Јаково
| Јаково | |
 |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Град | Београд |
| Општина | Сурчин |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
44° 45′ 14" СГШ 20° 15′ 23" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 5949 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 11276 |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
  Јаково
Јаково на мапи Србије |
|
Координате: 44° 45′ 14" СГШ, 20° 15′ 23" ИГД Јаково је насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. До 2004. године и формирања нове општине је припадало општини Земун. Јаково је у југоисточном Срему, 24 km југозападно од центра Београда, 4 km од обале реке Саве. Код села се налази манастир Фенек.
Према попису из 2002. било је 5949 становника (према попису из 1991. било је 5483 становника).
Садржај |
[уреди] Историја
На овом простору живот је био развијен у најстарија времена, о чему сведоче археолошка налазишта са ових простора. Материјални докази потврђују да су ови простори били насељени још у камено и гвоздено доба. Касније су овде живели Илири и Келти. Најзначајнији је проналазак Германске некрополе, где су пронађени добро очувани пехари, накит од ћилибара, предмети од керамике.
По предању, назив се везује за име строчара Јакова, који је живео на брдашцету у колиби од трске. Тада није било заштитног насипа, па је Сава плавила простор. Током лета, кад би се вода повукла, до Јакова би долазили чобани из околних села и говорили "идемо до Јакова".
Јаково се у списима помиње од почетка XV века (1404. године у једном мађарском спису). Постанак насеља везује се за манастир Фенек, удаљен два километра југозападно од Јакова, а најранији писани помен о манастиру датира из 1563. године. Јаково се као насеље помиње и у турско доба. После повлачења Турака 1718. године улази у састав земунског властелинства, а након склапања мира са Турском Јаково је прикључено Војној граници.
Крај XVIII века обележио је и почетак рада школе. Православни храм, посвећен Вазнесењу Господњем (Спасовдан), подигнут је у периоду од 1804. до 1810. године, док је сеоска слава Св. Петка.
[уреди] Демографија
У насељу Јаково живи 4656 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (36,3 код мушкараца и 37,3 код жена). У насељу има 1685 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,53.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
График промене броја становника током 20. века
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 5.665 | 95,22% | ||
| Роми | 48 | 0,80% | ||
| Југословени | 40 | 0,67% | ||
| Словаци | 24 | 0,40% | ||
| Хрвати | 19 | 0,31% | ||
| Црногорци | 16 | 0,26% | ||
| Мађари | 8 | 0,13% | ||
| Македонци | 7 | 0,11% | ||
| Албанци | 6 | 0,10% | ||
| Словенци | 4 | 0,06% | ||
| Руси | 3 | 0,05% | ||
| Чеси | 2 | 0,03% | ||
| Румуни | 2 | 0,03% | ||
| Немци | 2 | 0,03% | ||
| Бугари | 2 | 0,03% | ||
| Бошњаци | 2 | 0,03% | ||
| Муслимани | 1 | 0,01% | ||
| непознато | 58 | 0,97% | ||
| м | ж | |||
| ? | 31 | 32 | ||
| 80+ | 19 | 41 | ||
| 75-79 | 34 | 60 | ||
| 70-74 | 84 | 113 | ||
| 65-69 | 135 | 142 | ||
| 60-64 | 160 | 154 | ||
| 55-59 | 152 | 144 | ||
| 50-54 | 217 | 239 | ||
| 45-49 | 273 | 246 | ||
| 40-44 | 207 | 226 | ||
| 35-39 | 208 | 180 | ||
| 30-34 | 210 | 208 | ||
| 25-29 | 234 | 239 | ||
| 20-24 | 248 | 227 | ||
| 15-19 | 234 | 208 | ||
| 10-14 | 191 | 190 | ||
| 5-9 | 176 | 181 | ||
| 0-4 | 142 | 164 | ||
| просек | 36.3 | 37.3 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 2446 | 738 | 1545 | 91 | 61 | 11 |
| Женски | 2459 | 521 | 1553 | 300 | 79 | 6 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1225 | 152 | 1 | 1 | 387 | 37 | 83 | 179 | 17 | 169 |
| Женски | 869 | 62 | 1 | 1 | 227 | 5 | 11 | 165 | 27 | 36 |
| Оба | 2094 | 214 | 2 | 2 | 614 | 42 | 94 | 344 | 44 | 205 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 4 | 55 | 48 | 25 | 22 | 31 | - | - | 14 | |
| Женски | 14 | 43 | 20 | 69 | 146 | 32 | 2 | - | 8 | |
| Оба | 18 | 98 | 68 | 94 | 168 | 63 | 2 | - | 22 |
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Мапе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места Градске општине Сурчин |
|---|
|
Сурчин • Бечмен • Бољевци • Добановци • Јаково • Петровчић • Прогар • |
