Ђуро Ђаковић

	Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст.

ЂУРО ЂАКОВИЋ
Ђуро Ђаковић
Датум рођења	30. новембар 1886.
Место рођења	Бродски Варош, код Славонског Брода,  Аустроугарска
Датум смрти	25. април 1929. (43 год.)
Место смрти	Југословенско-аустријска граница, Краљевина СХС
Професија	металски радник
Члан КПЈ од	априла 1919.

Ђуро Ђаковић (Бродски Варош, код Славонског Брода, 30. новембар 1886 — 1929), металски радник, организациони секретар ЦК КПЈ и један од најистакнутијих бораца радничке класе.

Биографија

Рођен је 30. новембра 1886. године у селу Бродски Варош, код Славонског Брода.

Као металски радник у Сарајеву, је 1905. и 1906. године учествовао у првим радничким штрајковима у Босни, а 1910. године је био истакнути омладински руководилац у Сарајеву.

По избијању Првог светског рата 1914. године због иступања против рата је ухапшен и од стране аустријског војног суда као „велеиздајник“ осуђен на смрт. Касније је амнестиран и упућен на присилни рад у Арад и Коморан.

По повратку у Краљевину СХС, био је члан Централне управе Савеза металаца БиХ и управе Главног радничког савеза БиХ. Један је од организатора великог штрајка грађевинских радника, 1919. године.

Учесник је Конгреса уједињења Социјалистичке радничке партије Југославије (комунист), одржаног априла 1919. године у Београду. Године 1920, на Вуковарском конгресу КПЈ, изабран је у Централно партијско веће КПЈ, а на изборима за Уставотворну скупштину Краљевине СХС, је изабран за народног посланика. Био је функционер класних раволуционарних синдиката и један од организатора великог штрајка хусинских рудара.

Године 1921. био је делегат КПЈ на Трећем конгресу Коминтерне у Москви. Више пута је био хапшен, мучен и прогањан, а од 1922. до 1926. године био је интерниран у родно место. По одласку у Загреб, 1926. године постао је секретар Обласног одбора Савеза металаца Хрватске.

Један је од најистакнутијих бораца против фракција у врховима КПЈ. Од 1927. до 1928. године био је на "Лењиновом“ универзитету у Москви, а у земљу се вратио као опуномоћеник Коминтерне за спровођење Отвореног писма упућеног члановима КПЈ. На Четвртом конгресу КПЈ у Дрездену 1928. постао је организациони секретар ЦК КПЈ.

Погибија

Као велики противник шестојануарске диктатуре, Ђуро је, ухапшен у Загребу, 20. априла 1929. године, заједно са Николом Хећимовићем, секретаром Црвене помоћи. После четири дана мучења, загребачка полиција је, под изговором, извиђања на југословенско-аустријској граници и утврђивања канала куда су комунисти илегално прелазили у Аустрију, довела Ђуру и Николу Хећимовића у место Свети Дух.

У поподневним часовима, 25. априла, при спуштању у једну клисуру према аустријској граници, убијени су са мотивацијом да су покушали бежати. Ексхумацијом лешева, извршеном 8. маја 1929. године, установљено је да ја на жртве пуцано с преда, чиме је доказано смишљено убиство.

Прву вест о овом злочину објавила је 29. априла аустријска штампа, након чега је загребачка полиција, која је планирала да ово убиство задржи у тајности, издала званично саопштење.

На двадесетогодишњицу погибије, 25. априла 1949. године, његови посмртни остаци су свечано пренети у Београд и сахрањени у гробницу на Калемегдану поред посмртних остатака Ивана Милутиновића и Иве Лоле Рибара.

Стјепан Ђаковић

Ђурин син, Стјепан, рођен је 1912. године у Сарајеву. У септембру 1928. године отишао је у СССР, где је завршио Комунистички универтитет националних мањина запада. Године 1937. се вратио у Југославију и, после одслужења војног рока, био укључен у чланство Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину. Као делегат ПК КПЈ за БиХ, учествовао је на Петој земаљској конференцији КПЈ, одржаној 1940. у Загребу. Био је учесник Народноослободилачке борбе од 1941. године. Јануара 1942. године, на путу за Главни штаб НОВ и ПО Хрватске, рањен је и заробљен на Великој Капели. Касније је убијен у усташком затвору у Загребу.

Фото галерија

• 

  Споменик Ђури Ђаковићу у Београду, у улици која је некада носила његово име

• 

  Споменик Ђури Ђаковићу у Загребу, код позоришта „Мала сцена“

• 

  Биста Ђуре Ђаковића на Гробници народних хероја на Калемегдану

• 

  Спомен-плоча Ђури Ђаковићу у Београду, у улици која је некада носила његово име

Литература

Портал Раднички покрет Део искључиво посвећен револуционарном радничком покрету и КП Југославије

• Мала енциклопедија Просвета, Београд 1959. године

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ђуро Ђаковић

• Биографија Ђуре Ђаковића на страници града Славонског Брода
• Спомен-парк Ђуре Ђаковића у Славонском Броду