Јавне агенције
Из Википедије, слободне енциклопедије
Јавне агенције (или владине агенције) су специфична врста недржавних субјеката којима је поверено вршење управне делатности. Наиме, у савременим друштвима послови јавне управе су постали све разноврснији и комплекснији, те је било неопходно пронаћи нове организационе форме и трансформисати читав управни систем у циљу увођења професионализације и деполитизације одређених управних послова, постављања виших стандарда рада, поједностављења административне процедуре и стављања акцента на транспарентност одлучивања и подстицања конкурентности унутар јавног сектора. На такве модерне захтеве "новог јавног менаџмента" који афирмише начела ефикасности, продуктивности и профитабилности органа који обављају јавну делатност, јавне агенције су се у већини развијених европских земаља показале као најадекватнија форма за њихово остваривање.
Садржај |
[уреди] Јавне агенције код нас
Јавне агенције су у наше законодавство уведене релативно скоро, доношењем Закона о јавним агенцијама из 2005. године. Класификацију свих агенција према нашим прописима није могуће прецизно извршити, те је свако разврставање условног карактера, али је, због донекле различитог правног режима којим су подвргнуте, пожељно разликовати јавне агенције као недржавне субјекте са јавним овлашћењима и тзв. државне агенције, или како их многи називају "стручне службе Владе" као посебне управне организације у саставу државне управе.
[уреди] Делатност
Јавне агенције су Законом дефинисане као организације које се оснивају за развојне, стручне или регулаторне послове од општег интереса, јер таква тела могу делотворније да врше те послове него органи државне управе, нарочито ако се у целини или претежно могу финансирати од цена коју плаћају корисници услуга. Оне могу вршити и друге послове повезане са сврхом њиховог оснивања, а јавним агенцијама се могу посебним законом, као јавно овлашћење, поверити и послови државне управе - они послови који се уопште и могу поверавати, а то су:
- Доношење прописа за извршавање закона и других општих аката Народне скупштине и Владе (а ти прописи, наравно, морају одговарати прописима које доносе органи државне управе);
- Решавање у првом степену у управним стварима (када решења доноси директор јавне агенције, а о жалби на решење решава министарство у чијем су делокругу послови јавне агенције);
- Издавање јавних исправа и вођење евиденција.
[уреди] Основна начела
Основна начела устројства јавних агенција и њихове битне одлике према нашем позитивном праву су:
- Оснивају се одлуком надлежног органа (права оснивача у име Републике Србије врши Влада), а органи агенције су управни одбор и директор;
- Имају статус правног лица које стичу уписом у регистар;
- Самосталне су у свом раду, што се заснива на стручној природи послова које обављају;
- Независне су у функционалном смислу, тако да ни оснивач ни корисници услуга не могу остварити претежни утицај на одлучивање органа агенције;
- Независне су у финансијском смислу, и финансирају се, пре свега, из цена коју плаћају корисници услуга;
- Надзор над радом јавних агенција у повереним пословима државне управе врши министарство у чијем делокругу су послови конкретне агенције.
