Јакобус Хенрикус ван 'т Хоф
| Јакобус Хенрикус ван 'т Хоф | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 30. август 1852. |
| Место рођења | Ротердам (Холандија) |
| Датум смрти | 1. март 1911. |
| Место смрти | Штеглиц (Немачка) |
| Рад | |
| Поље | хемија |
| Награде |  Нобелова награда за хемију |
Јакобус Хенрикус ван 'т Хоф (хол. Jacobus Henricus van 't Hoff; 30. август 1852. Ротердам, Холандија – 1. март 1911. Штеглиц, Немачка) је био холандски физикохемичар и органохемичар. Био је добитник прве Нобелове награде за хемију 1901. Истраживао је кинетику хемијских процеса, хемијску равнотежу, осмотски притисак и кристалографију.
[уреди] Почеци
Родио се у Ротердаму, у породици лекара. Студирао је хемију, на Политехничком институту у Делфту, а касније на Универзитету у Лајдену, Бону и Паризу. Докторирао је на Универзитету у Утрехту 1874.
[уреди] Достигнућа
Године 1874. објавио је рад у коме је објаснио оптичку ротацију код неких материја. Ову појаву је тумачио као последицу тетраедарског распореда хемијских веза угљеникових атома и њихових суседа.
У своме делу „Хемија у простору“ (La chimie dans l'éspace) из 1874., дао је примере који повезују хемију и геометрију и тако био један од пионира стереохемије. У ово доба ово је била револуционарна идеја коју су дочекале бројне критике.
Следеће значајно дело Ван 'т Хоф је објавио 1884. То су биле „Студије о хемијској динамици“ (Études de Dynamique chimique), у којима је описао нов метод за описивање реда хемијске реакције користећи графике, и применио законе термодинамике на хемијске системе у равнотежи. У науку је увео појам хемијског афинитета. Касније се бавио хемијом раствора и теоријом дисоцијације електролита.
Године 1901. био је добитник прве Нобелове награде за хемију за своја истраживања раствора и откриће осмотског притиска. Утврдио је да веома се разређени раствори понашају по математичким једначинама које важе за гасове.
[уреди] Спољашње везе
