ЈСД Партизан

Из Википедије, слободне енциклопедије
ЈСД Партизан
Партизан
Основано 4. октобра 1945.
Председник Душко Вујошевић
Веб-сајт partizan.net

Југословенско спортско друштво Партизан је основано 4. октобра 1945. године у Београду, под називом Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије Партизан. Године 1950. Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у клубове и окупљају поред припадника ЈНА, и остале грађане свих узраста, оснивајући омладинске, а у неким клубовима и женске екипе. На годишњој скупштини 1960. допуњује назив друштва у Југословенско спортско друштво Партизан.

Међу првим његовим секцијама су фудбалска и атлетска, кошаркашка, бициклистичка и тениска. Последњи су основани теквондо (1996), флорбол (2007) и женски ватерполо клуб (2009). Спортско друштво је асоцијација двадесет и седам клуба у двадесет и четири спортова.

Председник спортског друштва Партизан је Душко Вујошевић.[1] Потпредседник је Милорад Чавић.

Садржај

Клубови ЈСД Партизан

Атлетски клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак АК Партизан

Атлетски клуб Партизан је основан 4. октобра 1945. када је основано ЈСД Партизан, као секција спортског друштва, три године касније секција је прерасла у клуб. Атлетичари Партизана Иван Губијан бацач кладива и Фрањо Михалић дугопругаш - маратонац, били су највеће звезде атлетике у историји клуба који су донели једине две олимпијске медаље за југословенску и српску атлетику. Губијан је био „сребрни“ на Олимпијским играма 1948. у Лондону, а Михалић 1956. у Мелбурну. Није било југословенске селекције без такмичара овог клуба. Највећи домет остварио је тркач Петар Шегедин који је на Европском првенству у Бриселу 1950. у трци 3.000 метара са препрекама освојио друго место и сребрну медаљу, што је била прва југословенска медаља у атлетици на европским првенствима. Сличан успех је поновио Јоже Међимурец на првом Европском првенству у дворани 1970. у Бечу на трци на 800 м освојивши треће место и опет прву медаљу за Југославију на европским првенствима у дворани.[2]

АК Партизан је до сада 39 пута био екипни државни првак у мушкој и женској конкуреницији и 24 пута освајач купа. Највећи успех оствариле су јуниорке 1990. године победом у купу европских шампиона.[3]

Славна имена југословенске атлетике из редова Партизана су још Звонко Саболовић (23 пута обарао државне рекорде у више спринтерских дисциплина), Мирко Вујачић, Борис Брандл, Стеван Павловић, Драго Штритоф, Андрија Отенхајмер, Ивица Караси, Владо Марјановић Веселинка Милошевић, Данијел Темим, Младен Николић, Иван Мустапић, Иван Иванчић, Сеад Крџалић, Јован Лазаревић, Слободан Бранковић, Драган Перић, Драгутин Топић, Горан Раичевић.[4]

Чланови Партизана су репрезентативци Србије Асмир Колашинац и Емир Бекрић.

Бициклистички клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Бициклистички клуб Партизан

Бициклистички клуб Партизан је основан 1945. године. Десет пута су освајали национално првенство и једном куп.

Партизанови такмичари су остваривали запажене резултате. Саша Гајичић је био осми на свету, два пута победник трке кроз Србију и учесник Ђиро д'Италија, Александар Никавчевић (7. на свету, двоструки победник Трке кроз Сбију, учесник Вуелте), Небојша Јовановић (6. место у Европи, победник Трке око Грчке), Веселин Петровић (15. место на Олимпијским играма, победник многих међународних трка).[5]

Данас екипу чине: Иван Стевић, Никола Козомара, Бранко Марковић и Горан Церовић.[6]

Кошаркашки клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак КК Партизан
Утакмица између Цибоне и Партизана

Кошаркашки клуб Партизан је најтрофејнији српски кошаркашки клуб, из Београда. Настао је као кошаркашка секција Спортског друштва Централног дома Југословенске народне армије. Спортско друштво ЦДЈА Партизан основано је 4. октобра 1945. Кошаркашка секција ЦДЈА Партизан настала је од кошаркашке репрезентације Југословенске армије, која је 1945. године освојила првенство државе на турниру са репрезентацијама југословенских република. Под именом Партизан кошаркаши данашњег КК Партизан наступају од првог клупског шампионата Југославије, одржаног 1946. године. КК Партизан је 1953. године званично престао да буде клуб Југословенске народне армије и цело спортско друштво је добило назив Југословенско спортско друштво Партизан.

Двадесет пута је освајао национално првенство, тринаест пута национални куп, шест пута Јадранску лигу, а такође је освојио и Куп европских шампиона 1992, иако је те сезоне, због рата у Југославији, одиграо само једну утакмицу пред својим навијачима. Партизан је освојио и три Купа Радивоја Кораћа 1978, 1979. и 1989. године. КК Партизан је први кошаркашки клуб из Србије који је одиграо званичну утакмицу са НБА тимовима.[7]

Тениски клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак ТК Партизан

Тениски клуб Партизан је основан 4. октобра 1945. године као секција при ЈНА, да би 1950. године постао клуб и добио данашње име. Партизан је освојио 19 екипне титуле у мушкој и 12 у женској конкуренцији.[8]

За Партизан је од 1954. до 1976. године играла Јелена Генчић. Она је 18 пута била првакиња Југославије: 2 пута појединачно, 6 пута у женским паровима и 12 пута у мешовитим паровима, док је 11 пута била друга. Илија Панајотовић је једном био први појединачно и у пару и 7 пута је био други. Био је Дејвис куп репрезентативац од 1957 до 1960. године

Најбољи српски тенисери који су тренирали у Партизану почетком XXI века су: Новак Ђоковић, Ана Ивановић, Јанко Типсаревић, Ненад Зимоњић, Бојана Јовановски, Илија Бозољац, Душан Вемић, Душан Лајовић, Ана Јовановић, као и Јелена Докић из Аустралије и Андреа Петковић из Немачке.[9]

Фудбалски клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак ФК Партизан
Почетак меча Арсенал - Партизан

Фудбалски клуб Партизан је основан у Београду 4. октобра 1945, као део Југословенског спортског друштва, које данас броји 26 клубова у различитим спортовима, али је потпуно независан у погледу организације, управе, финансија, материјалних средстава и објеката. Клуб је у почетку формиран под окриљем Југословенске народне армије, а стадион Партизана је дуго носио име Стадион ЈНА. Почетком 1950их је постао независан од војске.

Партизан је основан 4. октобра 1945. Био је 25 пута био првак државе, а освајач је и 12 купова и једног суперкупа. Највећи успех Партизана у европским такмичењима је финале Купа европских шампиона 1966. године против мадридског Реала и 1 трофеј Митропа купа 1978. године. После распада Југославије, Партизан је први клуб из Србије који се пласирао у Лигу шампиона (укупно два пута) и који се пласирао у осмину финала Купа УЕФА.

Момчило Вукотић је рекордер Партизана по броју наступа - одиграо је 752 утакмице, а рекордер у броју голова постигнутих за црно-беле је Стјепан Бобек са 403 поготка. За репрезентацију Југославије наступило је преко 130 Партизанових фудбалера, а више од педесет утакмица одиграли су Стјепан Бобек, Бранко Зебец, Златко Чајковски, Фахрудин Јусуфи, Милан Галић, Милутин Шошкић, Славиша Јокановић, Предраг Мијатовић. Бивши играч Партизана Саво Милошевић је одиграо 102 утакмице за репрезентацију, што је апсолутни рекорд.

Клуб је у досадашњим националним лигашким такмичењима постигао шест победа са десет и више датих голова, у два првенства је постигао по више од стотину голова и држи рекорд југословенске прве лиге са 107 погодака у једном првенству и једини је непоражен шампион икада (у сезони 2004/05). Од распада СФРЈ у националним првенствима Партизан је освојио највише титула, поставши шампион 14 од 21 пута.[10]

Ватерполо клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак ВК Партизан
Ватерполисти Партизана на фајнал фору Евролиге 2011.

Ватерполо клуб Партизан је основан 1946. године. Један је од најуспешнијих клубова спортског друштва. Партизан је двадесет и пет пута био национални првак, а национални куп је освајао двадесет и три пута. Седам пута је био шампион Европе. Такође је освајао и два пута Супер куп Европе, Лен куп, Куп победника купова, Медитерански куп и два пута Евроинтер лигу.[11]

За Партизан је играо велики број истакнутих играча. Неки од њих су:Милан Мушкатировић, Ђорђе Перишић који се такође такмичио и у пливању, Југослав Васовић, Александар Шоштар, Петар Трбојевић, Игор Милановић, Никола Куљача, Владимир Вујасиновић, Данило Икодиновић, Живко Гоцић, Слободан Никић, Вања Удовичић, Филип Филиповић...

Партизан су водили познати тренери:Влахо Орлић, Мирко Сандић, Ратко Рудић, Ненад Манојловић, Дејан Удовичић...

Одбојкашки клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак ОК Партизан

Одбојкашки клуб Партизан је основан 1946. године. Клуб је део Југословенског спортског друштва Партизан. Једанаест пута је био национални првак. Десет пута је био првак Југославије, а једном шампион Србије. Седам пута је освајао Куп Југославије.[12]

Неки од играча који су играли за Партизан су: Горан Вујевић, Жељко Танасковић, Иван Миљковић...

Боксерски клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Боксерски клуб Партизан

Боксерски клуб Партизан је основан 1947. године. Партизан је седам пута био екипни првак и једном победник националног купа, а његови боксери су осамдесет пута освајали титуле у појединачној конкуренцији.[12]

Прву бронзану и медаљу уопште донео је са Европског првенства 1949. у лакој категори Павле Шовљански који је тај успех поновио и 1955. у велтеру. Бронзу је освојио и Стеван Редли 1953. године у категорији перо. Сребрну медаљу на европском првенству 1951. године је освојио Коста Лековић у перо категорији, а 1971. Светомир Белић у полусредњој.[13]

Куглашки клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Куглашки клуб Партизан

Куглашки клуб Партизан је основан 1947. године. Куглаши Партизана су и поред великих међународних успеха, тачно 47 година чекали прву титулу екипног првака. У својој богатој историји Куглашки клуб Партизан је 6 пута био екипни првак државе.[12]

Шаховски клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак ШК Партизан

Шаховски клуб Партизан је основан 1947. године и у својим редовима је имао великог играча као што је Светозар Глигорић, највећег југословенског и српског шахисту свих времена. У својим витринама има 23 шампионска пехара и 12 трофеја намењених победнику националног купа. Чланови ШК Партизана су као репрезентативци, донели нашој земљи прегршт медаља са шаховских олимпијада и европских првенстава. Уз Глигорића, то су остварили и Александар Матановић, Милан Матуловић, Петар Трифуновић, Боривоје Ивков, Владимир Раичевић...[12]

Пливачки клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пливачки клуб Партизан

Пливачки клуб Партизан је основан 1948. године на иницијативу Руди Реноа и пливачких радника Богдана Ненадовића, др Миљенка Орлића и Анте Ламбаше. Већ 1953. године учествује на републичким првенствима свих категорија где осваја треће место.

Борис Шканата је био први пливач који је 1948. године донео прву титулу Партизану у пливању.[14][15] Треба поменути и Ђорђа Перишића који је за репрезентацију учетвовао 66 пута и био учесник Летњих олимпијских игара 1960. у Риму у дисциплини 200 метара прсно. Био је петоструки првак државе на 100 и 200 метара прсно.

Велики број пливача Партизана учествовао је у репрезентацији. На првом шампионату света нашу земљу су успешно представљали пливачи Партизана Јасна Ефендић, Јован Ковачић, Божидар Линхарт и Александар Павличевић док је тренер репрезентације био тренер Партизана Владимир Павловић. Мирјана Шегрт освојила је сребрну медаљу на шампионату Европе, док је Јасна Ефендић поставила несвакидашњи рекорд поставши седмострука шампионка Балкана на Балканском шампионату у Измиру. Велики број пливача је освајао медаље на медитернским играма и балканским првенствима.[16]

Члан Партизана је један од најбољих пливача света Милорад Чавић. Чавић је освојио сребрну медаљу у дисциплини 100 делфин на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. На светском првенству у Риму је освојио златну медаљу у дисциплини 50 метара делфин и сребрну медаљу на 100 метара делфин. На Европским првенствима је освојио две златне медаље. Такође има велики број медаља у малим базенима.[17]

Чланови Партизана су и Велимир Стјепановић[18] и Радован Сиљевски.[19]

Рвачки клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Рвачки клуб Партизан

Рвачки клуб Партизан је основан 1948. године. До сада је десет пута био национални првак док је национални куп освајао тринаест пута, а два пута и национални суперкуп.[20] Највећи успех је остварио 2009. године када је постао шампион Европе. Тадашњи тим чинили су Артур Шахињан, Владимир Радосављевић, Рустам Тотров, Кристијан Фрис, Никола Кнежевић, Радомир Петковић, Горан Булатовић, Александар Максимовић и Давор Штефанек.[21] Такође два пута су освајали Куп Европе 2009. и 2010. године.

Рукометни клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак РК Партизан

Рукометни клуб Партизан је основан 1948. године од када се такмичио у великом рукомету. Године 1957. почео је такмичење у малом рукомету. До сада је 9 пута био првак, 11 пута је тријумфовао у националном купу и 3 пута освојио титуле националног суперкупа. Највећи успех у европским такмичењима је учешће у полуфиналу ЕХФ Купа победника купова (199899 и 200102) и полуфиналу ЕХФ Челенџ купа (201011) као и учешће у Лиги шампиона (199900, 200304, 201112 и 201213).[22]

Хокејашки клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хокејашки клуб Партизан

Хокејашки клуб Партизан је основан 1948. године. Клуб је освојио 17 титула првака државе и 3 купа, што га чини најтрофејнијим клубом у Србији. Два пута су тријумфовали у регионалној Слохокеј лиги 2011. и 2012. године.[23] као и једном у Балканској лиги.

Највише сезона, чак 27 одиграо је Рашид Шемсединовић, који је одиграо и највише утакмица, 342. Највише првенствених голова дао је Лазар Дунда који је постигао 144 гола на 312 меча. Највише поена у сезони дао је Блаж Ломовшек, 70 поена (42+28) у сезони 1987/88.

Клуб дизача тегова Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Клуб дизача тегова Партизан

Клуб дизача тегова Партизан је основан 1949. године. [12]

Чланови клуба су у појединачној конкуренцији освајали много медаља. Миомир Малетић је 1962, 1963 и 1964 освојио државно првенство у лакој категорији и касније неколико других и трећих места у тежим категоријама. К. Симоновски је 1968 у бантаму био први. У супертешкој категорији преко 110 кг првенство је 1969 освојио Н. Стојановић са подигнутих 675 кг.[24]

Стонотениски клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Стонотениски клуб Партизан

Стонотениски клуб Партизан је основан 20. октобра 1950. године. Са до сада освојених 12 шампионских пехара и једним трофејом националног купа као и титулом вицешампиона Европе из 1960. године, СТК Партизан је најтрофејнији и најуспешнији клуб у земљи, а поред овог треба поменути да је до 80-их година СТК Партизан имао и женску екипу, која је 4 пута освајала титулу првака Југославије: 1955, 1956, 1957. и 1960. године. Тих година стонотенисери Партизана су екипно били апсолутни прваци Југославије јер су победили у обе конкуренције.[25]

Најуспешнија стоно тенисерка Југославије Маргита Човић играла је у Партизану од 1954. године и са њим била поједначни шампион 5 пута. Четири пута је била шампион у конкуренцији парова заједно са Марицом Врзић-Темуновић, а два пута у мешовитом пару са Војиславом Марковићем, који је поред титуле у мешовитом дублу био три пута првак у појединачној конкуренцији.

Женски одбојкашки клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак ЖОК Партизан Визура

Женски одбојкашки клуб Партизан је основан 1950. године. Осам пута је био првак Југославије и два пута је освајао Куп Југославије.[12] Клуб је угашен 1972. године али је од сезоне 2013/14. поново реактивиран у склопу сарадње ОК Партизан и ЖОК Визура.[26] На почетку сезоне за тренера је доведен некадшњи тренер Јединства и Поштара Дарко Закоч.[27] Већ после првог званичног меча под овим именом клуб је освојио први трофеј. У мечу Суперкупа, Партизан Визура је победио Црвену звезду са 3:0.[28]

Веслачки клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Веслачки клуб Партизан

Веслачки Клуб Партизан основан је 5. јула 1951. године. Идеја о организовању веслања у оквиру тадашње спортске организације „ЈСД Партизан“ зачета је 1949-50. година. Родила се у кругу бивших веслача ВК „Београд“, ВК „Данубиус“, ВК „Крка“ и других учесника НОР-а, који су се налазили на новоизграђеном купалишту ЦДЈА на Ади Циганлији. Генерални директор клуба је Иван Брајтигам прослављени српски морепловац. Партизан је најтрофејнији српски веслачки клуб .[29]

Женски кошаркашки клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак ЖКК Партизан

Клуб је основан 1953. године. Три пута су били прваци Југославије, у сезонама 1983/84, 1984/85 и 1985/86. Партизан је у овом периоду и два пута освајао куп 1985. и 1986. године. Партизан су тада предводили Јелица Комненовић, Биљана Мајсторовић, Оливера Кривокапић, Стојна Вангеловска, Цветана Деклева, Драгана Симић, Мерхуниса Омеровић, Зорана Цветковић, Радмила Лекић, Драгана Борели, Олгица Машић, Соња Крњаја, Зорица Иветић, Андреја Пукшић, Тања Стевановић...

После распада Југославије нису имали успеха, све до сезоне 2009/10. када су постали прваци Србије. Наредна сезона 2010/11. је била још успешнија јер су играчице Партизана освојиле дуплу круну, освојивши првенство и куп.[30] У сезони 2011/12. Партизан је по први пут освојио Регионалну лигу тријумфом на финалном турниру у Зеници. Клуб из Хумске био је бољи у финалу од домаћег Челика резултатом 74:65.[31] На крају сезоне Партизан је поново освојио првенство што је била укупно 6. титула првака у историји клуба.[32] У сезони 2012/13. прво је освојен куп, потом је одбрањен трофеј у Регионалној лиги победом у финалу над екипом Радивоја Кораћа са 70:45. На крају сезоне освојена је и 7. титула шампиона победом у финалу плеј-офа првенства Србије над екипом Радивоја Кораћа.

Рагби клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Рагби клуб Партизан

Рагби клуб Партизан је основан 1.новембра 1953. године. Рагби клуб је одиграо прву утакмицу 26. априла 1954. у Параћину против Радничког из Београда у коме су победили са 21:11 (3:5). Четири дана касније, 1. маја исти клубови су на стадиону ЈНА диграли и прву рагби утакмицу у Београду. Победио је Партизан 16:14.

Прво првенство Београда 1955. освојила је екипа Партизана. У својој дугој историји РК Партизан је 17 пута био национални првак и 15 пута освајач националног купа. Највећи успех остварио је 1994. године када је стигао до финала Европског купа. Најзначајнија имена рагби клуба Партизана су Дамир Димитријевић, Жан Гарић, Драган Грујић, Милан Медић, Дејан Петровић...[33]

Џудо клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Џудо клуб Партизан

Клуб је основан 15. августа 1953. године у оквиру Тешкоатлетског клуба. Године 1957. је дошло до фузије са Црвеном звездом, а клуб под садашњим именом настаје 1961. године. Први председник Џудо клуба Партизан био је Маркус Данон. [12]

Своју прву титулу екипног првака, џудо клуб Партизан је освојио 1963. године. Исти успех је поновљен и наредне године. До треће титуле првака државе стигли су тек након тридесет година, тј. 1994. Партизан је освајао титулу националног првака и 2000, 2005, 2007. и 2008. године и трофеј националног купа 2007. године. Највећи успех у Европи клуб је остварио 1959. када је на Купу Европе заузео друго место.[34]

Стрељачки клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Стрељачки клуб Партизан

Стрељачки клуб Партизан је основан 27. марта 1959. године. У појединачној конкуренцији стрелци Партизана су освојили 172 златне медаље на домаћим такмичењима.

Највећи успех у историји клуба је освајање златне олимпијске медаље и постизање олимпијског рекорда у Сеулу 1988. године који је постигао Горан Максимовић.

На првенствима света има освојене 3 златене, 3 сребрне и 4 бронзане медаље. На првенствима Европе стрелци Партизана су се вратили са 16 златних, 11 сребрних и 8 бронзаних медаља. На балканским шампионатима је освојено 52 златне, 52 сребрне и 50 бронзане медаље.

Женски клуб је актуелни шампион Србије. Клуб предводе Андреа Арсовић, Татјана Савић, Јелена Бановић и Ивана Сцепински.[35]

Карате клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Карате клуб Партизан

Карате клуб Партизан је основан 1967. године, а највећи успех су 2 титуле шампиона Европе 2000. и 2001. године.[12] Женска екипа Партизана је освојила титулу шампиона државе 2011. године док су каратисти Партизана своју прву титулу шампиона државе освојили 2012. године.[36]

Гимнастички клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Гимнастички клуб Партизан

Гимнастичарски клуб Партизан је основан 1988. године.[12]

Теквондо клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Теквондо клуб Партизан

Теквондо клуб Партизан је основан 15. фебруара 1996. године. Клуб је најбољи на градском нивоу и уврху по успешности на територији Србије.[37]

Флорбол клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Флорбол клуб Партизан

Флорбол клуб Партизан је најмлађи клуб југословенског спортског друштва Партизан. Основан је 17. октобра 2007. године. До сада су једном били прваци, 2008. године. [38]

Женски ватерполо клуб Партизан

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Женски ватерполо клуб Партизан

Женски ватерполо клуб Партизан је основан 2009. године. Свој први трофеј ватерполисткиње су освојиле 2012. године и то куп Србије.

Угашени клубови

Клубови који више не постоје су: Скијашка секција, Ауто-мото клуб и Бејзбол клуб Партизан.

У периоду од 1948. до 1951. ЦДЈА Партизан и његови чланови били су вишеструки прваци државе у нордијском скијању. Антон Погачник је био првак 1949, 1950. и 1951. у трчању на 15 километара. Год 1951 скијаши Партизана у дисциплини трчање на 15 км били су апсолутни прваци јер су Погачник, Кандара и Разингер освојили прва три места. Штафета Партизана 4 х 10 км је била прва 1948, 1949, 1950. и 1951. године.

Скијаши Партизана су имали успеха и у Нордијској комбинацији. Стане Кордеж је био први 1947. године, Антон Разингер је био први 1948, а 1949. други. Године 1950. Антон Доленц је био први, а Колман други. Разингер је 1951. поново био први, а Кордеж трећи. У скијашким скоковима Јоже Лангус је 1947. био државни првак, а исти успех је остварио и Јанко Межик 1949. године. У Алпском скијању Марјан Магушар је био други у слалому1948. и првак 1949. у слалому.[39]

Спортски терени

Стадион Партизана је фудбалски и атлетски стадион у Београду који је у власништву ФК Партизан. Стадион је дуго времена носио име Стадион ЈНА. Од половине педесетих година 20. века, па до 1987. на стадиону су се сваког 25. маја одржавале параде за Дан младости. Стадион је званично отворен 9. октобра 1949. утакмицом између Југославије и Француске. Стадион Партизана је имао капацитет од 55.000 гледалаца пре него што је UEFA усвојила нова правила о безбедности. Реновиран је током 1998. и сада има 32.710 места. Игралиште има димензије 105 x 70 m, трибине имају 30 редова седишта и постоји 30 улаза за гледаоце. Највиша тачка стадиона је на висини од 21 m, а најудаљенија места гледалишта су на растојању од 236 m по дужини (север-Југ) и 150 m по ширини (исток-запад). Гробари свој стадион називају Фудбалски храм.[40]

Спортски центар Партизан-Телеоптик се налази на површини од 10 хектара. Спортски центар располаже са девет терена, од чега су два са вештачком травом. Постоји и зграда која има 19 апартмана. Користи га први тим фудбалског клуба Партизан за тренинге, као и млађе категорије за тренинге и утакмице. Партизанова филијала Телеоптик такође котисти спортски центар.[41]

Кошаркашки клуб Партизан игра своје утакмице у Хали Пионир капацитета 7.000 места. Она је отворена 24. маја 1973. године, хала се налази у склопу СРЦ Ташмајдан.[42] У хали пионир је Рукометни клуб играо утакмице у Лиги шампиона.[43]

Београдска арена је велика дворана на Новом Београду. Грађена је од 1991. године, да би употребну дозволу добила је 1. октобра 2007. године. Капацитет арене је од 20.000 до 25.000 посетилаца у зависности од догађаја[44]. Користи је кошаркашки клуб Партизан када игра мечеве друге рунде у Евролиги. У марту 2009. године, на утакмици Евролиге између Партизана и Панатинаикоса постављен је рекорд у посети (22.567 људи) и он до данас није оборен.[45]

Хала спортова или Палата спортова је вишенаменска спортска дворана у Новом Београду, Београд, Србија. Отворена је 1968. године и то је најстарији спортски објекат у Новом Београду, а од 1979. се налази у саставу Спортског и пословног центра Нови Београд. Капацитет јој је 5.000 посетилаца. У хали спортова је некада играо кошаркашки клуб Партизан, а сада игра Женски кошаркашки клуб Партизан.[46]

Ледена дворана Пионир је спортска дворана у Београду. У склопу је Хале Пионир и спортског сентра Ташмајдан. Хала је саграђена 12. марта 1978. године. Реновирана је 2001. године. У њој своје утакмице игра Хокејашки клуб Партизан.[47]

Центар за културу и спорт Шумице је спортски, образовни и културни центар у насељу Шумице, Општина Вождовац, Београд, Србија. Изграђен је 1973., а са радом је почео 24. маја 1974. под називом Дом пионира и омладине Вождовац. У њему игра велики број клубова, међу њима и ОК Партизан.[48]

Спортски центар Вождовац је изграђен 1974. године. Оснивач је општина Вождовац. У њему утакмице игра Рукометни клуб.[49]

Ватерполо клуб игра у Спортском центру Бањица.[50]

Тениски клуб располаже са 11 земљаних и 3 бетонска терена, клупском зградом, у чијем садржају, површине око 350 м², се налазе свлачионице, ресторан и канцеларије.[51]

Навијачи Партизана

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Гробари
Гробари на јужној трибини

Гробари, навијачи Партизана, су организовани крајем 1970их. Они углавном подржавају све клубове који су део ЈСД Партизан.

Познати навијачи Партизана

За Партизан навија велики број познатих људи.

Спортисти који нису играли за Партизан, а навијају за клуб су: Дејан Бодирога,[52] Виктор Троицки,[53] Милица Мандић[54]...

Писци: Душко Радовић, Добрица Ерић, Душан Ковачевић...[55]

Глумци: Драган Бјелогрлић, Катарина Радивојевић, Зоран Цвијановић, Лазар Ристовски, Богдан Диклић, Сергеј Трифуновић, Никола Којо, Бода Нинковић, Бранислав Лечић, Маја Манџука, Срђан Тодоровић, Марко Живић, Милан Васић, Гојко Балетић, Иван Босиљчић, Миша Јанкетић....[55]

Редитељи: Срђан Драгојевић, Горчин Стојановић, Емир Кустурица...[55]

Политичари: Ивица Дачић, Томислав Николић, Милорад Додик, Борис Тадић, Расим Љајић, Бранко Ружић, Андреја Младеновић, Вук Јеремић, Млађан Динкић...[55]

Музичари: Зорана Павић, Марко Булат, Емина Јаховић, Ана Станић, Далибор Андонов Гру, Игор Лазић Нигор, Зоран Костић Цане, Жељко Јоксимовић, Гоца Тржан, Ацо Пејовић, Драгољуб Ђуричић, Милан Ђурђевић, Рада Манојловић, Ана Кокић, Неле Карајлић, Горан Бреговић, Кемал Монтено, Еди Грант, Ајс Нигрутин, Бора Дрљача, Бојан Васић Џаја, Жељко Самарџић, Драгољуб Ђуричић, Звонимир Ђукић, Саша Ковачевић....[55]

Новинари: Игор Микља, Марија Килибарда, Огњен Амиџић, Ивон Јафали, Владан Тегелтија, Жељко Пантић, Младен Мијатовић, Мики Ђуричић, Весна Дедић, Татјана Веснић, Предраг Страјнић, Милош Шарановић....[55]

Референце

  1. ^ Душко Вујошевић председник СД Партизан, Приступљено 4. 5. 2013.
  2. ^ 30. година 1948—1978. Атлетског савеза Србије, Издање Атлетског савеза Србије, Београд 1978. стр. 159/161.
  3. ^ Историја атлетског клуба Партизан, Приступљено 4. 5. 2013.
  4. ^ 40. година 1948—1988. Атлетског савеза Србије, Издање Атлетског савеза Србије, Београд 1988. стр. 57/60.
  5. ^ Историја Бициклистичког клуба на bkpartizan.rs
  6. ^ Тренутни састав на bkpartizan.rs
  7. ^ Историја кошаркашког клуба Партизан, Приступљено 4. 5. 2013.
  8. ^ Историја тениског клуба Партизан, Приступљено 4. 5. 2013.
  9. ^ Играчи Партизана на tkpartizan.rs
  10. ^ Историја фудбалског клуба Партизан, Приступљено 4. 5. 2013.
  11. ^ Историја ватерполо клуба Партизан, Приступљено 4. 5. 2013.
  12. ^ а б в г д ђ е ж з 50 godina - JSD PARTIZAN 1945.-1995. (Dokumentarac), Приступљено 4. 5. 2013.
  13. ^ Алманах југословенског спорта 1943—1963. Издање Југословенског савеза организација за физичку културу, Спортска књига Београд 1964. стр. 92-102.
  14. ^ Алманах југословенског спорта 1943—1963. Издање Југословенског савеза организација за физичку културу, Спортска књига Београд 1964. стр. 274.
  15. ^ Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1977. том 2 поглавље резултати стр. 734.
  16. ^ Историја Пливачког клуба на pkpartizan.rs
  17. ^ Милорад Чавић на pkpartizan.rs
  18. ^ Велимир Стјепановић на pkpartizan.rs
  19. ^ Радован Сиљевски на pkpartizan.rs
  20. ^ Успеси клуба, Приступљено 4. 5. 2013.
  21. ^ Шампиони европе на rvackiklubpartizan.com
  22. ^ Историја рукометног клуба Партизан, Приступљено 4. 5. 2013.
  23. ^ Историја хокејашког клуба Партизан, Приступљено 4. 5. 2013.
  24. ^ Алманах југословенског спорта 1943—1963. Издање Југословенског савеза организација за физичку културу, Спортска књига Београд 1964. стр. 657-661.
  25. ^ Историја стонотенисерског клуба Партизан, Приступљено 4. 5. 2013.
  26. ^ Partizan i Vizura ozvaničili saradnju sledeći cilj liga šampiona, Приступљено 25. 6. 2013.
  27. ^ Дарко Закоч нови је тренеп Партизан Визуре на ok-vizura.com
  28. ^ Superkup Srbije: Partizan Vizura preko Zvezde do prvog trofeja на ok-vizura.com
  29. ^ Историја веслачког клуба Партизан, Приступљено 4. 5. 2013.
  30. ^ Историја женског кошаркашког клуба Партизан, Приступљено 4. 5. 2013.
  31. ^ Košarkašice Partizana osvojile regionalnu ligu, Приступљено 4. 5. 2013.
  32. ^ Milica Dabović: Bez bele zastave, Приступљено 4. 5. 2013.
  33. ^ Историја Рагби клуба, Приступљено 4. 5. 2013.
  34. ^ Историја џудо клуба Партизан, Приступљено 4. 5. 2013.
  35. ^ Историја Партизана на partizanshooting.rs
  36. ^ Партизан и Задругар прваци Премијер лиге Србије, Приступљено 1. 6. 2013.
  37. ^ Теквондо клуб Партизан, Приступљено 4. 5. 2013.
  38. ^ FBK PARTIZAN, Приступљено 4. 5. 2013.
  39. ^ Алманах југословенског спорта 1943—1963. Издање Југословенског савеза организација за физичку културу, Спортска књига Београд 1964. стр. 328-333.
  40. ^ Стадион ФК Партизан на partizan.rs
  41. ^ СЦ Телеоптик на partizan.rs
  42. ^ Дворана на kkpartizan.rs
  43. ^ Хала Пионир, Приступљено 4. 5. 2013.
  44. ^ Београдска арена - О арени, Приступљено 4. 5. 2013.
  45. ^ Оборен рекорд, Приступљено 4. 5. 2013.
  46. ^ Спортски центар „Нови Београд“, Приступљено 4. 5. 2013.
  47. ^ Ледена дворана Пионир, Приступљено 4. 5. 2013.
  48. ^ Историјат ЦКС Шумице, www.sumice.org.rs
  49. ^ Спортски центар Вождовац, Приступљено 4. 5. 2013.
  50. ^ Базен Бањица, Приступљено 4. 5. 2013.
  51. ^ Историја Партизана на tkpartizan.rs
  52. ^ Бодирога: Слава Богу за све што ми је дао, Приступљено 4. 5. 2013.
  53. ^ Виктор честитао Нолету друго место: Пазите се Војводине!, Приступљено 4. 5. 2013.
  54. ^ Милица Мандић: Користим сваку прилику да гледам Партизан, Приступљено 4. 5. 2013.
  55. ^ а б в г д ђ Њиховим венама тече црвено или црно бела крв, Приступљено 4. 5. 2013.

Спољашње везе


Добар чланак Чланак ЈСД Партизан је изабран у категорију добрих чланака.
Позивамо Вас да га унапредите и потом предложите као кандидата за сјајан чланак.