Јабланица (Херцеговачко-неретвански кантон)

Координате: 43° 39′ 40″ С; 17° 45′ 36″ И / 43.661095° С; 17.759867° И / 43.661095; 17.759867
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Јабланица (град))
Јабланица
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
КантонХерцеговачко-неретвански кантон
ОпштинаЈабланица
Становништво
 — 2013.Пад 4.057
Географске карактеристике
Координате43° 39′ 40″ С; 17° 45′ 36″ И / 43.661095° С; 17.759867° И / 43.661095; 17.759867
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Јабланица на карти Босне и Херцеговине
Јабланица
Јабланица
Јабланица на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број88420
Позивни број036
Веб-сајтwww.jablanica.ba

Јабланица је градско насеље у Босни и Херцеговини, у општини Јабланица, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Јабланица пописано је 4.057 лица.[1] Овде се налази храм Св. Пророка Захарија и Праведне Јелисавете.

Географија[уреди | уреди извор]

Настало је у проширењу долине ријеке Неретве, јужно од (некадашњег) ушћа Раме и клисуре коју је усјекла Неретва између планина Товарнице (888 m) и Чарског врха (828 m). Лежи на жељезничкој прузи СарајевоПлоче и на раскрсници путева за Сарајево, Мостар и Прозор. Од Мостара је удањена 48 km, Коњица 21 km, Сарајева 81 km и Прозора 32 km.

Историја[уреди | уреди извор]

На подручју Јабланице вођене су борбе током Четврте непријатељске офанзиве у Другом свјетском рату 1943. Ту је Врховни штаб са војском и рањеницима прешао преко Неретве. Да би се сачувала успомена на овај историјски догађај отворен је 1978 Спомен-музеј.

После Другог свјетског рата цијела је општина остварила крупне привредне резултате. Изграђене су ХЕ Јабланица (1955) и ХЕ рама (1968). Модернизовани су погони индустрије гранита (јабланички габро) и подигнута фабрика кавеза са ваљчане лежајеве (УНИС).

Становништво[уреди | уреди извор]

Састав становништва – насељено мјесто Јабланица
2013.[2]1991.1981.[3]1971.[4]
Укупно4 057 (100,0%)4 457 (100,0%)3 484 (100,0%)2 537 (100,0%)
Бошњаци3 752 (92,48%)2 874 (64,48%)11 839 (52,78%)11 389 (54,75%)1
Хрвати99 (2,440%)746 (16,74%)617 (17,71%)611 (24,08%)
Неизјашњени66 (1,627%)
Срби56 (1,380%)204 (4,577%)171 (4,908%)268 (10,56%)
Босанци и Херцеговци28 (0,690%)
Роми14 (0,345%)111 (3,186%)103 (4,060%)
Босанци13 (0,320%)
Остали12 (0,296%)178 (3,994%)24 (0,689%)20 (0,788%)
Муслимани9 (0,222%)
Југословени2 (0,049%)455 (10,21%)702 (20,15%)112 (4,415%)
Црногорци2 (0,049%)11 (0,316%)27 (1,064%)
Непознато2 (0,049%)
Словенци1 (0,025%)2 (0,057%)6 (0,236%)
Албанци1 (0,025%)5 (0,144%)
Македонци2 (0,057%)1 (0,039%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Напомене[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20131005002409/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]