Ђорђе Божовић Гишка

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. Чланак је означен овим шаблоном 17.01.2012. и налази се у категорији Биографије. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Ћорђе Божовић звани Гишка (рођен 16. септембра .1955. у Пећи, погинуо 15. септембра 1991. у Госпићу). Оснивач Српске гарде, паравојне формације тесно повезане са Српским Покретом Обнове СПО, пријатељ Бранислава Матића Белог и члан клана Љубе Земунца.

Биографија

Рођен је 15. септембра 1955. у Пећи у породици Гавра и Милене Божовић. Отац Гавро је рођен недалеко од Подгорице у кршевима Проклетија у породици Мићковића која потиче из племена Куча. Кад је у Келну његов отац усмртио једног Немца, променио је презиме у Божовић по деда Божу. До 1964. године Гишка је са мајком Миленом и млађом сестром Славицом живео у Инђији, а када је исте године убијен његов отац Гавро, породица се сели у Београд, тачније на Вождовац.

Неспутана младост

Долазак на Вождовац, био је долазак у неку нову средину за осмогодишњег дечака какав је у то време био Ђорђе. Нова средина у којој је он одрастао имала је велики утицај на његово касније понашање, јер је тада морао да се докаже јачим момцима из овог краја. Убрзо по доласку на Вождовац упознаје се са Браниславом Матићем Белим са којим постаје нераздвојан пријатељ. Након тог упознавања постаје члан боксерског клуба Раднички, где је у одмеравању снаге био слабији само од Жоржа Станковића. Због своје жеље да помаже слабијима, први пут је доспео у београдски СУП још као врло млад, када је бранећи једног дечака избоден ножем петнаестак пута. Овај напад је једва преживео, па је због своје снаге и конституције добио и надимак Гишка. Са тринаест година је први пут илегално напустио Југославију, када је прешао у Италију и то само да би доказао да може да побегне када хоће и где хоће. По повратку у земљу почиње дружење са момком по имену Борис Петков, који је такође одрастао на Вождовцу заједно са Белим и Ранком Рубежићем са којим Гишка и он постају одлични пријатељи.