Ђорђе Натошевић
| Ђорђе Натошевић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 19. јул 1821. |
| Место рођења: | Сланкамен (Аустријско царство) |
| Датум смрти: | 11. јул 1887. |
| Место смрти: | Карловац (Аустроугарска) |
Ђорђе Натошевић (Сланкамен, 19. јул 1821 – Карловац, 11. јул 1887) је био српски педагог.
[уреди] Биографија
Медицину је завршио у Бечу 1850. а у Новом Саду је отпочео лекарску праксу. Убрзо се посветио просветном раду и постао директор Новосадске гимназије, надзорник српских школа у Аустроугарској и главни школски референт за Војводину. Био је народни посланик и председник Матице српске (1881 — 1887). Његовом заслугом отворене су српске учитељске школе у Пакрацу, Новом Саду, Карловцу, Сомбору и Панчеву. Основао је и уређивао први српски педагошки „Школски лист“ и прве дечије новине „Пријатељ српске младежи“ у којем је Јован Јовановић Змај објавио своје прве песме за децу по наговору управо Ђорђа Натошевића. Први је писац уџбеника по Вуковом правопису. Његов „Буквар“ био је у употреби у свим српским школама. Својим букваром укинуо је стари, дуго година коришћени метод срицања и увео очигледну наставу. Свој педагошки рад употпунио је са два најзначајнија приручника "Кратко упутство за сербске народне учитеље", 1857. и друго допуњено издање 1861., објављено у Новом Саду, а други под називом: "Упутство за предавање букварски` наука учитељима народних училишта у Аустријском царству", написано 1858. У њима је изложио сва своја педагошка, дидактичка и методичка схватања, која су сачињавала теоријску основу реформе српских школа у хабзбуршкој монархији почетком друге половине XIX века. У свом инструктивно - педагошком раду Натошевић је истицао значај музичке наставе тако да је друго поглавље у књизи "Кратко упутство за сербске народне учитеље" у целини посвећено "Науци појања" и практичним методичким упутствима. Држао је да је певање за децу потреба, природан дар, да певањем душевно највише јачају и да помоћу певања могу врло лако, брзо и без тешкоћа савладати и најтеже наставне јединице. Поред црквеног појања завео је и наставу ноталног певања уз обавезно певање световних народних и уметничких песама, затим вишегласно "хармонично певање" и свирање на неком музичком инструменту - клавир, виолина, хармоника и друго. Аутор је „Школске уредбе“. Написао је и расправу „Зашто народ у Аустрији пропада?“. Сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду.
