Ђурђевац (Хрватска)
- За остале употребе, погледајте Ђурђевац (вишезначна одредница).
| Ђурђевац |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Жупанија | Копривничко-крижевачка |
| Становништво | |
| Становништво (2001) | 8.862 |
| Положај | |
| Координате | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Славко Грачан |
| Поштански код | 48350 |
Ђурђевац је град у Хрватској у Копривничко-крижевачкој жупанији. Према попису из 2001. Ђурђевац је имао 8.862 становника.
Садржај |
[уреди] Географија
Сам град Ђурђевац је смјештен у подравској низини, између двије природно-географске цјелине; између сјеверних обронака Билогоре и ријеке Драве. У подравској низини разликујемо три основна рељефна елемента: плодне терасе, Ђурђевечке песке и наплавни низински простор. На додиру тих рељефних цјелина настао је град Ђурђевац. Његов настанак увјетован је прије свега повољним топографским положајем за обрану у несигурним средњовјековним временима. Данашњи Стари Град настао је усред мочваре на узвишеном пјешчаном хумку. Најстарији дијелови данашњег Ђурђевца настали су такођер на узвишеним пјешчаним хумцима окруженим влажним беречним ливадама.
[уреди] Историја
Ђурђевац се спомиње од 1267. године. У 15. веку се развило у градско насеље - трговиште. У 16. веку је седиште Ђурђевачке капетаније. Године 1532. Сулејман Величанствени се враћа у Цариград, после неуспјеха код Кисега. Пролази Подравином и пљачка ђурђевачки простор.
Војна крајина која је на овим просторима постојала због одбране од Турака је укинута 1871. године. Ђурђевац је, највише захваљујући налазиштима гаса у околини, доживио значајну модернизацију у 20. веку.
[уреди] Становништво
| За више информација погледајте чланак Демографија Ђурђевца |
По попису из 2001. године у граду је живело 8.862 становника.