Ђурђевац је град у Хрватској у Копривничко-крижевачкој жупанији. Према попису из 2001. Ђурђевац је имао 8.862 становника.
Географија [уреди]
Сам град Ђурђевац је смјештен у подравској низини, између двије природно-географске цјелине; између сјеверних обронака Билогоре и ријеке Драве. У подравској низини разликујемо три основна рељефна елемента: плодне терасе, Ђурђевечке песке и наплавни низински простор. На додиру тих рељефних цјелина настао је град Ђурђевац. Његов настанак условљен је прије свега повољним топографским положајем за обрану у несигурним средњовјековним временима. Данашњи Стари Град настао је усред мочваре на узвишеном пјешчаном хумку. Најстарији дијелови данашњег Ђурђевца настали су такође на узвишеним пјешчаним хумцима окруженим влажним беречним ливадама.
Историја [уреди]
Ђурђевац се спомиње од 1267. године. У 15. веку се развило у градско насеље — трговиште. У 16. веку је седиште Ђурђевачке капетаније. Године 1532. султан Сулејман Величанствени се враћа у Цариград, после неуспјеха код Кисега. Пролази Подравином и пљачка ђурђевачки простор.
Војна крајина која је на овим просторима постојала због одбране од Турака је укинута 1871. године. Ђурђевац је, највише захваљујући налазиштима гаса у околини, доживио значајну модернизацију у 20. веку.
Становништво [уреди]
По попису из 2001. године у граду је живело 8.862 становника.
На попису становништва 1991. године, насељено место Ђурђевац је имало 6.845 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. |
|
|
|
|
|
| Хрвати |
|
6,498 |
94,93% |
| Југословени |
|
69 |
1,00% |
| Срби |
|
55 |
0,80% |
| Албанци |
|
16 |
0,23% |
| Мађари |
|
7 |
0,10% |
| Словенци |
|
4 |
0,05% |
| Македонци |
|
3 |
0,04% |
| Црногорци |
|
3 |
0,04% |
| Муслимани |
|
1 |
0,01% |
| Пољаци |
|
1 |
0,01% |
| Украјинци |
|
1 |
0,01% |
| Чеси |
|
1 |
0,01% |
| неопредељени |
|
72 |
1,05% |
| непознато |
|
114 |
1,66% |
| укупно: 6.845 |
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]