Јаково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јаково
Пошаљи фотографију
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Град Београд
Општина Сурчин
Географски подаци
Географске
координате
44° 45′ 14" СГШ
20° 15′ 23" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Становништво (2002)
број становника 5949
Остали подаци
Поштански број 11276
Позивни број 011
Регистарска ознака BG
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Јаково

 Јаково на мапи Србије


Координате: 44° 45′ 14" СГШ, 20° 15′ 23" ИГД
Јаково је насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. До 2004. године и формирања нове општине је припадало општини Земун. Јаково је у југоисточном Срему, 24 km југозападно од центра Београда, 4 km од обале реке Саве. Код села се налази манастир Фенек.

Према попису из 2002. било је 5949 становника (према попису из 1991. било је 5483 становника).

Садржај

[уреди] Историја

На овом простору живот је био развијен у најстарија времена, о чему сведоче археолошка налазишта са ових простора. Материјални докази потврђују да су ови простори били насељени још у камено и гвоздено доба. Касније су овде живели Илири и Келти. Најзначајнији је проналазак Германске некрополе, где су пронађени добро очувани пехари, накит од ћилибара, предмети од керамике.

По предању, назив се везује за име строчара Јакова, који је живео на брдашцету у колиби од трске. Тада није било заштитног насипа, па је Сава плавила простор. Током лета, кад би се вода повукла, до Јакова би долазили чобани из околних села и говорили "идемо до Јакова".

Јаково се у списима помиње од почетка XV века (1404. године у једном мађарском спису). Постанак насеља везује се за манастир Фенек, удаљен два километра југозападно од Јакова, а најранији писани помен о манастиру датира из 1563. године. Јаково се као насеље помиње и у турско доба. После повлачења Турака 1718. године улази у састав земунског властелинства, а након склапања мира са Турском Јаково је прикључено Војној граници.

Крај XVIII века обележио је и почетак рада школе. Православни храм, посвећен Вазнесењу Господњем (Спасовдан), подигнут је у периоду од 1804. до 1810. године, док је сеоска слава Св. Петка.

[уреди] Демографија

У насељу Јаково живи 4656 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (36,3 код мушкараца и 37,3 код жена). У насељу има 1685 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,53.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1921. 1911
1931. 2015
1948. 2096 [1]
1953. 2249
1961. 2624
1971. 3123
1981. 4619
1991. 5483 5423
2002. 6066 5949


Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
5.665 95,22%
Роми
  
48 0,80%
Југословени
  
40 0,67%
Словаци
  
24 0,40%
Хрвати
  
19 0,31%
Црногорци
  
16 0,26%
Мађари
  
8 0,13%
Македонци
  
7 0,11%
Албанци
  
6 0,10%
Словенци
  
4 0,06%
Руси
  
3 0,05%
Чеси
  
2 0,03%
Румуни
  
2 0,03%
Немци
  
2 0,03%
Бугари
  
2 0,03%
Бошњаци
  
2 0,03%
Муслимани
  
1 0,01%
непознато
  
58 0,97%



[уреди] Референце

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Мапе


Насељена места Градске општине Сурчин

Сурчин • Бечмен • Бољевци • Добановци • Јаково • Петровчић • Прогар •

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици