Јазавичар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јазавичар
Дугодлаки јазавичар стандардне величине
Алтернативно име
нормални, патуљасти и кунићар
краткодлаки, дугодлаки и оштродлаки
Земља порекла
Немачка
Класификација
FCI: Група 4 Секција 1 #148
AKC: Ловачки пас
ANKC: Група 4 (Ловачки пас)
CKC: Група 2 - Ловачки пас
KC(UK): Ловачки пас
NZKC: Ловачки пас
UKC: Пасмина која лови уз помоћ мириса
Одгајивачки стандарди (спољашње везе)
FCI: сви типови
AKC: сви типови
ANKC: дугодлаки
CKC: сви типови
KC(UK): дугодлаки
NZKC: дугодлаки
UKC: сви типови

Јазавичар је раса ловачких паса.

Основно[уреди]

Висина ове расе није прецизирана стандардом, а тежина зависи који је јазавичар у питању[1]:

  • нормални јазавичар највише до 9 kg
  • патуљасти јазавичар највише до 4 kg ако је стар 18 месеци, са обимом грудног коша до 35 cm
  • јазавичар кунићар највише до 3,5 kg са 18 месеци старости, док му је грудни кош до 30 cm

Карактеристике расе[уреди]

За исти варијетет (према типу длаке) важе исте физичке и психичке карактеристике без обзира на висину.[1]

Спољашњост[уреди]

Препознатљиви су по издуженом телу. Врат му је дугачак и мршав, а глава му се стањује према носу који је сув, црн или браон, већ у складу са бојом длаке; њушка му је дугачка и права. Очи су овалне, црвенкастосмеђе или црносмеђе боје. Уши су прилично дуге, заобљене на крајевима и пљоснате. Постављене су високо уназад и висе уз образе. Веома су покретне.[1]

Грудни кош је овалног облика, леђа кратка и крута, слабине широке, а сапи дугачке и заобљене. Ноге су кратке, мишићаве. Предње ноге нису потпуно паралелне, већ су благо окренуте ка споља. Стражње ноге су паралелне, гледајући од назад и са снажним скочним зглобом. Плећка и надлактица су исте дужине и образују прав угао. Подлактица је кратка, лакат је дебео, а подлактичне кости крупне. Шапе су широке и округле. Реп је постављен у продужетку линије леђа.[1]

Боја длаке[уреди]

  • Код краткодлаког јазавичара равна, сјајна и веома густа длака може бити[1]:
  • једнобојна: риђа до црвенкасториђа;
  • двобојна: црно, смеђа, сива или бела са јаркоцрвеним обележјима на појединим деловима као што су доњи делови ногу или реп;
  • вишебојна: основа је светлосмеђа, светлосива или чак бела са неједнаким тамносмеђим, црвенкастим или црним мрљама.
  • Код оштродлаког јазавичара могуће су све боје, а квалитет длаке је сличан као код краткодлаког са тим да је оштрија, са бујним обрвама и брковима који красе њушку.[1]
  • Код дугодлаког јазавичара длака такође може бити једнобојна, двобојна и вишебојна као код краткодлаког, али је она код њега дуга, мекана и свиленкаста.[1]

Темперамент[уреди]

Ови пси су интелигентни и нежни, али и посесивни.[1]

Здравље[уреди]

Јазавичар може имати проблема са кичмом: укоченост, болови, искривљеност кичме. Када напуне пет година, могу да оболе од парализе задњег дела тела, што је последица дискусхерније. Ово захтева сложену терапију.[1]

Историја[уреди]

Кинолози сматрају да је овај пас настао у Немачкој укрштањем нисконогог швајцарског гонича са пинчером. Први варијетет који је тако настао је краткодлаки, а касније су настали и дугодлаки и оштродлаки који се од свог претка разликују само по крзну. Дугодлаки је настао укрштањем краткодлаког са шпанским и немачким епањелима, такође у Немачкој, негде у 16. веку. Тек у 19. веку је настао оштродлаки који се показао веома добро прилагођен за лов, због густе длаке која га штити од хладноће и трња. Настао је укрштањем између краткодлаког јазавичара, шнауцера, денди динмонт теријера и вероватно шкотског теријера. Због открића представе пса веома налик јазавичару у једној од гробница египатског фараона (4000. година п. н. е.), може да се закључи да јазавичар води порекло чак из старог Египта. Међутим, то је мање вероватно.[1]

Значај[уреди]

У Немачкој и Уједињеном Краљевству се још увек гаје као ловачки пси. У лову су храбри, издржљиви и истанчаног њуха и ово последње их чини посебно надареним за потрагу за рањеним животињама. Њихов назив на немачком језику значи „ловац на јазавце“, те се зато тако називају и на српском. Осим јазаваца, лове и лисице и видре. Првенствено су јамари.[1]

У Француској су више цењени као пси за друштво. Због многобројних квалитета радо се гаје широм света, посебно дугодлаки и краткодлаки.[1]

Савети одгајивача[уреди]

Ови пси су склони гојењу уколико се гаје у стану или у кући, па је потребно да имају редовну физичку активност и дијету.[1]

Галерија[уреди]


Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Rousselet-Blanc, P. (2006) Larousse „Enciklopedija pasa“. P.P. JRJ: Zemun.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јазавичар