Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ

Ратно ваздухопловсво и противваздушна одбрана. .

Основано: 21. маја 1942. године

Постојало до: крај априла, средина марта 1992. године

Г-4 Супер Галеб, један је од

најуспешнијих авиона, из властитог

развоја и производње.

Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (РВ и ПВО), било је један од три вида Југословенске народне армије, намењено за заштиту и превласт у ваздушном простору, као и за подршку копненим и укупним оружаним снагама СФРЈ. Формално је основано 21. маја 1942. године, у току Народноослободилачке борбе, а са распадом Југославије, нестало је у изворном облику и трансформисало се у нова, 1992. године, по новоствореним државама.

У периоду 1945- 1992. године, Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (РВ и ПВО) развијало се у складу са концептом развоја ЈНА, у духу савремене ваздухоплове научне мисли и технолошког развоја у свету. Истовремено, развијани су и усавршавани властити кадар, високо школство и доктрина примене РВ и ПВО у савременим условима. Ослонац на властите снаге је имао приоритет, те су реализовани резултати у развоју снажног РВ и ПВО, са јаком сопственом технолошком базом, о чему сведочи и извоз око 200 примерака војних авиона из властитог развоја и производње.

У току Другог светског рата, главни задатак РВ, био је борба против окупатора и њихових сарадника, за ослобођење земље и за успостављање друштвеног поретка, пројектованог од Комунистичке партије Југославије. Непосредно по завршетку рата, задаци су се свели на очување успостављеног поретка и заштиту од иностране интервенције.

Оснивање и етапни развој

Оснивање и развој у току рата

Руди Чајавец, прелетео је Бреге 19.

Фрањо Клуз, прелетео је Потез 25.

Југословенска народна армија, је настала у Народноослободилачкој борби, против фашистичког окупатора. Исто је тако и њен део, Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана, створен у току тога рата и то 21. маја 1942. године, са пребегом два авиона из НДХ, на слободну територију, коју су контролисали партизани, у Босанској крајини. У томе почетном периоду звало се „Југословенско ратно ваздухопловство“, све до формирања посебних јединица за противваздушну одбрану (ПВО) и њихове интеграције у јединствен вид Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране (РВ и ПВО), 1959. године.

Прва етапа стварања ратног ваздухопловства, отпочела је са организовањем илегалног рада у ваздухопловству НДХ и одлуком Фрање Клуза и механичара, стрелца Милутина Јазбеца да пребегну са авионом на партизанску слободну територију. Сагласност је дао и водио координацију свих тих акција секретар Обласног комитета за Босанску крајину Ђуро Пуцар Стари. У међувремену је Милутин Јазбец био пребачен са Клузовог авиона на Чајавецов, који је био исто симпатизер и илегалац партизанског покрета. Када је сазнао за намеру и активност ове двојице, заједно су кординирали акцију и сва тројица су пребегла са два авиона на слободну територију. Заједно су то извели, да не би дошло до провале, а и из истих безбедносних разлога нису били раније повезани и нису знали за међусобне активности. На аеродрому Урије код Приједора, прво је слетео Клуз са својим Потезом 25 а затим Чајавец и Јазбец, са авионом Бреге 19, 21. маја 1942. године. Раније је била припремљена резервна, импровизована полетно-слетна стаза, код села Међувође, али није коришћена за слетање при овом пребегу.

После успешног прелета, ова два авиона са двојицом пилота и механичарем, први задатак је била заштита авиона од напада и уништења из ваздуха. Командант оперативног штаба за Босанску крајину Коста Нађ је наредио пилоту Клузу и њему додељеном механичару Ивици Митрешићу да прелете са авионом Потез 25 на импровизовани аеродром у селу Међувође и авион сакрију испод дрвећа, а Клузов Потез 25 да се сакрије у близини аеродрома Урије. Предходно су направљене макете, ова два авиона од дрвета, које су постављене на ивицу узлетишта аеродрома Урије, ради обмане непријатеља.

Такође су предузете акције за обезбеђење горива муниције и авионских бомби. На један од авиона, који је прелетео без митраљеза, уграђен је „шарац“, који се користио у пешадији. Бомбе су приручно израђиване од водоводних цеви пречника 100 mm, пуњене са заробљеним експлозивом. Бомбу је пројектовао инжењер Миле Љубичић, а израђиване су у радионици рудника Љубија. Одштампани су први леци за позив припадника оружаних снага НДХ на прелазак на страну партизана. Прво борбено дејство партизанске авијације је било по усташком одреду Црна легија, која је продрла на слободну територију из правца Босанске Дубице, 4. јуна 1942. године. Ефекат је био већи пошто је Клуз задржао ознаке НДХ, на своме авиону, тако да су усташе мислиле да је њихов, све док их нису засуле бомбе и митраљески рафали.

Историјски догађаји, везани за стварање и јачање ратног ваздухопловства у Народноослободилачкој борби, се нижу један за другим.

• Врховни штаб формира прво Ваздухопловно одељење, 16. септембра 1943. године.
• Са посебном наредбом, Врховни штаб такође формира Прву ваздухопловну базу, 14. октобра 1943. године, са дефинисаним задацима. Основни задатак је био окупљање и организовање кадровске базе и припреме инфраструктуре за прихват ваздухопловне технике из помоћи од савезника.
• Преко радиостанице „Слободна Југославија“, октобра 1943. године, позвани су сви родољуби ваздухопловци, из земље и иностранства, да се прикључе ваздухопловству Народноослободилачке војске Југославије.

Први партизански авиони, а уједно и РВ и ПВО, били су из ове две породице, Бреге 19 и Потез 25

• На Другом заседању АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. године, Тито је саопштио да је Врховни штаб тражио од савезника испоруку наоружања, у оквиру чега и борбене авионе.
• На Техеранској конференцији савезника, децембра 1943. године, донета је одлука о војној помоћи југословенским партизанима, где се подразумевала и ваздухопловна техника.
• Са Југословенско-британским протоколом, 12. марта 1944. године, утврђује се формирање борбене авијације Народноослободилачке војске Југославије, на тлу Африке. Формирана је Прва ваздухопловна ескадрила, наоружана са Спитфајерима, 1. јула 1944. године и Друга ваздухопловна ескадрила, наоружана са Харикенима. Обе ескадриле, убрзо су се после формирања пребазирале у Италију, затим на аеродром Кане на Вису, па затим на Аеродром Пркос и Шкабрње. Све до краја рата, ове две ескадриле су успешно садејствовале са јединицама Југословенске народне армије, у завршним операцијама ослобођења земље.

Спитфајери РВ НОВЈ на ратном аеродрому Шкабрње код Задра, 1945. године.	Харикен РВ НОВЈ, изложен као експонат у Музеју ваздухопловства

Први По-2, у Народноослободилачкој војци, били су у ескадрили за везу.

Ратни авион јуришник Иљушин Ил-2.

Ратни ловац Јак-3, као експонат у
Музеју ваздухопловства.

Ратни ловац Јак-9.

Југословенски ловац С-49, експонат у
Музеју ваздухопловства.

Де Хевиланд Москито, варијанта B Mk XX, 1945. година.

Југословенски F-47D, у Музеју ваздухопловства, на аеродрому
Никола Тесла, у Београду.

T-33 Шутинг стар

F-84 Тандерџет

Аеро-2, у Музеју ваздухопловства.

Школски авиона Аеро-3 у лету.

213, у Музеју ваздухопловства.

• У другој половини 1944. године, из састава ових ескадрила издваја се ваздухопловно одељење, које на Вису стално дежура у намени противваздушне одбране острва. Исте године и на другим локацијама организована је противваздушна одбрана, са заробљеним наменским противавионским митраљезима и топовима.
• Врховни штаб, формирао је при свима штабовима већих јединица, референте за прихват војне помоћи савезника, евакуацију рањеника и садејство авијације са јединицама Народноослободилачке војске Југославије, 8. септембра 1944. године.
• У току септембра 1944. године, Народноослободилачка војска Југославије заузима аеродром Залужине, заробљава 11 авиона (5 исправних). Од заробљених и прелетелих авиона и од добровољаца из Петог корпуса и пребеглих ваздухопловаца из НДХ, формира се Прва партизанска ескадрила са аеродромском базом, која је садејствовала са аеродрома Бугојно у ослобађању Бања Луке.
• Формира се и ескадрила за везу Врховног штаба Народноослободилачке војске, од 4 авиона Поликарпов По-2, добијена од СССР-а и од шест пребеглих из НДХ. Ескадрила је прелетела, у новембру 1944. године, у Земун и укључена је у транспортну авијацију.
• Одлуком Врховног штаба Народноослободилачке војске повучени су наши ваздухопловци из састава РАФ-а, који су заједно са припадницима Омладинског батаљона и делом састава Прве ваздухопловне базе, послати на школовање у СССР. Од те групе ваздухопловаца је формиран 554-ти јуришни ваздухопловни пук, у Грозном, 3. марта 1945. године и 254_ти ловачки пук, у Краснодару, 1. маја 1945. године. Оба пука прелећу у Југославију, 17. јула 1945. године. Јуришни на аеродром у Сомбору, а ловачки у Земун. По прелету су добили југословенске формације, Први јуришни пук и Први ловачки пук.
• Тито је 21. септембра 1944. године, у Москви, закључује споразум о совјетском наоружавању две ваздухопловне дивизије и школовању ваздухопловног кадра, у СССР-у. На основу тога споразума, формирана је „Група Витрук“, са једном ваздухопловном ловачком и једном јуришном дивизијом и шест ваздухопловних батаљона, из састава 17_ге ваздухопловне армије, која је садејствовала са Црвеном армијом и са Народноослободилачком војском, на тлу Југославије. Ова ваздухопловна групација се трансформисала, са југословенском попуном људства, у периоду од новембра 1944. до марта 1945. године, у дивизије ЈРВ, са саставом од 11_те ловачке ваздухопловне дивизије, коју су сачињавали 111_ти, 112_ти и 113_ти ловачки ваздухопловни пукови, 42_ге јуришне ваздухопловне дивизије, коју су сачињавали 421_ти, 422_ти и 42_ћи јуришни ваздухопловни пукови и 9_те ваздухопловне обласне команде, са шест аеродромских батаљона и штаба Групе ваздухопловних дивизија. Дивизије су биле попуњене са ратним, трофејним авионима. Ловачка дивизија са познатим совјетским ловцима Јак-3 и Јак-9. а јуришна превасходно са Иљушин Ил-2.
• Формирана је подофицирска ваздухопловна школа у Новом Саду, 3. фебруара 1945. године и пилотска школа у Земунику, код Задра, 14. марта 1945. године. То је био основ развоја школства у РВ и ПВО.
• Падобрански батаљон, формиран је 15. октобра 1944. године од добровољаца бораца Народноослободилачке војске. Батаљон је имао четири чете, свака по три вода, са укупно 160 падобранаца.
• Наредбом Врховног команданта Народноослободилачке војске, формиран је Штаб РВ у Земуну, 29. октобра 1944. године (на слици доле је копија наредбе).
• По ослобођењу Земуна, новембра 1944. године, формиране су радионице и обнова фабрике авиона Икарус, у функцији оправке и ремонта авиона и друге ваздухопловне технике.

Послератни период развоја

Непосредно по завршетку рата, задаци РВ, били су слични као за целу ЈНА, а то су:

• Смештај људства и стварање најнужнијих услова за рад, обуку по јединицама и командама, као и поправку разрушене и оштећене инфраструктуре.
• Организацијско и формацијско сређивање стања у РВ, на основу расположивих кадрова, њихов распоред по врстама авијације, позадине, команди, школа и ваздухопловне индустрије.
• Устројавање ваздухопловних прописа, правилника и процеса одржавања и ремонта ваздухопловне технике и обезбеђења резервних делова.
• Стварање школског система за пилоте и све ваздухопловне службе, посебно за ваздухопловнотехничку.

Поред сталног стручног усавршавања и повећавања нивоа обучености целог састава РВ, вршена је и његова организацијска и структурална доградња, сагледавајући перспективу и стратегијску улогу овога вида оружаних снага земље, у склопу њеног геополитичког положаја у свету. Формирани су:

• Ваздухопловноопитни центар, 10. августа 1945. године.
• Ваздухопловновојно училиште, 12. септембра 1945. године, за школовање пилота и извиђача.
• Ваздухопловномедицински институт, 11. новембра 1945. године.
• Ваздухопловнотехнички институт, 10. августа 1946. године.
• Ваздухопловнотехничка академија, 15 октобра 1947. године и друго.

Брзо су се окупили и организовали ентузијасти ваздухопловни конструктори, по пројектним бироима у фабрикама и радионицама оживљене ваздухопловне индустрије, оштећене у току тек завршеног светског рата. Пројектни бирои су организовани по узору на праксу у Совјетском Савезу. Водећи стручњаци по тим бироима, били су:

• пук. дипл. инг. Коста Сивчев
• пук. Драгољуб Бешлин
• проф. дипл. инг. Сима Милутиновић
• проф. дипл. инг. Душан Станков
• пук. дипл. инг. Светозар Поповић
• дипл. инг. Иван Шоштарић
• дипл. инг. Борис Цијан.
• дипл. инг. Ђорђе Петковић и други.

Прве, послератне конструкције биле су једрилице, лаки и школски авиони. Касније се прешло на експерименталне и серијске војне борбене авионе.

Интеграцијом пројектних бироа 1956. године, у организациону структуру Ваздухопловномедицинског института, отпочела је нова ера домаћег развоја, уз непосредну подршку истраживачке делатности, у домену ваздухопловних технологија. Потврда те организације, доказала се на успешном развоју и производњи школског авиона Г-2 Галеб.

Крај Другог светског рата и послератни период, били су обележени са револуционалном технолошком променом у пројектовању и производњи борбених авиона. Прелазило се на погон авиона са млазним моторима. РВ и ПВО је, тај преломни период промене технологије, отежала совјетска економска и војна блокада, у току Информбироа.

Због политичког конфликта са Совјетским Савезом, прекинута је испорука резервних делова и свих материјала за подршку исправности авиона, њиховог порекла. Неко прелазно време је било обележено са применом забрањене праксе у ваздухопловству „канибализмом“. Скидани су исправни делови са неисправних авиона и тако су оспособљавани за лет мање неисправни. Убрзано је рађено на развоју домаћег ловца С-49, који је ударнички серијски произвођен у фабрици авиона Икарус. То је био респективан ловац, без обзира што је развијан и произвођен у тешким условима и у кратком временском периоду. Већ током 1949. године произведено је 49 примерака ловца С-49А, а укупна серија, са варијантом С-49Ц, испоручена је РВ и ПВО у 130 примерака. Ови авиони, остали су у наоружању све до 1961. године.

Први ловачки пук, са авионима С-49А Јосип Броз Тито, симболично је предао ваздухопловцима на оперативну употребу, 21. маја 1950. године, на земунском аеродрому, са речима:

“

Наше младо РВ постигло је у овом кратком периоду врло добре резултате у овладавању војном ваздухопловном техником. Наша нова, социјалистичка земља тежила је од самог почетка да вама ваздухопловцима да у руке авионе произведене у нашој социјалистичкој земљи. Ја сам данас срећан што могу да вам честитам и у том погледу, што могу да вам кажем да сте за чување нашега неба, наше социјалистичке изградње, добили у руке оружје, наше сопствене авионе.

”

Због ратом разорених и опустошених ваздухопловних индустријских капацитета Југославије и због заостајања за потребним технолошким светским нивоом, морала су се тражити и допунска, паралелна решења за опремање РВ и ПВО. Преко војне помоћи западних земаља набављени су британски авиони МК-6 и МК-38 и амерички F-47D Тандерболт, са којима је пренаоружана југословенска бомбардерска, извиђачка и ловачка авијација, уместо совјетских старих авиона, без резервних делова. Преобука људства РВ и ПВО, извршена је у Југославији, са југословенским инструкторима предходно обученим у иностранству.

После 1953. године, настављен је процес модернизације РВ и ПВО, са увођењем авиона са млазним мотором америчког порекла, први ови авиони су стигли у Југославију у марту. Крајем 1954. године, оформљена је и прва хеликоптерска ескадрила, са чиме су створени почетни услови за развој хеликоптерских јединица. Уведени су школски авиони са млазним мотором T-33 Шутинг стар (школско тренажна и извиђачка варијанта), ловце-бомбардере F-84 Тандерџет и ловце Сејброве. То је период респективне борбене моћи РВ и ПВО и на европском нивоу. Тада је РВ и ПВО било најснажније у региону, па и шире.

Цео послератни период, до 1992. године, сви пилоти РВ и ПВО су школовани на авионима властите конструкције и производње (такође и пилоти из многих земаља „трећег света“). Једини изузетак, била је преобука на авионе са млазним мотором, на
T-33 Шутинг стар.

Дан РВ и ПВО

522, у Музеју ваздухопловства.

Дан прелетања пилота Рудија Чајавеца, са авионом Бреге 19 и Фрање Клуза Потезом 25, са механичарем и стрелцем Ивицом Митрешићем, усвојен је за дан Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране. Славио се све до 1992. године, као званични празник по јединицама и установама ЈНА. Носталгичари га и данас обележавају, али и установе које чувају ваздухопловну традицију, као што је Музеј ваздухопловства и поједини аероклубови.

Један од првих експерименталних авиона је био Авиона 451 пројектован у пројектном бироу Икаруса, под руководством Драгољуба Бешлина.

Зоља

Стршљен

Матица

Модел авиона Б-12 у аеротунелу

Период експерименталних и прототипских авиона

Гнат MK-1, у Музеју ваздухопловства. Купљена су била три примерак и испитана у Ваздухоплоопитном центру.

Г-2 Галеб у лету.

Јастреб РВ и ПВО.

Утва 75

Ј-22 Орао

Поред интезивног рада на обнови пројектанско развојне делатности и оспособљавања уништене ваздухопловне индустрије, чињени су велики напори и у освајању нових технологија и колико је било могуће, у тим условима, хватати прикључак са савременим светом. Већина конструкторских група, било је ангажовано на развоју лаких, школских и лаких транспортних авиона, а биро Драгољуба Бешлина је радио на гами експерименталних авиона, са основом у називу 451. Желело се доћи до решења властитог борбеног авиона, на основу доступне технологије. Пошто је та расположива технологија била оскудна, у односу на светску, тражена су посебна концепциона решења. Први у низу је био Авион 451, са два клипна мотора, посебност је била лежећи положај пилота, за могућност подношења већих убрзања, у односу на лет са класичним седиштем. Следећи авион, био је 451М Зоља. То је био први југословенски авион са млазни мотором, полетео је 25. октобра 1952. године. Мотори су били француски малог потиска, Турбомека Палас (фр. Turboméca Palas). Стране земље тада нису хтеле да нама испоручују јаче млазне моторе, са новом технологијом. То је био значајан резултат за изоловану Југославију, за њену ваздухопловну индустрију и технологију. Посебан је био велики подстрек за мобилисање младих да се школују и напредују у домену вездухопловне струке, одржан је и континуитет у овој грани технике. Наредни авион у томе низу био је већ значајнији, са јачим моторима Турбомека Марборе (фр. Turboméca Marbore), Ј-451ММ Стршљен, чија је варијанта двоседа С-451ММ Матица.

На овом путу обезбеђења опремања РВ и ПВО са авионима са млазни мотором, из властитих извора је и први домаћи пројекат надзвучног авиона, са називом Б-12. У бироу Драгољуба Бешлина урађен је пројекат прототипа и почела је његова физичка градња у фабрици Икарус, при самом завршном делу израде, програм је обустављен. Као и други пројекти овог бироа и Б-12 је био специфичан. Његова специфичност је била по типу стајних органа, са називом бицикл (главни точкови су на трупу, један иза другог, а помоћни на крајевима крила).

У међувремену, појавила се британска понуда за испоруку њиховог надзвучног авиона Фолант Гнат. Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ је купило три примерка, који су интензивно испитивани у Ваздухоплоопитном центру, у току 1958. године. То је била прилика да РВ и ПВО добије савремени надзвучни ловачки авио, у оперативну употребу. Околности су касније, усмериле то питање другојачије и у повољније решење.

Стршљен и Матица исто нису усвојени за серијску производњу и опремање РВ и ПВО, уместо америчких, већ застарелих авиона Т-33 Шутинг стар и F-84G Тандерџета.

Континуални плански развој

После учињеног првог корака ка помирењу, између Југославије и Совјетског Савеза, од стране Никите Сергејевича Хрушчова, првог секретара ЦК КПСС, који је заједно са Николом Булгањином, председником владе СССР-а и Атанасом Микојаном, првим замеником Совјетске владе, долетео у Београд 26. маја 1955. Створени су услови за нормализацију односа и за наставак међуармијске сарадње двеју држава. У томе склопу су били створени и услови за опремање РВ и ПВО са совјетском ваздухопловном техником.

Сагледана је реалност да није решење да уместо америчких дотрајалих авиона се уводе „Стршљен“ и „Матица“, а исто тако и британски Фолант Гнат није усвојен за наоружање ловачких пукова. Усвојена је стратегија за властити развој и производњу лаких, школских и ловачко-бомбардерских, а ловачки, извиђачки и специјални авиони да се увозе.

У томе смеру, десиле су се и организацијске промене. Интегрисано је Ратно ваздухопловство и Противваздушна одбрана у јединствен вид ЈНА, 1959. године и сви су пројектни бирои, по ваздухопловним фабрикама, укинути 1957. године, а делатност истраживања и развоја интегрисана у Ваздухопловнотехничком институту.

Од Совјетског Савеза, почела је да се набављају ваздухопловна средства и опрема. РВ и ПВО је опремљено са ловцима МиГ-21, у периоду од 1962. до почетка 80-тих година купљено је 216 примерака, од којих су још увек неки у оперативној употреби. Набављени су и авиони других намена, хеликоптери и ПВО средства.

Развијени су и произведени школско-борбени авиони Г-2 Галеб и Г-4 Супер Галеб, за основно школовање Утва-75 и први прототип Ласте и ловци-бомбардери Ј-21 Јастреб и Ј-22 Орао.

МиГ-21 бис	МиГ-29

Планирани концепт даљег развоја РВ и ПВО

Први прототип Ласте

Макета Новог авиона, симулиран лет.

Изглед система 9А83 ЗРС С-300В

Кроз реализацију властитих развојних и производних програма, посебно авиона Орао и Г-4 Супер Галеб, подигнути су ваздухопловно истраживачко-развојни и производни капацитети СФРЈ, на техничко-технолошки ниво средње развијених земаља. Оспособљен је бројни стручни кадар и освојен је велики број савремених ваздухопловних технологија. Организацијски, лабораторијски, кадровски, технолошки и производно, ваздухопловна индустрија Југославије, била је спремна за нови искорак, у нова искушења развоја и производње савременог борбеног авиона, конкурентног са светским. На основу тих процена, традиционалних амбиција и политике ослонца на властите снаге, програмиран је развој и производња вишенаменског Новог авиона. Према дугорочним плановима опремања Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, било је предвиђено увођење у оперативну употребу тога вишенаменског Новог авиона, у перспективи, да са својим вишенаменским способностима замени улоге и задатке ловца-бомбардера, извиђача и ловца, које су извршавали, постојећи авиони Орао и МиГ-21. За развој и производњу, планирану са програмом реализације, требало је ангажовати све релевантне југословенске капацитете, са око 100 000 запослених, уз технолошку подршку фирми једне од развијених држава (највероватније из Француске). Било је планирано полетање првог прототипа, у току 1995. године, а у току серијске производње да се уведе у оперативну употребу РВ и ПВО око 250 примерака Нових авиона и обезбеди око 500 за инострано тржиште. Програм је био значајно напредовао, дошло се до доношења државне одлуке о избору земље и њених фирми, даваоца технолошке подршке. У току припреме дограђени су лабораторијски и производни капацитети, бројчано и стручно су ојачани кадровски потенцијали. У домену разраде пројекта, значајно се напредовало.

Процењено је да треба, у међувремену, извршити интервентну набавку ограниченог броја ловачких авиона, за испомоћ постојећим и застарелим МиГ-21. На основу те одлуке извршена је набавка само 14 једноседа МиГ-29Б и два двоседа (наставна) МиГ-29УБ од Совјетског Савеза 1987. године.

Поред вишенаменског, унифицираног борбеног авиона (са радним називом Нови авион), био је планиран и завршетак развоја Ласте (за основно школовање пилота) и модернизација школско-борбеног авиона Г-4 Супер Галеб. Питање транспортне, хеликоптерске, специјалне авијације и система ПВО, решавало би се по стандардном обрасцу куповине, међународне кооперације и лиценцне производње.

Овај континуитет развоја РВ и ПВО и перспективни планови су насилно прекинути, са распадом СФРЈ, последично ЈНА и престанком постојања РВ и ПВО.

Артиљериско-ракетни системи ПВО

ПАТ, са посадом, на положају.

У условима партизанског ратовања, у почетном периоду званичног постојања РВ и ПВО, одбрана од дејства непријатељских авиона била је са свим расположивим оружјем, првенствено са личним стрељачким, првенствено са митраљезима. Током рата, све се више заробљавало оружја па и противавионских митраљеза и по неки топ (ПАТ противавионски топ). У томе периоду ракетни системи нису ни постојали, они су се развијали у послератном периоду.

Прве званичне активности, везане за увођење ракетних система ПВО, били су разговори, вођени са енглезима о куповини једне ракетне батерије, крајем педесетих година прошлог века. У томе периоду, у мају 1960. године, одиграо се догађај обарања извиђачког, америчког авиона U-2, са ракетом земља-ваздух, изнад совјетске територије. Југословенска војна делегација, на челу са командантом РВ и ПВО, приликом посете СССР-у, покренула је процес набавке ракетних система, совјетског порекла.

Развој ПВО, системски је отпочео са формирањем 250_ог ракетног пука. Наредбом строго поверљиво бр. 423, формиран је 250_ти ракетни пук противваздушне одбране, 24. септембра 1962. године. Била је то прва ракетна јединица противваздушне одбране Југословенске Народне Армије, на аеродрому Батајница, са задатком одбране ваздушног простора у рејону престонице тадашње Федеративне Народне Републике Југославије, Београда. Тада је почела испорука и увођење у оперативну употребу, новембра 1962. године, ракетног система „двина“. Двина има ознаку С-75, (по НАТО класификацији енгл. SA-2 „Guideline“).

ПВО пук је имао прва бојева гађања у јуну 1963. а друго у јуну 1964. године, коме је присуствовао и Председник Тито.

Формиран је и 155_ти ракетни пук 1967. године, који је исте године опремљен са системом М-2 „Волхов-М“ (по класификацији НАТО енгл. SA-N-2 „Guideline“).

Уследило је формирње 350_ог ракетног пука, 1975. и 450_ог 1976. године, опремљених са ракетним системима С-125 Нева. Који је имао боље карактеристике, на мањим висинама.

Ракетни систем С-75 Двина.	Ракетни систем С-125 Нева.

2К12 Куб, у покрету.

Припадници ПВО лансирају
ракету С-125 Нева.

Почетком седамдесетих година, у редефинисаној доктрини РВ и ПВО, успостављена су основна начела организације и борбене употребе ракетних јединица (РЈ) ПВО. Према тим начелима, РЈ ПВО територије, означавају се као најефикасније са својом ватреном моћи у целом систему ПВО, али се такође реално сагледава њихова осетљивост на електронска ометања и њихов недостатак слабе мобилности и покретљивости. У циљу ублажавања тих недостатака, набављено је и 17 комплета мобилних ракетних система 2К12 Куб, у периоду од 1975. до 1977. године.

РЈ су организацијски формиране у дивизионе, пукове и бригаде. Ракетни дивизион је био основна, заокружена и недељива тактичка ватрена јединица сталног састава, која је начелно дејствовала у саставу пука или бригаде а састојао се из; команде, ракетне батерије, батерије за вођење ракета, батерије ЛПАА (лаке противавионске артиљерије), јединица за везу и јединице за позадинско обезбеђење.

Ракетни пук противваздушне одбране, била је тактичка јединица променљивог састава. Био је наоружан са једним ракетним системом, а састојао се из команде, четири до шест ракетних, једног ракетнотехничког дивизиона, приштапских и обезбеђујућих јединица.

Ракетна бригада, била је виша тактичка јединица променљивог састава, наоружана са истим или мешовитим ракетним системима. Састојала се из команде, шест до осам ракетних дивизиона једног до два ракетнотехничка дивизиона, приштапских, обезбеђујућих и позадинских јединица. Ракетне бригаде су организацијски устројене у периоду од 1980. до 1985. године, као највеће тактичке јединице, рода РВ и ПВО.

У периоду 1975. до 1980. године, уведен је у ракетне пукове савремени систем аутоматизације АС-75, намењен за командовање. Систем је обезбеђивао ефикаснију употребу ракетних јединица, аутоматски избор циља, са већим расположивим временом за реаговање, а са тиме и већом вероватноћом уништења одређеног циља.

У циљу повећања отпорности ракетних јединица, реализован је обиман програм уређења територије и њиховог борбеног распореда. Са тиме је повећана жилавост ракетних јединица, на дејство непријатељске авијације, а повећана је њихова покретљивост и маневарске карактеристике.

У функцији ПВО је била и масовна употреба преносних ИЦ ракета земља-ваздух 9K32 Стрела-2 и 9K38 Игла, које се лансирарају са рамена
војника „стрелца“. У фабрици „Крушик“ у Ваљеву, масовно су ове ракете произвођене по лиценци, у основној и у модифицираној верзији.

Стрелац лансира ИЦ ракету.	Преносна ракета земља-ваздух 9K32 стрела-2.
	Преносна ракета земља-ваздух 9K38 игла.

Ваздухопловно обавештавање, јављање, извиђање и навођење (ВОЈИН)

Оперативни центар ВОЈИН.

Противваздушну одбрану у ЈНА, сачињавали су родови „Артиљериско-ракетне јединице“ (АРЈ) и „Ваздухопловно обавештавање, јављање, извиђање и навођење“ (ВОЈИН). Интегрисаним радом и извршавањем задатака, ова два рода, била је покривена ПВО територије СФРЈ.

Опрема коју је користио род ВОЈИН, посебно је високог технолошког нивоа и високе софистицираности, те је на посебним извозним листама, са великим ограничењима. Због тих разлога, увек је постојао раскорак између захтеваних потреба и реализације. Потреба да се у сваком од ваздухопловних корпуса оформи по један пук ВОЈИН није било могуће остварити, због недостатка опреме и кадрова.

У периоду од 1966. до 1977. године, учињен је значајан искорак у развоју и организацији рода ВОЈИН. У томе периоду, набављени су совјетски радари великог домета П-14, П-12 и П-15 за мале висине, а за велике ПРВ-11. постојећи радари П-30 су модификовани у П-35, са побољшаним карактеристикама. Уведена је прва генерација аутоматизованог система за информације у ВОЈИН РВ и ПВО. Био је то совјетски систем ВАЗДУХ-1П, који је омогућавао полуатоматско праћење и примопредају информација, о циљевима у ваздушном простору, полуатоматско навођење ловачких авиона пресретача и командовање у јединицама до нивоа дивизије ПВО. Убрзо је уведен шведски савременији систем атоматизације АС-70 (СТРИЛ), са знатно већом могућношћу од предходног ВАЗДУХ-1П.

У периоду 1975. до 1980. године, уследила је организацијска промена ВОЈИН, прешло се на пукове батаљонског састава, са батаљонским центрима. У томе периоду уследила је значајна техничка модернизација. Уведена је савремена аутоматизација са увођењем система АС-74, на бази рачунара треће генерације. Увођењем тога система разрешен је проблем интеграције садејства ловачке авијације и ракетних јединица ПВО у истој зони. У наредних пет година настављена је модернизација ВОЈИН, са уговарањем савремених осматрачких радара за велике висине, средњег и великог домета и система аутоматизације са применом микропроцесорске технологије, врхунских перформанси. Роду ВОЈИН је подигнута отпорност на електронско ометање, али је остао потпуно нерешен проблем индентификације циљева и ограниченог домета радарског осматрања на малим висинама. У перспективи је требао и тај домен карактеристика ВОЈИН ПВО бити побољшан, са набавком система С-300, што није реализовано услед распада држава ССР-а и Југославије.

Структура РВ и ПВО

Југословенско РВ, настало у Народноослободилачкој борби, почело је са два авиона различитих типова. У току Народноослободилачке борбе, кроз РВ је прошло много различитих типова авиона, укупно 569 примерака, од почетна два, Потез 25 и Бреге 19 до Иљушин Ил-2 и Јак-3, са укупно 2 200 борбених летова. Развој РВ пратиле су организацијске промене, условљене са многим унутрашњим и спољним факторима. У току рата се прилагођавало условима партизанског ратовања и савезничке помоћи, а после рата са развојем земље, укупног развоја ЈНА и спољнополитичких односа, РВ и ПВО, достигло је висок ниво развоја и борбене моћи.

Командна шема

Непосредно по завршетку рата, настављен је прилаз организације РВ на основама дивизија, као највећих организацијских групација.

Илустративна су два временска пресека, организација и структура РВ непосредно после рата и стање РВ и ПВО непосредно пред распад СФРЈ и ЈНА. Непосредно после рата било је устројено по дивизијском систему и приказано је на првој шеми.

Легенда

ИАП = извиђачки авијацијски пук МАД = мешовита авијацијска дивизија ЛАД = ловачка авијацијска дивизија БАД = бомбардерска авијацијска дивизија

ТРАП = транспортни авијацијски пук ЛАП = ловачки авијацијски пук ЈАП = јуришни авијацијски пук БАП = бомбардерски авијацијски пук

ВОК = ваздухопловна обласна команда ВОШ = ваздухопловна официрска школа ВТУ = ваздухопловнотехничко училиште ВШП = ваздухопловни школски пук

Прешло се на нову организацијско формацијску шему ЈНА. Иста се заснива на армијама, као стратегијским групацијама оружаних снага. Поред армија копнене војске успостављене су и групације два остала вида РВ и РМ (Ратна морнарица). Начелник Генералштаба је добио по заменика за сваки вид.

Током 1985. године, прешло се на организацију са три ваздухопловна корпуса (као стратегијским групацијама) и са Замеником начелника Генералштаба ЈНА за РВ и ПВО. Ова организација је приказана на шемама доле.

Структура непосредне надлежности и одговорности Команде РВ и ПВО и Заменика начелника Генералштаба ЈНА за РВ и ПВО, у периоду од 1985. до 1992. године, сагласно предходној шеми, разрађено је приказана на наредној слици.

Команданти РВ и ПВО

Команданти РВ и ПВО Пирц Фрањо, генерал-мајор (1944.-1946.) Улепић Зденко, генерал-пуковник (1946.-1965.) Бубањ Виктор, генерал-пуковник (1965.-1970.) Симовић Милан, генерал-пуковник (1970.-1972.) Ћемаловић Енвер, генерал-пуковник (1972.-1980.) Роглић Стеван, генерал-пуковник (1980.-1982) Алагић Слободан, генерал-пуковник (1982.-1984.) Тус Антон, генерал-пуковник (1984.-1991.) Јуревић Звонко, генерал-пуковник (1991.–1992.) Стевановић Божидар, (1992.-1993.)

Начелници штаба К-де РВ и ПВО Лозић Никола, пуковник Улепић Зденко, генерал-мајор Бубањ Виктор, генерал-мајор Влаисављевић Душан, пуковник Матетић Владимир, генерал-потпуковник Лазаревић Божо, генерал-пуковник Јовић Радослав, генерал-потпуковник Симовић Милан, генерал-потпуковник Ћемаловић Енвер, генерал-потпуковник Суша Раде, генерал-потпуковник Роглић Стеван, генерал-потпуковник Тус Антон, генерал-потпуковник Ковачевић Чедомир, генерал-мајор Маравић Никола, генерал-потпуковник Јуревић Звонко, генерал-пуковник Бајић Љубомир, генерал-мајор

Начелници ваздухопловнотехничке службе РВ и ПВО Инг. Пивко др Светополк, пуковник Инг. Јелинек Карло, пуковник Лолић Фрањо, пуковник Инг. Рендулић др Златко, генерал-потпуковник Инг. Паштровић Милорад, генерал-мајор Инг. Мајсторовић Вељко, пуковник Инг. Ђорђевић Бранислав, пуковник Физир ФП-2.

Преглед коришћених ваздухоплова у току постојања РВ и ПВО

Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ)

Дорније Do 17

Месершмит Bf 109.

Јункерс Ju 52

Авиони у Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ)
Тип	Порекло	Намена / број седишта	Брзина km/h	Наоружање ватрено / бомбе kg
Потез 25	Француска	извиђач / 2	215	1×митраљез / 350
Бреге 19	Француска	извиђач / 2	220	—
Бета B1	Чехословачка	школски / 2	215	—
Моран-солније	Француска	ловац / 1	500	1×митраљез + 1×топ
Капрони Ca 311	Краљевина Италија	лаки бомбардер / 3	460	5×митраљеза / 1 200
Бикер Bu 181	Нацистичка Немачка	школски / 2	335	—
Фиат FL-3	Краљевина Италија	за обуку / 2	160	—
Физир ФП-2	Краљевина Југославија	школски / 2	238	—
Спитфајер	Велика Британија	ловац / 1	620	4×митраљеза + 2×топа / 250
Харикен	Велика Британија	ловац / 1	540	4×топа + 8 ракета V-3
Иљушин Ил-2	СССР	јуришник / 2	404	2×топа + 2×митраљеза / 600
Јак-3	СССР	ловац / 1	655	1×топ + 2×митраљеза
Авро-ансон I	Велика Британија	лаки тран. / 6	300	2×митраљеза / 160
Дорније Do 17	Нацистичка Немачка	бомбардер / 3	420	2×митраљеза / 1 000
Фиат G-50 бис	Краљевина Италија	ловац / 1	470	2×митраљеза
Физелер Fi 156	Нацистичка Немачка	за везу / 4	175	1×митраљез
Де хевиленд DH 82	Велика Британија	школски / 2	170	—
Јункерс Ju 52	Нацистичка Немачка	транспорт. 2+6	200	—
Месершмит Bf 109	Нацистичка Немачка	ловац / 1	450	2×митраљеза + 1×топ

Послератни период

Авиони РВ и ПВО, у послератном периоду
Тип	Порекло / финалиста	Намена	Број	Увођ.	Крај
Југословенски, властити развој и производња
1. мај	Икарус	спортски	1	1948.	1948.
Тројка	Утва	школски	1	1948.	1951.
Аеро-2	Утва	школски	280	1948.	1959.
Аеро-3	Утва	школски	110	1954.	1965.
211	Икарус	школски	2	1948.	1951.
231	Икарус	везу	1	1948.	1951.
232	Икарус	експеримен.	1	1948.	1953.
212	Утва	прелазни	1	1949.	1958.
213	Утва	прелазни	275	1949.	1961.
214	Икарус	лаки трансп.	50	1949.	1967.
215	Икарус	лаки бомбард.	1	1949.	1957.
С-49А	Икарус	ловац	49	1952.	1957.
С-49А	Икарус	ловац/ЛБ	81	1952.	1961.
451	Икарус	експеримент.	1	1952.	1957.
451М	Икарус	лаки јуришник	1	1952.	1959.
451М Зоља	Икарус	лаки јуришник	1	1954.	1963.
451ММ Стршљен	Икарус	лаки јуришник	1	1954.
451ММ Матица	Икарус	наставни	1	1954.
Б-12	Икарус	лаки пресретач
Курир	Икарус	за везу		1955.	1972.
522	Соко	прелазни	112	1954.	1972.
S-55-5	Соко лиценца	лаки хеликоптер		1960.	1974.
Г-2 Галеб	Соко	школски	131	1961.	1992.
Г-4 Супер Галеб	Соко	школско-борбeни	85	1983.
Ј-21 Јастреб	Соко	јуришник	177	1975	1991.
Ј-20 Крагуј	Соко	јуришник
Ј-22 Орао	Соко	ЛБ	115	1981.
Утва 75	Утва	школски	136	1977.
SA 342 Газела	Соко лиценца	лаки вишенаменски хеликоптер.		1973.
Ласта	Утва	школски	3 ПТТ-а
Нови авион	Соко	вишенаменски
Ваздухоплови источноевропског порекла
Јак-1	СССР	ловац	103	1945.	1949.
Јак-3	СССР	ловац	66	1945.	1957.
Јак-9 (М, Т, П)	СССР	ловац	103	1945.	1956.
Јак-9У	СССР	тренажни	68	1945.	1960.
Јак-7У	СССР	тренажни	47	1945.	1947.
Ил-2	СССР	јуришник	213	1945.	1955.
Пе-2	СССР	лаки бомбардер	123	1945.	1954.
Пе-2У	СССР	двосед	9	1945.	1954.
Шче-2	СССР	лаки транспортни	5	1945.	1952.
Ли-2 и Ли-3	СССР	транспортни	2	1945.	1971.
По-2	СССР	школски	120	1945.	1950.
УТ-2	СССР	школски		1947.	1954.
УТ-2М	СССР	школски		1945.	1956.
Фазан	Пољска	за везу		1947.	1957.
Злин-381	Чехословачка	школски		1948.	1959.
Ил-14	СССР	путнички	12	1957.	1973.
Ми-4	СССР	средњи тран. ХЕ	25	1960.
Ми-8	СССР	средњи тран. ХЕ	93	1968.
МиГ-21	СССР	ловац	261.	1962.
МиГ-29Б	СССР	ловац	14	1987.
МиГ-29УБ	СССР	двосед	2	1987.
Ан-2	Пољска	транспорт/десант	8
Ан-26	СССР	транспортни	15
Јак-40	СССР	путничи	6
Ка-25	СССР	морнарички ХЕ	6
Ка-28	СССР	противподмор.	2
Ми-14	СССР	средњи тран. ХЕ	4
Ваздухоплови западног порекла
Спитфајер V	Велика Британија	ловац	6	1945.	1952.
Спитфајер IX	Велика Британија	ловац		1945.	1951.
Харикен IV	Велика Британија	ловац	16	1945.	1952.
Тајгер мот	Велика Британија	школски	24	1945.	1949.
Проктор	Велика Британија	школски		1945.	1947.
Хардвард	Велика Британија	школски		1945.	1960.
Бленим	Велика Британија	бомбардер		1945.	1947.
Авро ансон	Велика Британија	лаки трансп.		1945.	1958.
Лајтинг	САД	ловац		1945.	1946.
Б-24	САД	бомбардер		1945.	1946.
Даглас DC-3	САД	путнички	16	1945.	1952.
Фиат G-50 бис	Италија	ловац		1945.	1946.
Капрони CA-313	Италија	бомбардер		1945.	1951.
Савоја маркети	Италија	бомбардер		1945.	1947.
МЕ-109	Нац. Немачка	ловац		1945.	1954.
Fw-190	Нац. Немачка	ловац		1945.	1946.
Дорније Do 17	Нац. Немачка	бомбардер		1945.	1947.
Јункерс Ju 87	Нац. Немачка	бомбардер		1945.	1947.
Физелер Fi 167	Нац. Немачка	морн. бомбар.		1945.	1947.
Физелер Fi 156	Нац. Немачка	извиђач		1945.	1947.
Бикер Bi 131	Нац. Немачка	школски	1	1945.	1949.
Бикер Bi 181	Нац. Немачка	школски	1	1945.	1953.
Бикер Bi 133	Нац. Немачка	спортски		1945.	1956.
Јункерс W 34	Нац. Немачка	транспортни		1945.	1952.
Јункерс Ju 52	Нац. Немачка	транспортни		1945.	1964.
Москито	Велика Британија	вишенаменски	143	1951.	1961.
Шорт Селанд	Велика Британија	тран. амфибија		1951.	1961.
DH.104	Велика Британија	лаки путнички		1951.	1970.
Авро ансон	Велика Британија	лаки трансп.		1951.	1957.
AS.10 Оксфорд	Велика Британија	школски тран.		1951.	1957.
F-47 Тандерболт	САД	ловац-бомбардер	133	1952.	1961.
T33A/RT33A	САД	прелазни/извиђач		1953.
F-84 Тандерџет	САД	ловац-бомбардер	229	1953.	1974.
C-47	САД	транспортни	41	1953.	1976.
S-51-1B	САД	лаки хеликоптер		1954.	1967.
DHC-2 Биавир	Канада	хидроавион		1954.	1974.
F-86E/D	САД	ловац	121E/?D	1956.	1971.
TV2	САД	тренажни		1961.	1974.
IF-86D	САД	извиђач		1961.	1970.
Гнат MK-1	Велика Британија	ловац	3	1958.	1960.

Оперативни део РВ и ПВО, у 1991. години.
Пук/ бригада	Ескадрила	Тип авиона	Аеродром
138ма ТРАБ	675та ТРАЕ 678ма ТРАЕ 890та ТРХЕ	Јак-40, Фалкон 50, Лирџет 25, Do-28D Јак-40, Ми-8 Ми-8, SA 341,SA 342	Батајница
1ви корпус
	СХО	SA.316, Ми-8	Батајница
97та АБ	240таЛБАЕ 353таИАЕ 676таППАЕ 748таППХЕ 790таТРХЕ	J-21 Јастреб IJ-22 Орао CL-215, SA 341 Ка-25, Ка-28, Ми-14 Ми-8	Дивуље
107ти ХП	782га ХЕ 783га ХЕ	SA.341,SA 342, Ми-8 SA 341, SA 342	Мостар
204ти ЛП	126таЛАЕ 127ма ЛАЕ	МиГ-21 бис МиГ-29, МиГ-29УБ	Батајница
	252ги ЛБАЕ	J-21 Јастреб, Г-2 Галеб, Г-4 Супер Галеб, Утва 66	Батајница
3ћи корпус
	SHO	Mi-8	Ниш
83ти ЛП	123ћа ЛАЕ 130та ЛАЕ	МиГ-21 бис МиГ-21M, МиГ-21 МФ	Слатина
98та АБ	241st LBAE 247th LBAE 354та ИАЕ	J-22 Орао J-21 Jastreb IJ-21 Јастреб	Скопје
119та АБ	677ма ТРАЕ 712та ПОХЕ 714та ПОХЕ 787ПОХЕ ТРХЕ	Ан-2, Ан-26 SA 342 SA 342 Ми-8	Ниш
172ги ЛБАП	239та ЛБАЕ 242га ЛБАЕ	Г-4 Супер Галеб J-21 Јастреб, J-22 Орао	Подгорица
5ти корпус
	SHO	Mi-8	Загреб
82га АБ	237ма ЛБАЕ 238ма ЛБАЕ 351ва ИАЕ	J-21 Јастреб, NJ-21 Јастреб JJ-22 Орао, NJ-22 Орао NJ-21 Јастреб, IJ-22 Орао	Церкле
105ти ЛБАП	249та ЛБАЕ 251та LBAE 333ћа АЕ	Г-4 Супер Галеб Г-2 Галеб Утва 75, Ан-2, SA 341, Г-4 Супер Галеб	Задар
111та АБ	676та ТРАЕ 711та ПОХЕ 713та ПОХЕ 780та ТРХЕ	Ан-2, Ан-26 SA 342 SA 342 Mi-8	Загреб
117та АБ	124та ЛАЕ 125та ЛАЕ 352та ИАЕ	МиГ-21 бис МиГ-21 бис МиГ-21Р	Жељава
185ти ЛБАП	129та ЛАЕ 229та ЛБАЕ	МиГ-21ПФМ, МиГ-21УМ/УС Г-4 Супер Галеб	Пула
Ескадриле команди армијских области
	ИХЕ за 1ву А ИХЕ за 2гу А ИХЕ за 3ћу А ИХЕ за РМ	SA 341 Хера SA 341 Хера SA 341 Хера SA 341 Хера	Батајница Скопје Загреб Сплит
Ескадриле републичких територијалних одбрана (ТО)
	ТО Словеније ТО Црне Горе	J-20 Крагуј J-20 Крагуј	Брник Подгорица
Ваздухопловна војна академија
105ти ЛБАП 107ми ХП 127ми ЛБАП 185ти ЛБАП	(види горе)	(види горе)	Задар Мостар Подгорица Пула
Легенда
• ТРАБ = транспортна авијацијска бригада • АЕ = авијацијска ескадрила • ЛАЕ = ловачка авијацијска ескадрила • ЛБАЕ = ловачко-бомбардерска авијацијска ескадрила • ХЕ = хеликоптерска ескадрила • ИАЕ = извиђачка авијацијска ескадрила • ТРАЕ = транспортна авијацијска ескадрила • ППАЕ = противпожарна авијацијска ескадрила • ТРХЕ = транспортна хеликоптерска ескадрила • СХО = специјално хеликоптерско одељење • ППХЕ = противподморничка хеликоптерска ескадрила • ПОХЕ = противоклопна хеликоптерска ескадрила • ИХЕ = извиђачка хеликоптерска ескадрила • ЛБАП = ловачко-бомбардерски авијацијски пук • ЛП = ловачки пук • ХП = хеликоптерски пук • АБ = авијацијска бригада • РМ = Ратна морнарица • А = армија • Хера = југословенска верзија хеликоптера извиђача

„Курир“

Физелер Fi 167 (рода).

Шорт Селанд

Хеликоптер Сикорски S-51, 1953. године.

Шче-2, лаки транспортни авион.	Ли-2, транспортни авион, у жаргону „лилика“.

Аеродроми и остала инфраструктура РВ и ПВО

Контролни торањ на
аеродрому Батајница.

Авиони МиГ-21Ф у подземном делу аеродрома Жељава.

Ваздухопловство је најзахтевнији вид оружаних снага, не само по техничко технолошком сегменту, већ и по потребној инфраструктури, где прво место заузимају аеродроми. РВ и ПВО, почело је са првим импровизованим партизанским полупримљеним тереном за полетање и слетање лаких авиона, код села Међувође, а при крају свога постојања је располагало са врхунским, као што су Аеродром Батајница, Аеродром Жељава (код Бихаћа) и са многим другим.

Посебно су захтеви за аеродромске услове, измењени са увођењем авиона са млазним моторима. Повећане су дужине полетно-слетних стаза и технички захтеви за њихов квалитет. Постављени су и захтеви за проширење аеродромске мреже. Аеродроми су грађени као јаке ваздухопловне базе, за лоцирање већег броја ваздухопловних јединица. Поред полетно-слетних стаза, грађена је и инфраструктура за размештај јединица и ваздухоплова, за мирнодопске услове живота, рада и обуке. Касније се приступило изградњи аеродрома и инфраструктуре за растресит размештај примеран ратним условима. Посебно је била уређена територија и инфраструктура за ПВО, објекти и инсталације система ВОЈИН и ракетни положаји.

После шездесетих година, тежишно се приступило изградњи савремених подземних и надземних склоништа и заклона, за ваздухоплове и људство, са чиме је значајно повећана жилавост целог РВ и ПВО. Грађени су и аеродроми са већим делом своје инфраструктуре под земљом. Посебан и карактеристичан пример је аеродром Жељава. Многи аеродроми су, због економичности, били мешовите намене, за војну употребу и за путнички саобраћај. Успостављен је и одржаван велики број алтернативних и резервних аеродрома, широм СФРЈ.

Преглед кључних аеродрома РВ и ПВО, дат је у горњој табели размештаја јединица, под насловом: „Оперативни део РВ и ПВО, у 1991. години.“

Види још

• Југословенско краљевско ратно ваздухопловство
• Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије
• Ваздухопловнотехнички институт
• Нови авион
• 250. ракетна бригада ПВО
• Коста Сивчев
• Драгољуб Бешлин

Спољашње везе

• Авиони
• Руске ракете

	Југословенска народна армија
	видови: Копнена војска (КоВ) Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (РВ и ПВО) Југословенска ратна морнарица (ЈРМ) повезани чланци: Чинови | Официри | Генерали | Начелници Генралштаба ЈНА | Савет народне одбране СФРЈ | Територијална одбрана