Јакоб Сабар
 |
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. |
| Јакоб Сабар | |
|---|---|
| Информације | |
| Датум рођења | 15. јул 1802. |
| Место рођења | Жидан (Хабзбуршка монархија) |
| Датум смрти | 14. децембар 1863. |
| Место смрти | Чреншовци (Аустроугарска) |
| Дела | |
| Потпис | |
Јакоб Сабар (мађ. Szabár Jakab; Жидан, 15. јул 1802 — Чреншовци, 14. децембар 1863) је био католички свештеник и вјерски писац. Живео је и радио у Прекмурју.
Сабар био је мађарски Хрват. Рођен у месту Жидан (мађ. Horvátzsidány) код Кисега (мађ. Kőszeg) од оца Јосипа Сабара и мајке Илонка Чарич.
У Кисегу и Самботелу (мађ. Szombathely) школавао се и похађао је гимназију, био је посвећен 1826. године. Био је капелан у парохији у Прекмурју, касније већ свештеник у Канчевцима (мађ. Alsószentbenedek) од 1833. до 1835. године.
Од 25. године је био духовни пастир у Граду (мађ. Felsőlendva) и на крају у месту Чреншовцима (раније Cserencsócz, касније већ Cserföld) код Лендаве (мађ. Alsólendva).
Сабар је писао вјерска дјела на словеначком и мађарском језику. Сабар је хвалио и форсирао употребу мађарског језика међу Словенцима у Мађарској, утицавши тако на однарођивање Словенаца.
