Ђоакино да Фјоре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђоакино да Фјоре

Ђоакино да Фјоре (1135-30. март 1202) био је италијански свештеник, теолог и проповедник.

Биографија[уреди]

За Ђоакина да Фјоре може се слободно рећи да је био и остао највећи духовни инспиратор и подстрекач многих „јеретичких схватања“ и понашања, јер су многи у њему и његовим придикама, порукама и сермонима нашли ослонац за своја уверења.

Као веома млад, ишао је на ходочашће у Јерусалим, а по повратку ушао у цистерцитски ред. Изабрао је манастир Самбуцина у близини места Луци. Након неколико година рукоположен је за свештеника у манастиру Корацо, где ће нешто касније постати опат.

Немирног духа, 1191. године оснива своју конгрегацију (заједницу) или ред, и назива га „congregazione florense“. Папа Ћелестин III (1191—1198) посебном булом 1196. године одобрио је овај његов рад.

Ђоакино де Фјоре написао је и више дела пророчког карактера, али и о нужности катарзе у самој римокатоличкој цркви оптерећеној бројним теолошким застаревањима, нечасним појавама. Зато није ни чудно да су постхумно сва његова дела окарактерисана као јеретичка и забрањена на Четвртом латеранском сабору 1215. године, у време моћног папе Иноћентија III.

Иако је умро 1202. године, његове мисли освојиле су масе „јеретика“ који су тражили сиромашну, искрену, солидарну и поштенију цркву и клер. Био је веома утицајан, а и Данте је био одушевљен њиме.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Инквизиција - Петар Лепосавић (60. страна)