, трка је стартовала и завршавала у Милану, граду у којем је седиште „Газете дело Спорта“ који је трку организовао. Од 1960. године усвојено је да се место старта трке сваке године мења, а у периодима (1965, 1966, 1968, 1970, 1973, 1975, 1981—1989) мењано је и место циља трке, да би од 1990. године поновно усвојен традиционални финиш трке у Милану. 2009. године прослављена 100 годишњица трке, место завршетка је премештено из Милана у Рим, а победио је Рус Денис Мењшов. У главном граду је био финиш у издању трке 1911. и 1950. године. Турнеја се одвија углавном у Италији, али у неким издањима поједине етапе се возе у другим земљама, посебно земљама суседима као што су: Сан Марино, Француска, Монако, Швајцарска, Аустрија и Словенија.

Списак победника

Маља роса из 88. издања трке 2005. године.

Док се победнику у генералном пласману на Тур де Франсу додељује жута мајица (жута боја је усвојена јер је француски спортски часопис Ауто (фр. L'Auto) који је првобитно организовао трку, штампан на жутим листовима), од 1931. године на Ђиру, победнику у генералном пласману се додељује Маља роса (ружичаста мајица), која одоговара странама италијанског часописа Газета дело Спорт. Маља роса или ружичаста мајица се носи сваки дан трке, носи је онај такмичар који има најбоље укупно време до тог тренутка. Возач који носи ову мајицу може да се мења сваки дан, али с обзиром на славу која иде са њом и рекламирање спонзора и самог тима, тимови често чине додатне напоре да њихов такмичар задржи мајицу. Такмичар који заврши Ђиро са најбољим свеукупним временом на крају последње етапе је победник Ђира. Краљу планина, тј. победнику на брдским етапама се додељује Маља верде (зелена мајица), док лидер у класификацији по поенима добија мајицу светлољубичасте боје. Најбољем младом возачу, до 25 година се као и на Тур де Франсу додељује бела мајица.

Најуспешнији такмичар на Ђиру је Италијан Феличе Ђимонди са укупно девет завршених трка на победничком постољу, од чега је три пута био први, два пута други и четири пута трећи.

Највише (5 победа) имају тројица такмичара:

• Алфредо Бинда, (1925, 1927, 1928, 1929. и 1933. године)
• Фаусто Копи, (1940, 1947, 1949, 1952. и 1953. године)
• Еди Меркс, (1968, 1970, 1972, 1973. и 1974. године)

За више информација погледајте чланак Списак победника на Ђиру д' Италија

2012. Рајдер Хасједал 2011. Микеле Скарпони 2010. Иван Басо 2009. Денис Мењшов 2008. Алберто Контадор 2007. Данило ди Лука 2006. Иван Басо 2005. Паоло Саволдели 2004. Дамијано Кунего 2003. Ђилберто Симони 2002. Паоло Саволдели 2001. Ђилберто Симони 2000. Стефано Гарзели 1999. Иван Готи 1998. Марко Пантани 1997. Иван Готи 1996. Павел Тонков 1995. Тони Ромингер 1994. Јевгениј Берзин 1993. Мигел Индураин 1992. Мигел Индураин 1991. Франко Кјочоли 1990. Ђани Буњо 1989. Лоран Фињон 1988. Ендру Хампстен

1987. Стивен Роуч 1986. Роберто Визентини 1985. Бернар Ино 1984. Франческо Мозер 1983. Ђузепе Сарони 1982. Бернар Ино 1981. Ђовани Батаљин 1980. Бернар Ино 1979. Ђузепе Сарони 1978. Јохан де Мајнк 1977. Мишел Полантје 1976. Феличе Ђимонди 1975. Фаусто Бертољо 1974. Еди Меркс 1973. Еди Меркс 1972. Еди Меркс 1971. Геста Петерсон 1970. Еди Меркс 1969. Феличе Ђимонди 1968. Еди Меркс 1967. Феличе Ђимонди 1966. Ђани Мота 1965. Виторио Адорни 1964. Жак Анкетил

1963. Франко Балмамијон 1962. Франко Балмамион 1961. Арналдо Памбјанко 1960. Жак Анкетил 1959. Шарли Гол 1958. Ерколе Балдини 1957. Гастон Ненчини 1956. Шарли Гол 1955. Фјоренцо Мањи 1954. Карло Клеричи 1953. Фаусто Копи 1952. Фаусто Копи 1951. Фјоренцо Мањи 1950. Хуго Кобле 1949. Фаусто Копи 1948. Фјоренцо Мањи 1947. Фаусто Копи 1946. Ђино Бартали 1941-1945. Трка није одржавана 1940. Фаусто Копи 1939. Ђовани Валети 1938. Ђовани Валети 1937. Ђино Бартали 1936. Ђино Бартали

1935. Васко Бергамаски 1934. Леарко Гвера 1933. Алфредо Бинда 1932. Антонио Пезенти 1931. Франческо Камусо 1930. Лујиђи Маркизио 1929. Алфредо Бинда 1928. Алфредо Бинда 1927. Алфредо Бинда 1926. Ђовани Брунеро 1925. Алфредо Бинда 1924. Ђузепе Енричи 1923. Константе Ђирарденго 1922. Ђовани Брунеро 1921. Ђовани Брунеро 1920. Гаетано Балони 1919. Константе Ђирарденго 1915-1918. Трка није одржавана 1914. Алфонзо Калцолари 1913. Карло Оријани 1912. Тим Атала 1911. Карло Галети 1910. Карло Галети 1909. Луиђи Гана

Статистика

Краљ планина

Пасо ди Стелвио (2.757 m), један од најтежих успона на Ђиру

Шпански бициклиста Унај Оса вози трку на хронометар, Ђиро 2006.

Маља верде (итал. Maglia verde) (италијански за зелену мајицу) додељује се лидеру брдских етапа, „краљу планина“ (итал. Granpremio della montagna). Ова мајица се по први пут доделила на Ђиру д'Италија 1974. године, док је рангирање на брдским етапама постојало од 1933. Први победник брдских етапа је био Алфредо Бинда, док је најуспешнији Ђино Бартали са седам победа. Рангирање се врши према поенима који се дедељују водећим возачима на одређеним брдским циљевима. Већина ових циљева је сврстана у једну од три категорије базиране по тежини и растојању у етапи на ком се циљ налази. Бонусе освајају такмичари који су најбољи на врховима и првом возачу који досегне врх Ћима Копи који је традиционално највиша тачка целе трке. Ћима копи је установљен 1965. године у част италијанскох бициклисте Фауста Копија.

Победник на поене

Маља цикламино (итал. Maglia ciclamino) (италијански за мајицу светло љубичасте боје) је један од дресова који се додељују најбољим такмичарима на Ђиру. Ова мајица је добила назив по алпском цвећу, цикламама. У току такмичења носи је возач који води у класификацији по поенима. Од 1967. до 1969. године, лидер у овој класификаији је носио црвену мајицу, да би од 1970. године боја била промењена у светло љубичасту.

Млади такмичари

Маља бијанка (итал. Maglia bianca) (италијански за белу мајицу) је дрес који се додељује најбољем младом возачу на Ђиру д'Италија на основу најбољег укупног времена. Пре 2007, победник је морао бити млађи од 24 године. Носилац мајице се одруђеје тако што се гледа генерални пласман, а затим се уклоне сви возачи рођени пре одређеног датума. Ово признање „за најбољег младог такмичара“ се додељивало од 1976. до 1994. године, да би се поново појавило у 90. издању трке 2007. године, али у овом случају за возаче до 25 година старости.

Раније (укинуте) класификације

• Маља нера (црна мајица) - додељивана од 1946. до 1951. године.
• Маља азура (плава мајица) - додељивана од 1989. до 2006. године.

Ђиро 2006. године

Највише победа имају Италијани (66), Белгијанци (7), затим Французи са 6 победа. Остали резултати су наведени у следећим табелама :

Статистика по земљама Држава број победа  Италија 66  Белгија 7  Француска 6  Швајцарска 3  Шпанија 3  Русија 3  Луксембург 2  САД 1  Република Ирска 1  Шведска 1

Статистика по броју освојених етапа Бициклиста број победа Марио Чиполини 42 Алфредо Бинда 41 Леарко Гвера 31 Константе Ђирарденго 30 Еди Меркс 25 Ђузепе Сарони 24 Франческо Мозер 23 Фаусто Копи 22 Рогер Де Вламинк 22 Алесандро Петаки 21

Укупан број победа Бициклиста број победа Алфредо Бинда 5 Фаусто Копи 5 Еди Меркс 5 Карло Галети 3 Ђовани Брунеро 3 Ђино Бартали 3 Фјоренцо Мањи 3 Феличе Ђимонди 3 Бернар Ино 3

Победе у класификацији на поене Бициклиста број победа Франческо Мозер 4 Ђузепе Сарони 4 Рогер Де Вламинк 3 Јохан ван дер Велде 3 Марио Чиполини 3 Франко Битоси 2 Еди Меркс 2 Паоло Бетини 2 Данило ди Лука 2

Победе у класификацији брдских етапа Бициклиста број победа Ђино Бартали 7 Хосе Мануел Фуенте 4 Фаусто Копи 3 Франко Битоси 3 Клаудио Бортолото 3 Клаудио Кјапучи 3 Вито Таконе 2 Лусијен Ван Импе 2 Мариано Пиколи 2

Види још

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ђиро д'Италија

• Тур де Франс
• Вуелта а Еспања

Спољашње везе

• Званична страна часописа Газето дело Спорт
• Веб страна Ђиро 2009.
• Веб страна Ђиро 2010.
• Календар светске бициклистичке федерације