Ђунис
| Ђунис | |
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Расински |
| Град | Крушевац |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
43° 35′ 01" СГШ 21° 30′ 16" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 257 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 812 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 37202 |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | KŠ |
  Ђунис
Ђунис на мапи Србије |
|
Координате: 43° 35′ 01" СГШ, 21° 30′ 16" ИГД Ђунис је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 812 становника (према попису из 1991. било је 1006 становника). Ово име које одудара од уобичајених топонима за српска села вероватно дугује имену свеца Дионисија коме је био посвећен један од многих манастира који су се у Ђунису некада налазили.
Садржај |
[уреди] Географија
Ђунис се налази у централној Србији у Расинском округу. Удаљен је око 210 km од Београда, 14 km од Крушевца и 8 km од аутопута Е-75, а налази се на главној железничкој линији нормалног колосека Београд - Ниш - Скопље - Солун на којој има своју путничку и теретну станицу. Смештен је у долини Јужне Мораве, а кроз њега протиче и Рибарска река.
[уреди] Клима
Клима Ђуниса је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са прилично свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Јастрепца, а зиме су снеговите са ретким оштрим мразевима.
[уреди] Демографија
У насељу Ђунис живи 696 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,1 година (44,1 код мушкараца и 49,9 код жена). У насељу има 276 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 779 | 95,93% | ||
| Роми | 19 | 2,33% | ||
| Југословени | 5 | 0,61% | ||
| Црногорци | 4 | 0,49% | ||
| Хрвати | 1 | 0,12% | ||
| непознато | 1 | 0,12% | ||
| м | ж | |||
| ? | 7 | 15 | ||
| 80+ | 11 | 20 | ||
| 75-79 | 24 | 40 | ||
| 70-74 | 23 | 44 | ||
| 65-69 | 32 | 43 | ||
| 60-64 | 25 | 40 | ||
| 55-59 | 16 | 16 | ||
| 50-54 | 27 | 21 | ||
| 45-49 | 36 | 34 | ||
| 40-44 | 26 | 24 | ||
| 35-39 | 21 | 13 | ||
| 30-34 | 15 | 12 | ||
| 25-29 | 28 | 20 | ||
| 20-24 | 20 | 31 | ||
| 15-19 | 21 | 17 | ||
| 10-14 | 13 | 12 | ||
| 5-9 | 20 | 15 | ||
| 0-4 | 16 | 14 | ||
| просек | 44.1 | 49.9 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 332 | 69 | 221 | 24 | 15 | 3 |
| Женски | 390 | 51 | 225 | 105 | 9 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 126 | 34 | - | - | 33 | 5 | 14 | 5 | - | 13 |
| Женски | 63 | 28 | - | - | 12 | 2 | 2 | 6 | 1 | - |
| Оба | 189 | 62 | - | - | 45 | 7 | 16 | 11 | 1 | 13 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 2 | 2 | 2 | 7 | - | - | 9 | |
| Женски | 1 | - | - | 3 | 2 | 5 | - | - | 1 | |
| Оба | 1 | - | 2 | 5 | 4 | 12 | - | - | 10 |
[уреди] Историја
Ђунис је имао веома бурну историју. Мада је често са својим бројним црквама и манастирима био на мети турских напада ретко када је био битна тачка историјских дешавања све до српско-турског рата 1876. године када је српска војска под командом руског генерала Михаила Черњајева у Ђунису 17. окотбра претрпела катастрофалан пораз, иначе једини у дотадашњој Черњајевој војној каријери.
[уреди] Туризам
Ђунис сваке године посети на десетине хиљада туриста. Ову завидну бројку мештани слабо користе јер су смештајни капацитети неразвијени. Туристичке атракције Ђуниса представљају његови манастири, познати пецарошки локалитети на Јужној Морави, као и прилично очувана природа.
Највећи број ходочасника привлачи манастир Покрова Пресвете Богородице који је изузетно посећен током целе године, али на дан славе манастира, 14. октобра се редовно окупља више од 30.000 људи из целе Србије, а нађе се понеко и из иностранства. Други ђунишки манастир, манастир св. Романа је такође једна од највећих српских светиња. Помиње се још 1020. у хрисовуљи византијског цара Василија Другог. Посебну пажњу буди податак да се гроб руског племића и добровољца Николаја Николајевича Рајевског који је у Толстојевом роману Ана Карењина представљен као Вронски, овде налази. Вронски тј. Рајевски је по погибији првобитно био сахрањен у порти манастира да би касније био пренет у породичну гробницу у Русији, али је његово срце остављено да и дан данас почива у манастиру.
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
