Ђурађ Кастриот Скендербег

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg

„Скендербег“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Скендербег (вишезначна одредница).

Ђурађ Скендербег

Ђурађ Кастриот Скендербег
Ђурађ Кастриот Скендербег

Датум рођења 6. мај 1405.
Место рођења Сина
Датум смрти 17. јануар 1468.
Место смрти Љеш
Порекло и породица

Ђурађ Кастриот Скендербег (алб. Gjergj Kastrioti Skënderbeu; Сина, 6. мај 1405Љеш, 17. јануар 1468) је био је албански национални херој (српског порекла) из времена отпора албанских племена турским освајачима и исламизацији.

Према Гибону,[1], Кастриот(ић)и воде порекло од старог српског братства Браниловића (Бранила) из Зете. Скендербегов деда је доселио у Јањину у Епир као српски кефалија. Скендербегов отац, Јован Кастриот назвао се принц Епира, који је укључивао Мат, Кроју, Мирдита и Дибер[2]. Његова мајка Војислава, била је принцеза српског порекла[3], из породице Трибалда[4](који су дошли из области данашње Македоније), или из племићке породице Музака[5]. Јован Кастриот је био међу првима који се супротставио упадима Бајазита I, међутим, његов отпор није имао готово никакав ефекат. Султан га је натерао да плаћа данак, а да би осигурао верност арбанашких племића, Турци су одвели Ђурађа заједно са његовом браћом као таоце.

Прешао је у ислам[6] и завршио војну школу у Једренима (Адријанопољ), те је ратовао у турској војсци и однео многе победе за Отоманско царство. За своје војне заслуге, добио је звање Искандер бег, Арнаут (алб. Skënderbe shqiptari), поредивши се ратничко умеће Кастриота са Александром Великим[1].

Међутим, када је Јанош Хуњади поразио Турке код Ниша 1443. године, Скендербег је напустио турску војску[7], вратио се у Албанију и поново прихватио хришћанство. Одатле је водио беспоштедну борбу против Османског царства.

Референце[уреди]

  1. ^ а б Edward Gibbon, 1788, History of the Decline and Fall of the Roman Empire, Volume 6, Део о Скендербегу на енглеском, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ Edwin E. Jacques, The Albanians: An Ethnic History, 1994, pp. 179
  3. ^ Marin Barleti, 1508, Historia de vita et gestis Scanderbegi Epirotarum principis
  4. ^ Camille Paganel, 1855, "Histoire de Scanderbeg, ou Turcs et Chrétiens du XVe siècle"
  5. ^ Hodgkinson, Harry. Scanderbeg: From Ottoman Captive to Albanian Hero. I. B. Tauris. ISBN 978-1850439417
  6. ^ Rendina, Claudio (2000). La grande enciclopedia di Roma. Rome: Newton Compton. ISBN 978-88-8289-316-3.
  7. ^ James Emerson Tennent, 1845, The History of Modern Greece, from Its Conquest by the Romans B.C.146, to the Present Time

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]