Ђорђе Симић
| Ђорђе Симић | |
Ђорђе Симић |
|
| Биографија | |
|---|---|
| Датум рођења | 28. фебруар 1843. |
| Место рођења | Београд (Кнежевина Србија) |
| Датум смрти | 11. октобар 1921. |
| Место смрти | Земун (Краљевина СХС) |
| уреди |
|
Ђорђе С. Симић (Београд, 28. фебруар 1843 — Земун, 11. октобар 1921) је био српски политичар и дипломата, два пута председник владе Краљевине Србије.
Садржај |
Биографија [уреди]
Био је син Стојана Симића, политичара и пословног човека уставобранитељске епохе. По завршеном школовању у Београду, студирао је државне науке у Берлину, Хајделбергу и Паризу.
Запослио се као чиновник и Министарству иностраних дела Србије и био шеф његовог политичког одељења од 1867. до 1882. године. Од 1882. до 1884. био је генерални конзул у Софији, од 1887. до 1890. посланик у Санкт Петербургу и од 1890. до 1894. посланик у Бечу.
Први пут био је председник владе од 12. јануар а до 21. марта 1894. године. Влада је брзо дошла у кризу и пала због политичке оријентације краљева Александра и Милана на борбу против радикала, што Симић и неколико других министара нису прихватали.
Поново је посланик у Бечу од 1894. до 1896. године. Други пут је председник владе и министар спољних послова од 17. децембра 1896. до 11. октобра 1897. године. Влада је била састављена од наутралних личности и радикала. У спољној политици постигла је половичне резултате у Македонији: Србија је добила право да оснива нове школе, а био је је привремено постављен српски владика у Скопљу, односко скопском владичанству. У унутрашњој политици, Симићева влада тежила је смиривању политичких страсти, поправљању финснијског стања и наоружању војске због грчко-турског рата у 1897. години.
Симић је потом је био посланик у Риму 1900. године, сенатор и председник Државног савета 1901. године, посланик и Цариграду 1903-1906. године, и поново посланик у Бечу од 1906. до 1912. године.
Један је од оснивача Црвеног крста и његов дугогодишњи председник.
Симић је био човек отмених манира и дипломата, али и слаб политичар и мекан карактер без сопствене иницијативе, човек који није имао политичку тежину већ је стизао на високе положаје као дворски човек и компромисни кандидат (Слободан Јовановић).
Литература [уреди]
- Ана Столић, Ђорђе Симић: последњи српски дипломата XIX века, Београд : Историјски институт ; [Бон] : Михаило Жикић фондација, 2003.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Момир Самарџић: Извештај Ђорђа Симића о развоју бреговског питања 1884. године, Истраживања, број 15, 2004. године
| Претходник: Сава Грујић |
председник Владе Србије 1894 |
Наследник: Светомир Николајевић |
| Претходник: Стојан Новаковић |
председник Владе Србије 1896 — 1897 |
Наследник: Владан Ђорђевић |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |