Јаков Орфелин
| Јаков Орфелин | |
|---|---|
|
|
|
Јаков Орфелин (* средина 18. века, Вуковар или Сремски Карловци — око 20. октобра 1803.) био је иконописац, српски барокни сликар и синовац Захарија Орфелина.
[уреди] Дело
Школовао га је стриц Захарије Орфелин. Године 1766. уписао се на бечку бакрорезачку академију Јакоба Шмуцера. Из писма које му је упутио стриц 13. марта 1773. године види се да га је стриц већ посинио и да је тада био већ академски сликар као и да му је помагао у сликању и да је зарађивао толико да је могао да помаже свога поочима. Неки од његових радова су приписивани Захарију Орфелину. У друштву са Теодором Крачуном радио је на Саборној цркви у Сремским Карловцима 1780. – 1781. године и то велике престоне иконе на иконостасу Св. Јована Крститеља, Св. Јерарха и Св. Тројице као и многе друге иконостасе у Бачкој, Срему, а врло је вероватно да је радио и портрете.
Орфелин је био добар уметник и достојан члан групе коју су сачињавали Теодор Крачун, Теодор Илић Чешљар и други школовани српски уметници. Његова најјача страна је био колорит који већ носи карактеристике бечког рококоа и неокласицизма. Сликао је иконостасе за многе парохијске и манастирске цркве Карловачке митрополије:
- 1773. иконостас цркве Светог Николе у Кикинди
- 1774. иконостас цркве манастира Гргетег
- 1776. иконостас цркве Светог Саве у Марадику
- 1778. иконостас цркве Преображења Христовог у Обрежу
- 1780 —81. иконостас Саборне цркве у Сремским Карловцима (заједно са Теодором Крачуном)
- 1788. иконостас цркве Светог Теодора Тирона у Иригу
- 1790. иконостас цркве Ваведења пресвете Богородице у Стапару
- 1792. иконостас у Парабућу (данашњем Раткову)
- 1793. иконостас цркве Светог арханђела Михаила у Великим Радинцима
- 1794. иконостас Светог Николе у Краљевцима
- 1797. иконостас цркве Светог Георгија у Јарку (са Стефаном Гавриловићем)
- 1802. иконостас манастира Бездин код Арада
Поред религиозног сликарства и портрета израдио је и цртеже за бакрорезе Рајићеве историје. Сматра се водећим представником српског касно барокног сликарства, у коме се јасно огледају утицаји рококоа и неокласицизма. Офелиново сликарство је по духу најближе епохи просветитељства и језефинистичким просветитељским реформама.
[уреди] Литература
- Мирослава Костић, „Јаков Орфелин и његово доба“, Галерија Матице српске, Нови Сад 2007.
- Мирослав Тимотијевић, „Српско барокно сликарство“, Матица српска, Нови Сад 1996.
- „Народна енциклопедија – српско- хрватско- словеначка“, приређивач и уредник, др. Ст Станојевић, Загреб 1925.- 1929.
