Јакуповци
Јакуповци | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Лакташи |
| Становништво | |
| — 2013. | 1.180 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 54′ С; 17° 17′ И / 44.90° С; 17.28° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Јакуповци Јакуповци на карти Босне и Херцеговине | |
Јакуповци су насељено мјесто у општини Лакташи, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.180 становника, а према прелиминарним резултатима Пописа становништва у БиХ 2013. године, у насељу је пописано 1696 становника[1]. У Јакуповцима се налази црква Светог Илије и Основна школа „Младен Стојановић“, која је подручна школа ЈУ ОШ „Младен Стојановић” Лакташи. Сваке године на Илиндан, 2. августа, код цркве у Јакуповцима одржава се народни збор.Наплатне рампе за аутопут Бањалука — Градишка налазе се у овом мјесту.
Географија[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Село се налази у Поткозарју, тачније на прелазу између Поткозарја и Лијевче поља. У тзв. Доњим Јакуповцима заступљен је равничарски терен (кроз овај дио села протиче ријека Врбас), а у тзв. Горњим Јакуповцима заступљен је равничарско — брежуљкасти терен (у овом дијелу села налазе се обронци планине Козаре).
Историја[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Претпоставља се да је село настало у 18. вијеку, досељавањем становништва са разних подручја. По попису становништва којег је спровела Аустроугарска одмах по окупацији БиХ, Јакуповци су 1879. имали 365 становника и 53 домаћинства.[2] Шематизам православне митрополије дабро-босанске за годину 1882, наводи да је село у то вријеме било у саставу епархије Лакташи и имало „кућа 41, душа 343 “.[3]
Становништво[уреди | уреди извор]
| Националност[4] | 1991. | 1981. | 1971. | 1882. | 1879. |
| Срби | 1.002 (84,91%) | 763 (71,44%) | 843 (96,23%) | 343 (100%) | 350 |
| Југословени [а] | 65 (5,50%) | 84 (7,86%) | 2 (0,22%) | ||
| Хрвати | 11 (0,93%) | 6 (0,56%) | 10 (1,14%) | 15 | |
| Муслимани [б] | 2 (0,16%) | 2 (0,18%) | 3 (0,34%) | ||
| остали и непознато | 100 (8,47%) | 213 (19,94%) | 18 (2,05%) | ||
| Укупно | 1.180 | 1.068 | 876 | 343 | 365 |
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1879. | 365 | |
| 1961. | 850 | |
| 1971. | 876 | |
| 1981. | 1.068 | |
| 1991. | 1.180 | |
| 2013. | 1.696 | |
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
- ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 01. 2014. г. Приступљено 04. 09. 2014.
- ^ https://www.poreklo.rs/wp-content/uploads/2012/11/Popis_1879_-_Bosna_i_Hercegovina.pdf--[мртва веза]>]
- ^ Шематизам из 1882 год..pdf — Google диск
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори[уреди | уреди извор]
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Насељена мјеста | Александровац, Алексићи, Бакинци, Бошковићи, Буковица, Велико Блашко, Гламочани, Деветина, Довићи, Друговићи, Јаблан, Јакуповци, Јаружани, Кадињани, Кобатовци, Кољани, Косјерово, Кришковци, Крнете, Лакташи, Љубатовци, Маглајани, Мало Блашко, Маховљани, Милосавци, Милошевци, Мрчевци, Папажани, Петошевци, Рајчевци, Ријечани, Слатина, Трн, Ћетојевићи, Чардачани, Шешковци, Шушњари | .svg) |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Александровац, МЗ Алексићи, МЗ Друговићи, МЗ Јаружани, МЗ Клашнице, МЗ Кришковци, МЗ Лакташи, МЗ Маглајани, МЗ Слатина, МЗ Трн, МЗ Чардачани | |
