Ђорђе Деспотовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Деспотовић
Деспотовић као играч Рубина 2021. године
Лични подаци
Пуно име Ђорђе Деспотовић
Датум рођења (1992-03-04)4. март 1992. (32 год.)
Место рођења Лозница, СР Југославија
Висина 1,90 м
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
 Будућност Подгорица
Број 9
Јуниорска каријера
2002—2010 Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010 Сопот 6 (2)
2011—2013 Спартак Суботица 54 (13)
2013—2014 Локерен 4 (0)
2014—2015 Црвена звезда 10 (1)
2015 → Жетису 18 (5)
2015 → Каират 9 (8)
2016—2018 Астана 53 (14)
2017 → Тобол 16 (3)
2018—2020 Оренбург 43 (12)
2020—2022 Рубин Казањ 35 (15)
2022—2023 Арсенал Тула 21 (1)
2024— Будућност Подгорица 0 (0)
Репрезентативна каријера**
2010—2011 Србија до 19 8 (3)
2011—2013 Србија до 21 12 (0)
* Датум актуелизовања: 9. фебруар 2024.
** Датум актуелизовања: 10. октобар 2020.

Ђорђе Деспотовић (Лозница, 4. март 1992) је српски фудбалер, који игра на позицији нападача.

Биографија[уреди | уреди извор]

Деспотовић је прошао млађе категорије Црвене звезде, а по завршетку омладинског стажа је позајмљен Сопоту који је у то време био филијала клуба из Љутице Богдана.[1] У лето 2011. године преселио се у суботички Спартак где је провео наредне две сезоне.

У јулу 2013. потписао је четворогодишњи уговор са Локереном.[2] У белгијском клубу је ретко добијао шансу, па је у лето 2014. уследио повратак у Црвену звезду.[3] Током јесењег дела сезоне 2014/15, Деспотовић је за Црвену звезду наступио на десет првенствених утакмица (постигао један погодак, победоносни против ОФК Београда), док је у Купу Србије наступио два пута уз један постигнут гол.[4] У фебруару 2015. прослеђен је на позајмицу у казахстански Жетису.[5] У јулу 2015. године је уследила нова позајмица, овога пута у Каират,[6] са којим је успео да освоји национални куп Казахстана. У финалном мечу против великог ривала Астане, Деспотовић је са два постигнута гола био најзаслужнији за тријумф од 2:1.[7]

У фебруару 2016. потписао је двогодишњи уговор са Астаном.[8] Са Астаном је освојио две титуле првака Казахстана те по један трофеј у Купу и Суперкупу Казахстана. У фебруару 2017. године је прослеђен на позајмицу у редове још једног казахстанског прволигаша Тобол,[9] али је враћен у Астану 15. јуна исте године.[10] У јулу 2018. је напустио Астану.[11]

Крајем августа 2018. потписао је за руског премијерлигаша Оренбург.[12] Две сезоне је провео у овом клубу, а у другој од те две је био и најбољи клупски стрелац.[13] У јулу 2020. потписао је трогодишњи уговор са Рубином из Казања.[14] У сезони 2020/21. постигао је 14 голова у руској Премијер лиги. Током јесењег дела сезоне 2021/22. је имао слабији учинак, само један постигнут гол, након чега је 30. јануара 2022. раскинуо уговор са Рубином.[15] Неколико дана касније потписао је за Арсенал из Туле.[16] Напустио је Арсенал у јуну 2023. године.[17] Након пола године без клупског ангажмана, Деспотовић је у јануару 2024. потписао за црногорског прволигаша Будућност из Подгорице.[18]

Успеси[уреди | уреди извор]

Каират
Астана

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Đorđe Despotović: Osvetiću se bivšem menadžeru, Ibrahimović mi je pokvario transfer karijere, Terzića sam lagao jer me nije pratio”. mozzartsport.com. 25. 12. 2019. Архивирано из оригинала 28. 12. 2019. г. Приступљено 28. 12. 2019. 
  2. ^ Despotović na haubi potpisao za Lokeren
  3. ^ Despotović i Đorđević novi fudbaleri Zvezde
  4. ^ Lalatović otpisao Despotovića!
  5. ^ Деспотовић у Казахстану
  6. ^ Kairat uzeo napadača Zvezde!
  7. ^ Despotović doneo trofej Kairatu
  8. ^ Bivši napadač Zvezde napravio mega transfer u Kazahstanu
  9. ^ „Деспотович Тобыл намысын қорғайды”. fc-tobol.kz (на језику: руски). FC Tobol. 15. 2. 2017. Архивирано из оригинала 15. 2. 2017. г. Приступљено 15. 2. 2017. 
  10. ^ „Тагыберген и Деспотович продолжат свою карьеру в Астане”. fca.kz (на језику: руски). FC Astana. 15. 6. 2017. Приступљено 15. 6. 2017. 
  11. ^ Despotović napustio Astanu
  12. ^ Đorđe Despotović potpisao za Orenburg
  13. ^ Đorđe Despotović je slobodan igrač
  14. ^ Zvanično: Despot i 9 na leđima, 3.000.000 u ugovoru
  15. ^ Despotović slobodan: Odbio Zvezdinih 600.000 evra, Božović ga čeka raširenih ruku
  16. ^ „Despotović potpisao do 2025. godine: Posle razgovora za Božovićem više nije bilo nikakve sumnje”. mozzartsport.com. 2. 2. 2022. Приступљено 6. 2. 2022. 
  17. ^ „Đorđe Despotović se rastao sa Arsenalom”. mozzartsport.com. 20. 6. 2023. Приступљено 9. 2. 2024. 
  18. ^ „Nova "devetka" Budućnosti: Želim duplu krunu, Milinkovića poznajem od djetinjstva”. vijesti.me. 23. 1. 2024. Приступљено 9. 2. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Деспотовић&oldid=27437493”