Ђула Партош
Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђула Партош (мађ. Pártos Gyula; Апатин, 1845 - Будимпешта, 1916), мађарски архитекта. Заједно са Еденом Лехнером пројектовао многе зграде у стилу сецесије у Мађарској на прелазу из 19. у 20. век.
[уреди] Каријера
На почетку каријере студирао је код Антала Скалницког, а дипломирао у Берлину 1870. После овога успоставља сарадњу са Лехнером, која се завршила 1896. године, након пројектовања зграде Музеја примењених уметности у Будимпешти. Радећи независно прима поруџбине из престонице, као и из Ђера и Цегледа. Тада се више стилски окреће ка историцизму.
[уреди] Дела
- 1882 Градска кућа у Сегедину, заједно са Еденом Лехнером
- 1882-1884 Зграда пензионера Мађарске железнице (MÁV Nyugdíjintézet bérháza) у Будимпешти, заједно са Еденом Лехнером
- 1885-1886 Градска кућа у Зрењанину, заједно са Еденом Лехнером
- 1890 Гимназија у Сремским Карловцима, заједно са Еденом Лехнером
- 1893 Градска кућа у Кечкемету
- 1900 Краљевска школа механике и часовничарства у Будимпешти
- 1905 Зграда „Црни орао“ у Ходмезевашархељу
[уреди] Спољашње везе
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ђула Партош