Ђорђе Крстић
| Ђорђе Крстић | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 19. април 1851. |
| Место рођења | Стара Кањижа (Аустријско царство) |
| Датум смрти | 30. октобар 1907. |
| Место смрти | Београд (Краљевина Србија) |
| Дела | |
Ђорђе Крстић (Стара Кањижа, 19. април 1851 — Београд, 30. октобар 1907) је био један од најпознатијих српских сликара реалиста.
Садржај |
Биографија [уреди]
Ђорђе Крстић је рођен у Старој Кањижи 1851. године где завршава основну школу. Занат изучава у Сремским Карловцима и Београду, па школовање наставља на Богосовији. Завршио је Ликовну академију у Минхену где је и остао до 1883. Ту су настала његова прва дела под утицајем немачког реализма: Утопљеница, Анатом, Писац јеванђеља. Од 1883. живео је у Србији и ту су настале идиличне слике: Пејзаж са Косова поља, Из околине Чачка, Из Лесковца, Студеница, Жича, итд. Насликао је и више иконостаса, од којих посебну пажњу заслужују онај у Чуругу и у нишкој Саборној цркви. Нишки иконостас није завршио јер су његове слике сматране исувише профаним, посебно слика Смрт кнеза Лазара, која никада није постављена на иконостас. У пожару 12. октобра 2001. изгорео је Саборни храм у Нишу, а са њиме и овај вредни иконостас са једанаест икона Ђорђа Крстића.
Међу његовим најбољим делима су: Анатом, пејзаж Бабакај, Аласка врата, Свети Сава благосиља децу, Смрт кнеза Лазара.
30. јануара 1884. постао је члан Српског ученог друштва, а 1892. почасни члан Српске краљевске академије.
Умро је и Београду 17/30. октобар 1907. године.
Литература [уреди]
- Протић, Миодраг Б. Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе, Београд: Нолит,(1970.).
- Dejan Medaković, Srpski slikari XVIII-XX veka: likovi i dela, Beograd, Prosveta, (1994.)
- A.M. Stanojević, Delo, Volume 45, Beograd, A.M. Stanojević, (1907.)
- Enciklopedija Britanika, "Krstić Đorđe", Beograd,Politika-Narodna knjiga (2005.) ISBN 86-331-2115-8
- Миодраг Коларић, Ђорђе Крстић, Београд, Југославија, (1977.)
Галерија [уреди]
-
Ђорђе Крстић: Ћеле кула (1883.)
-
Ђорђе Крстић: Утопљеница (1879.)
-
Ђорђе Крстић: Бабакај (1892.)
-
Ђорђе Крстић: На извору (1882.)
