Јакоб Грим

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јакоб Грим

Grimm.jpg
Браћа Грим (Јакоб десно)

Информације
Датум рођења 4. јануар 1785.
Место рођења Ханау (Хесен-Касел)
Датум смрти 20. септембар 1863.
Место смрти Берлин (Пруска)
Дела
Потпис

Јакоб Грим (нем. Jacob Grimm; Ханау, 4. јануар 1785Берлин, 20. септембар 1863) је био немачки писац, филолог, библиотекар у Каселу, академик и професор у Берлину и оснивач савремене германистике.

Биографија[уреди]

Са братом Вилхелмом издавао немачке народне бајке, и тиме обратио пажњу научника не само народне умотворине него и на народни говор (дијалекте), док се дотад проучавао само књижевни језик; у проучавање језика увео историјско-упоредни метод. Најзначајније дело му је Немачка граматика у 4 свеске; у другом издању I свеске (1822) дао је објашњење закона о промени гласова, познат као Гримов закон. Значајна су и дела: Историја немачког језика (1848), Немачка митологија (1835), Немачке правне старине (1828) и др. Са братом почео је 1852. издавати Речник немачког језика, чије је издавање настављено и после његове смрти. Био је пријатељ Вука Стефановића Караџића; немачкој публици приказивао је Вукове збирке, преводио српске народне песме, а превео је и Вукову Српску граматику.

Брођанин Игњат Алојзије Брлић у "Писмима своме сину Андрији Торквату" (књига 1., 1942) у писму од 13.1.1844. између осталог пише: "Вук је одпратио Обреновића у нимачке земље. Грим је велики мудрац који се је подпуно у пол Нимачке нашки научио, он је при великој њекој књижници библиотекар.".

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]