Ђото ди Бондоне
| Ђото ди Бондоне | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 1266. |
| Место рођења | Веспињано (Италија) |
| Датум смрти | 1337. |
| Место смрти | Фиренца (Италија) |
| Дела | |
| Правац/традиција | Ренесанса |
| Значајна дела | Фреске у капели Скровењи • Звоник Катедрале у Фиренци |
| Утицаји од | Чимабуеа, Дуча, Византијског сликарства |
| Утицао на | Мазача • Микеланђела |
Ђото ди Бондоне (итал. Giotto di Bondone, 1266 — 1337), познатији као Ђото (вероватно деминутив од имена Амброђо или Ањоло), био је италијански сликар готике, архитекта и скулптор. Припадао је кругу уметника готике и претходника епохе ренесансе. Сматра се да је његов допринос био кључан у развоју тог раздобља у уметности. Сликарско образовање је стекао у атељеу сликара Чимабуеа, који је у периоду 1288 — 1292. сликао фреске у цркви Светог Фрање у Асизију. На фрескама су радили и многи уметници из Рима и осталих градова, услед чега се Ђото упознао са сликарством тога доба. Од 1298. Ђото је радио у Риму, али његов мозаик у Базилици Светог Петра није сачуван.
.jpg)
По повратку у Фиренцу оженио се Ћутом ди Лапо дел Пела и стекао четири сина и четири кћери. Од 1303. до 1305. године радио је у Падови сликајући фреске у капели Скровењи. То је најбоље документовано дело Ђота. Од 1310. до 1320. радио је у фирентинској Базилици Санта Кроче. Од 1328. радио је у Напуљу на позив тадашњег краља Напуља. По поновном повратку у Фиренцу 1334. године добио је место надзорника изградње града и катедре. Пројектовао је звоник, мост Ponte Carraia и модернизовао је градске бедеме.
За Ђотово име везују се револуционарне промене у европском сликарству на прелазу из 13. у 14. век. Његов стил сликања прихватили су многи славни уметници у каснијем периоду.
Литература [уреди]
- Лазар Трифуновић, Галерија европских мајстора, Београд, 1965.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Ђото и његово стваралаштво - Галерија ((en))
- Ђото ди Бондоне на Олгиној галерији ((en))
- Ђотов звоник у Фиренци ((en))
