Ђузепе Верди
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Ђузепе Верди | |
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Ђузепе Фортунино Франческо Верди (итал. Giuseppe Fortunino Francesco Verdi) |
| Информације | |
| Датум рођења | 10. октобар 1813. |
| Место рођења | Ле Ронколе код Парме |
| Датум смрти | 27. јануар 1901 |
| Место смрти | Милано ( Италија) |
| Дела | |
| Дела | Набуко, Травијата, Аида, Риголето, Трубадур... |
| Период | романтизам |
Ђузепе Верди (итал. Giuseppe Francesco) је највећи композитор зрелог италијанског белканта (bel canto). Рођен је у селу Ле Ронколе (Le Roncole) крај Парме (Parma) у Италији. Већ у својој једанаестој години је постао оргуљаш у локалној цркви. Први који је уочио његов таленат је био трговац и љубитељ музике Антонио Баречи, који га је узео у своју радњу и помагао у сваком погледу. Уз његову помоћ, као и помоћ града Бусета, омогућено му је да упише музику у Милану године 1832. Међутим, управник Конзерваторијума се устручавао да Вердија прими, наводно због тога што је био старији него што је статут дозвољавао, али вероватније стога што није имао поверења у његов таленат. Због тога је Верди током следеће три године радио код оперског диригента Лавиње, прагматичног човека, чији је катихизам био Моцартов Дон Ђовани. Године 1833. у Бусету умире оргуљаш Провеси и Верди га наслеђује. Две године након тога се жени Маргеритом Баречи (Margerita Barecci), најстаријом ћерком свога заштитника. Но, већ 1840. она умире, као и њихово двоје деце. Годину дана пре тога је Верди дебитовао као оперски композитор, што му је донело успех и могућност да се пресели у Милано. Ова опера је била Оберто, гроф од Сан Бонифација. Након ове је написао још многе опере, које су му створиле име најпре у Италији, али и у свету. 1859. се венчао са оперском певачицом Ђузепином Стрепони (Giuseppina Strepponi), али је и њу надживео, иако само четири године.
Осим опера, написао је и два дела сакралног карактера, и то Реквијем (Requiem) 1874. на успомену на Александра Манцонија и Четири света комада (Quattri pezzi sacri) 1898, које се састоје од Ave Maria, Stabat Mater, Te Deum и Laudi alla Vergine из Дантеовог Раја.
Верди је умро у Милану у којем је дуго година живео и радио и сахрањен је у Музичком Институту Верди у том граду.
Садржај |
Опус [уреди]
Опере [уреди]
- Оберто, гроф од Сан Бонифација (Oberto, conte di San Bonifacio) (1839.)
- Један дан власти, или лажни Станислав (Un giorno di regno, o Il finto Stanislao) (1840.)
- Набуко (Nabucco) (1842.)
- Ломбардијци у Првом крсташком походу (I Lombardi alla prima crociata) (1843.)
- Ернани (Ernani) (1844.)
- Два Фоскарија (I Due Foscari) (1844.)
- Јованка Орлеанка (Giovanna d'Arco) (1845.)
- Алзира (Alzira) (1845.)
- Атила (Attila) (1846.)
- Макбет (Macbeth) (1847.)
- Разбојници (I Masnadieri) (1847.)
- Гусар (Il Corsaro) (1848.)
- битка за Лењано (La battaglia di Legnano) (1849.)
- Лујза Милер (Luisa Miller) (1849.)
- Стифелио (Stiffelio) (1850.)
- Риголето (Rigoletto) (1851.)
- Трубадур (Il Trovatore) (1853.)
- Посрнула жена (Травијата) (La Traviata) (1853.)
- Сицилијанско вечерње (I Vespri Siciliani/Les vêpres Siciliennes) (1855.)
- Симоне Боканегра (Simone Boccanegra) (1857.)
- Бал под маскама (Un Ballo in Maschera) (1859.)
- Моћ Судбине (La Forza del Destino) (1862.)
- Дон Карлос (Don Carlos) (1867.)
- Аида (Aida) (1871.)
- Отело (Othello) (1887.)
- Фалстаф (Falstaff) (1893.)
Остала дела [уреди]
- Inno delle Nazioni (1862.)
- Гудачки квартет у e-mollu (1873.)
- Реквијем (Requiem) (1874.)
- Pater noster за петоделни хор (1873.)
- Ave Maria за сопрана и гудаче (1880.)
- Четири света комада (Quattri pezzi sacri) (1898.)
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Званични сајт - подаци о композитору и делима, либрети, ноте...
- Информација о његовом гробу
