Ђула Лорант

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђула Лорант
Ђула Лорант
Лични подаци
Датум рођења (1923-02-06)6. фебруар 1923.
Место рођења Кесег, Краљевина Мађарска
Датум смрти 31. мај 1981.(1981-05-31) (58 год.)
Место смрти Солун, Грчка
Репрезентативна каријера
Године Репрезентација Наст (Гол)
1949—1955 Мађарска 37 (0)

Ђула Лорант (мађ. Lóránt Gyula; Кесег, 6. фебруар 1923Солун, 31. мај 1981[1][2]) је био мађарски фудбалер и тренер, такође је познат под именом Ђула Липович.[3]

Лорант је, од познатијих клубова, играо у Вашашу и ФК Хонведу и био је члан легендарне мађарске репрезентације из педесетих година 20. века.

Престанком активне играчке каријере прешао је у тренере и од познатијих европских тимова тренира Хонвед, Бајерн из Минхена и ПАОК. Са ПАОК-ом је 1976. освојио грчки шампионат. Док је још увек био тренер Паока 1981. је доживео срчани удар током утакмице ПАОК - Олимпијакос са смртним последицама.[4]

Каријера[уреди | уреди извор]

Своје прве играчке кораке Лорант је направио у родном граду у клубу СД Кесег (Kõszeg SE) и АЦ Нађварод (Nagyváradi AC), данас УТА Арад, оба ова клуба налазе се у данашњој Румунији. После је прешао у Вашаш, где му је саиграч био Ласло Кубала и где је у ствари почео Лорантов стварни играчки успон.

Када је Мађарска јануара 1949. постала држава под влашћу комуниста, Кубала је пребегао на запад и основао тим Хунгарија (Hungaria), са којим је играо егзибиционе утакмице. Лорант је такође хтео да му се придружи али је био ухваћен на граници и завршио је у логору.

Са Хонведом је освојио три шампионске титуле Мађарске

Интернационална каријера[уреди | уреди извор]

Лорант је пуштен из логора на интервенцију Густава Шебеша, тренера мађарске репрезентације, коме је такав играч био потребан за остваривање његових планова о екипи снова. Октобра 1949. Лорант је и имао деби у националном саставу, та утакмица је била против Аустрије. Утакмица је играна у Бечу и Шебеш је морао лично да гарантује за Лоранта код мађарског министра за иностране послове Јаноша Кадара. Лорант је за узврат одиграо једну од најбољих утакмица и Мађарска је победила са 4 : 3.

Лорант је убрзо је прешао у Хонвед, где је са још шест чланова златног тима помогао Хонведу да освоји три титуле шампиона Мађарске.

Као репрезентативац је одиграо 37 утакмица за Мађарску, помогао је као члан тима да Мађарска освоји злато У Хелсинкију 1952.[5] и освоје Централно Европски интернационални куп 1953. такође је играо на обе историјске утакмице против Енглеске, 23. новембра 1953. у Лондону на Вемблију, (6:3) и у Будимпешти када су Мађари победили са 7:1.

Тимови за које је играо[уреди | уреди извор]

Тимови које је тренирао[уреди | уреди извор]

Признања[уреди | уреди извор]

Као играч:

Освојене медаље
Представљајући  Мађарска
1952. Хелсинки

Злато

Мађарска

Као тренер

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Aranycsapat: eltemették Lóránt Gyula hamvait Kőszegen” (на језику: мађарски). www.nemzetisport.hu. 13. 5. 2011. Приступљено 4. 9. 2013. 
  2. ^ „SZABÓ Róbert: Győztesek és vesztesek” (на језику: мађарски). www.historia.hu. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 4. 9. 2013. 
  3. ^ „Gyula Lóránt”. Olympedia. Приступљено 5. 11. 2021. 
  4. ^ Jávor, Bence (25. 10. 2018). „A PAOK magyar legendája a kispadon kapott szívrohamot” (на језику: мађарски). index.hu. Приступљено 26. 10. 2018. 
  5. ^ „Gyula Lóránt”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 2016-12-03. г. Приступљено 2019-03-03. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]