Јабланица (Чајетина)

Координате: 43° 39′ 06″ С; 19° 35′ 12″ И / 43.651542° С; 19.586583° И / 43.651542; 19.586583
С Википедије, слободне енциклопедије
Јабланица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаЧајетина
Становништво
 — 2011.Пад 709
Географске карактеристике
Координате43° 39′ 06″ С; 19° 35′ 12″ И / 43.651542° С; 19.586583° И / 43.651542; 19.586583
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина445 m
Јабланица на карти Србије
Јабланица
Јабланица
Јабланица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Јабланица је сеоско насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 709 становника.

У Јабланици се сваке године организује Сеоски вишебој, као такмичење у традиционалним занатима, вештинама и спортовима.

Географија[уреди | уреди извор]

Јабланица се налази југозападно од Чајетине и туристичког насеља Златибор у Србији. Простире се долином истоимене реке. Река Јабланица извире испод Торника, највишег врха Златибора (1496 m), а улива се у Црни Рзав који са Белим Рзавом који долази са Таре, отиче у Дрину код Вишеграда. Село је гранично према Босни и Херцеговини. Од Златибора преко Рибнице и подно Торника до центра села води асфалтни пут. Кроз западни део села пролази и железничка пруга Београд-Бар. Овде се налази Железничка станица Јабланица.

Мада је Јабланица једно целовито село, Јабланичани и Златиборци разликују Горњу и Доњу Јабланицу.

Историја[уреди | уреди извор]

Ово село помиње и Евлија Челебија у свом познатом путопису када је 1664. године посетио ове крајеве.

После Другог српског устанка граница између Србије и Турске ишла је од Шаргана преко Златибора, тј. Торника и Муртенице и даље, тако да су од садашњих села општине Чајетина, ван граница Србије, тј. у Турској, остала села Семегњево, Јабланица и Доброселица. Тек постављањем граничне линије 1834. године ова су села ушла у састав Капетаније Рујно а тиме и у састав Србије.

У Јабланици се налази једна од ретких дрвених црквица, црква брвнара. Саграђена је 1838. године. Олтар је заокругљен а врата су са интересантном орнаментиком. У склопу црквеног комплекса се налазе собрашице (софрашице, собре, софре, шатре, чардак, чардачић). То су мале дрвене зградице које су подизали имућнији домаћини и које су њима и њиховим гостима служиле приликом одржавања црквених сабора. У ужичком и златиборском крају још се једино овде могу видети овакви грађевински објекти као сведоци некадашњег градитељства.

Основна школа је изграђена 1919. године. Као и црквица брвнара и ова школска зграда била је дрвена. Тек 1934. године Јабланичани су подигли зидану планску школу са свим потребним просторијама. Сада у селу постоји потпуна основна школа.

Овде живи самоука песникиња Милојка Ђуровић.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Јабланица живи 796 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,1 код мушкараца и 48,0 код жена). У насељу има 313 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

По најпотпунијем попису у 19. веку, који је обављен 1863. године, Јабланица је била међу најмањим општинама у срезу и тада је имала у 84 домаћинстава и 667 становника. Број становника се од тада стално значајно повећавао (уз познато успорење у току балканских и Првог светског рата) све до друге половине двадесетог века када је почело опадање, тако да је 1971. године забележено 1864. а пописом 2002. године свега 924 становника, тј. дошло је до смањења за 50,4%. За разлику од пописа од пре 140 година, Јабланица по најновијем попису из 2002. спада међу највећа села у општини и заузима по величини друго место (садашња општина се у приличној мери, али не потпуно, поклапа са ондашњим срезом, а село са ондашњом општином). И у овом селу је изражен проблем старења становништва. Старијих од 65 година је једна четвртина становника (26,1%) а предшколске деце 4,1%.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.562
1953. 1.699
1961. 1.762
1971. 1.864
1981. 1.382
1991. 1.187 1.176
2002. 924 932
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
921 99,67%
Хрвати
  
1 0,10%
непознато
  
2 0,21%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Баба Милојка има само шест разреда основне школе, а стихове сипа као из рукава”. Б92. 15. 3. 2023. Приступљено 19. 3. 2023. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]