Регионална ватерполо лига

С Википедије, слободне енциклопедије
Регионална ватерполо лига
СпортВатерполо
Основана2008. год.; пре 16 година (2008)
Број тимова12
Држава Хрватска
 Србија
 Црна Гора
 Словенија
Међународна
такмичења		Лига шампиона
Куп Европе
Највише титулаЈуг (5)
Тренутни
првак		Нови Београд (2023/24)
Веб-сајтhttps://rwp-league.com/

Регионална ватерполо лига је ватерполо лига у којој се такмиче клубови из Србије, Хрватске, Словеније, Црне Горе. Такмичење је основано 2008. године

Историја[уреди | уреди извор]

На квалификационом турниру за Европско првенство 2008. у Дубровнику договорено је да се оснује лига и да се са првим такмичењем крене исте године. Службено потписивање соразума о оснивању „Јадранске ватерполо лиге“ између ватерполо савеза Хрватске, Црне Горе и Словеније одиграло се 5. јуна 2008. Споразум су потписали председници три ватерполо савеза: Срђан Ковачевић (Црна Гора), Матјаж Раковев (Словенија) и Перица Букић (Хрватска). Лига је првобитно договорена на четири године, а њено седиште је смештено у Загреб. Управни одбор и Такмичарску комисију сачињавали су представници сва три ватерполо савеза. Трошкове такмичења су сносила сва три савеза у односу 55% ВС Хрватске, 35% ВС Црне Горе и 10% ВС Словеније.[1]

У сезони 2011/12. такмичењу је приступио италијански Про Реко који је и освојио лигу, али је након једне сезоне напустио такмичење.[2] Након 6 сезона, 2014. године лиги су се прикључили клубова из Србије.[3]

Од сезоне 2015/16 уводи се и друга лига названа А2. Прва лига А1 броји 10 клубова, а А2 8 клубова.[4]

Кратак преглед[уреди | уреди извор]

Сезона 2008/09: Учествовало је 12 клубова — 8 из Хрватске, 3 из Црне Горе и 1 из Словеније. Играло се по двокружном бод-систему у 22 кола, а није било фајнал-фора, већ је победник проглашен по завршетку лигашког дела.

Сезона 2009/10: Учествовало је 13 клубова, а клубовима из прве сезоне придружио се и црногорски Катаро. Играло се по двокружном бод-систему у 26 кола, а од ове сезоне уведен је фајнал фор на коме се четири првопласирана тима боре за титулу и тај формат завршнице је примењиван у свим наредним сезонама.

Сезона 2010/11: Учесници исти као и претходне сезоне. Због недостатка слободних термина играло се по једнокружном бод-систему у 13 кола. Такође је промењен и систем бодовања, па је од сада победа носила 3 бода, а не 2 као у прве две сезоне. Осам најбољих екипа лигашког дела обезбедило је пласман у четвртфинале (серија на 2 добијена меча) у коме су се борили за учешће на фајнал фору.

Сезона 2011/12: Учествовало је 13 клубова, а уместо Катара ове сезоне такмичио се италијански Про Реко, што је било прво и једино учешће неког тима који не потиче из неке од три земље које су основале лигу. Први део такмичења играо се по једнокружном бод-систему у 13 кола. На основу резултата у првом делу клубови су у другом подељени на две групе - прву од 1. до 6. места и другу од 7. до 13. места. Други део такмичења се (уз преношење свих резултата из првог дела) играо унутар група поново по једнокружном бод-систему, с тим што су овога пута домаћини биле екипе које су гостовале у првом делу. Након одиграна оба дела такмичења прве 4 екипе у првој групи пласирале су се на фајнал фор.

Сезона 2012/13: Учествовало је 12 клубова — Про Реко је одустао од даљег такмичења, а уместо Копера ове сезоне учешће је узео други словеначки тим - Триглав Крањ. Систем такмичења је враћен на онај из сезоне 2009/10. — двокружни бод-систем (овога пута у 22 кола), а прве 4 екипе пласирале су се на фајнал фор.

Сезона 2013/14: Учествовало је 12 клубова, а једина измена у списку учесника тицала се словеначког представника — уместо Триглава из Крања учествовао је Браник из Марибора. Систем такмичења је био идентичан као претходне сезоне.

Сезона 2014/15: Најважнија новина је прикључивање српских клубова такмичењу. Учествовало је 15 клубова — 7 из Хрватске, 4 из Србије (Војводина, Партизан, Раднички Крагујевац и Црвена звезда), 3 из Црне Горе и један из Словеније. Ових 15 тимова у првој фази такмичења било подељено у две групе (прва са осам и друга са седам), унутар којих се играло по двокружном бод-систему. По четири најбоља тима из прве фазе формирали су нову групу и наставили борбу за титулу (преношење међусобних резултата са тимовима из своје групе, двокружни бод-систем са тимовима из супротне групе). Преосталих седам клубова борило се за опстанак (исти систем као у групи за првака). О прваку лиге одлучивао је завршни турнир четворице најбољих из групе за првака.

Учешће и пласман екипа по сезонама[уреди | уреди извор]

А1 лига[уреди | уреди извор]

Kлуб 08/
09 		09/
10 		10/
11 		11/
12 		12/
13 		13/
14 		14/
15 		15/
16 		16/
17 		17/
18 		18/
19 		19/
20 		Укупно
сезона
Словенија Браник Марибор
–
–
–
–
–
12
15
–
–
–
–
–
2
Црна Гора Будва
5
5
5
7
4
6
11
–
7
9
–
У
10
Србија Војводина
–
–
–
–
–
–
9
8
9
–
–
–
3
Хрватска Јадран Сплит
9
10
10
12
7
9
12
–
8
4
4
У
11
Црна Гора Јадран Херцег Нови
2
1
1
5
8
4
5
3
2
3
3
У
12
Хрватска Југ
1
2
2
3
2
2
2
1
1
1
2
У
12
Црна Гора Катаро
–
6
12
–
–
–
–
–
–
–
–
–
2
Словенија Копер
10
13
8
11
–
–
–
–
–
–
–
–
4
Хрватска Медвешчак
11
11
9
9
10
10
14
–
–
–
–
–
7
Хрватска Младост
4
4
4
4
3
3
4
4
3
2
1
У
12
Хрватска Морнар
8
8
7
6
5
5
7
6
6
5
6
У
12
Србија Партизан
–
–
–
–
–
–
6
5
4
6
9
У
6
Хрватска ПОШК
12
12
13
8
6
8
10
9
–
7
10
–
10
Црна Гора Приморац
3
3
6
10
9
7
13
–
–
8
8
У
10
Хрватска Приморје
7
7
3
2
1
1
1
2
5
10
–
–
10
Италија Про Реко
–
–
–
1
–
–
–
–
–
–
–
–
1
Србија Раднички Крагујевац
–
–
–
–
–
–
3
7
–
–
–
–
2
Словенија Триглав Крањ
–
–
–
–
11
–
–
–
–
–
–
–
1
Србија Црвена звезда
–
–
–
–
–
–
8
10
–
–
7
У
4
Србија Шабац
–
–
–
–
–
–
–
–
–
–
5
У
2
Хрватска Шибеник
6
9
11
13
12
11
–
–
–
–
–
–
6

А2 лига[уреди | уреди извор]

Kлуб 15/
16 		16/
17 		17/
18 		18/
19 		19/
20 		Укупно
сезона
Црна Гора Будва
2
–
–
1
–
2
Србија Ваљево
–
–
7
7
–
2
Србија Војводина
–
–
3
6
У
3
Хрватска Галеб МР
–
–
–
12
У
2
Хрватска Задар 1952
–
7
9
8
У
4
Србија Земун
–
–
–
–
У
1
Хрватска Јадран Сплит
1
–
–
–
–
1
Црна Гора Катаро
6
5
8
11
У
5
Словенија Копер 1958
–
–
–
9
–
1
Хрватска Медвешчак
5
6
5
10
У
5
Србија Наис
7
–
4
5
У
4
Хрватска ПОШК
–
2
–
–
У
2
Црна Гора Приморац
4
1
–
–
–
2
Хрватска Приморје
–
–
–
4
У
2
Србија Раднички Крагујевац
–
–
–
3
У
2
Словенија Триглав Крањ
–
–
–
–
У
1
Србија Црвена звезда
–
4
1
–
–
2
Србија Шабац
–
3
2
–
–
2
Хрватска Шибеник
3
8
6
2
У
5

Досадашња финала[уреди | уреди извор]

Сезона Финале
Датум и место одигравања Победник Резултат Финалиста
2008/09. без финала Хрватска Југ (1) само лигашки део Црна Гора Јадран Херцег Нови
2009/10. 7. мај 2010.
(Хрватска Дубровник) 		Црна Гора Јадран Херцег Нови (1) 11 : 8 Хрватска Југ
2010/11. 3. април 2011.
(Хрватска Ријека) 		Црна Гора Јадран Херцег Нови (2) 9 : 7 Хрватска Југ
2011/12. 18. март 2012.
(Хрватска Ријека) 		Италија Про Реко (1) 15 : 4 Хрватска Приморје
2012/13. 14. април 2013.
(Хрватска Загреб) 		Хрватска Приморје (1) 9 : 8 Хрватска Југ
2013/14. 13. април 2014.
(Хрватска Задар) 		Хрватска Приморје (2) 8 : 7 Хрватска Југ
2014/15. 3. април 2015.
(Хрватска Ријека) 		Хрватска Приморје (3) 15 : 9 Хрватска Југ
2015/16. 19. март 2016.
(Хрватска Дубровник) 		Хрватска Југ (2) 9 : 5 Хрватска Приморје
2016/17. 1. април 2017.
(Хрватска Дубровник) 		Хрватска Југ (3) 15 : 3 Црна Гора Јадран Херцег Нови
2017/18. 14. април 2018.
(Хрватска Дубровник) 		Хрватска Југ (4) 15 : 8 Хрватска Младост
2018/19. 20. април 2019.
(Хрватска Загреб) 		Хрватска Младост (1) 13 : 12 Хрватска Југ
2019/20. 16. јул 2020.
(Хрватска Дубровник) 		Хрватска Младост (2) 15 : 11 Хрватска Југ
2020/21. 29. март 2021.
(Хрватска Загреб) 		Србија Раднички Крагујевац (1) 14 : 12 Хрватска Југ
2021/22. 3. април 2022.
(Србија Београд) 		Србија Нови Београд (1) 14 : 11 Хрватска Јадран Сплит
2022/23. 26. март 2023.
(Србија Београд) 		Хрватска Југ (5) 14 : 12 Хрватска Јадран Сплит
2023/24. без финала Србија Нови Београд (2) само лигашки део Хрватска Јадран Сплит

Успешност клубова[уреди | уреди извор]

Клуб Првак Вицепрвак
Хрватска Југ
5
(2009, 2016, 2017, 2018, 2023)
8
(2010, 2011, 2013, 2014, 2015, 2019, 2020, 2021)
Хрватска Приморје
3
(2013, 2014, 2015)
2
(2012, 2016)
Црна Гора Јадран Херцег Нови
2
(2010, 2011)
2
(2008, 2017)
Хрватска Младост
2
(2019, 2020)
1
(2018)
Србија Нови Београд
2
(2022, 2024)
—
Србија Раднички Крагујевац
1
(2021)
—
Италија Про Реко
1
(2012)
—
Хрватска Јадран Сплит
—
3
(2022, 2023, 2024)

Појединачне награде[уреди | уреди извор]

Сезона Најбољи играч Најбољи стрелац
2008/09. Црна Гора Александар Ивовић (Црна Гора Јадран Херцег Нови) Црна Гора Александар Ивовић (Црна Гора Јадран Херцег Нови) — 103 гола
2009/10. Црна Гора Александар Ивовић (Црна Гора Јадран Херцег Нови) Црна Гора Александар Ивовић (Црна Гора Јадран Херцег Нови) — 68 голова
2010/11. Мађарска Денеш Варга (Хрватска Приморје) Мађарска Денеш Варга (Хрватска Приморје)
Хрватска Сандро Сукно (Хрватска Југ)
2011/12. Србија Филип Филиповић (Италија Про Реко) Хрватска Дарко Бргуљан (Црна Гора Будва) — 50 голова
2012/13. Хрватска Сандро Сукно (Хрватска Приморје) Црна Гора Александар Ивовић (Хрватска Југ) — 66 голова
2013/14. Хрватска Пауло Обрадовић (Хрватска Приморје) Мађарска Денеш Варга (Хрватска Приморје) — 64 гола
2014/15. [5] Хрватска Сандро Сукно (Хрватска Приморје) Хрватска Сандро Сукно (Хрватска Приморје) — 62 гола
2015/16. [6] Бразил Фелипе Пероне (Хрватска Југ) Бразил Фелипе Пероне (Хрватска Југ) — 42 гола
2016/17. [7] Хрватска Лука Лончар (Хрватска Југ) Хрватска Пауло Обрадовић (Хрватска Југ) — 51 гол
2017/18. [8] Хрватска Марко Мацан (Хрватска Југ) Хрватска Лука Букић (Хрватска Младост) — 39 голова
2018/19. Румунија Козмин Раду (Хрватска Младост) Русија Данил Меркулов (Хрватска Југ)
2019/20. Хрватска Лука Букић (Хрватска Младост) Хрватска Лука Букић (Хрватска Младост)
2020/21. Србија Лазар Добожанов (Србија Раднички Крагујевац) Русија Данил Меркулов (Хрватска Југ)
2021/22. Србија Душко Пијетловић (Србија Нови Београд) Србија Никола Лукић (Србија Раднички Крагујевац)
2022/23. Хрватска Тони Попадић (Хрватска Југ) Хрватска Лорен Фатовић (Хрватска Југ)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Jadranska liga bez Srba - Glas javnosti”. www.naslovi.net. Архивирано из оригинала 19. 04. 2012. г. Приступљено 14. 9. 2011. 
  2. ^ Реко у Јадранској лиги
  3. ^ „Srbi za nikad jaci Jadran”. Архивирано из оригинала 14. 10. 2014. г. Приступљено 08. 10. 2014. 
  4. ^ Regionalna liga od 25.septembra
  5. ^ „Sandro Sukno najbolji igrač regionalnog vaterpolo takmičenja”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2017. г. Приступљено 02. 04. 2017. 
  6. ^ „Felipe Perone najbolji igrač i strijelac Regionalne lige u vaterpolu”. Архивирано из оригинала 03. 04. 2017. г. Приступљено 02. 04. 2017. 
  7. ^ Luka Lončar najbolji igrač Regionalne vaterpolske lige
  8. ^ Dodjeljena priznanja najboljima u ligaškom dijelu

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Регионална_ватерполо_лига&oldid=27680531”