Јак-3

Јак-3 Јак-3 Опште Намена ловац Посада један, пилот Произвођач ОКБ Јаковљев Први лет 1943. Почетак производње 1944. Димензије Дужина 8,5 m Размах крила 9,2 m Висина 2,42 m Површина крила 14,85 m² Маса Празан 2123 kg Нормална полетна 2692 kg Погон Мотори 1 х ПД БК-105ПФ2 Снага 925 kW Перформансе Макс. брзина на Hopt 646 km/h Долет 648 km Плафон лета 10 400 m Брзина пењања 1 111 m/min Портал:Ваздухопловство

Јак-3 је познати совјетски једномоторни ловачки авион са краја Другог светског рата. Развијен је и произвођен под руководством опитно конструкторског бироа ОКБ Јаковљев (рус. Опытно-конструкторское бюро Яковлев), са идејом да наследи авион Јак-1.

Представљао је надмоћног ловца у ваздушном простору источног фронта. Многи га с разлогом сматрају најбољим ловачким авионом Другог светског рата.

У току 1944. и 1945. године је укупно произведено 4 848 авиона Јак-3.

Био је у оперативној употреби у Ратним ваздухопловствима неколико европских земаља. По завршетку рата, Совјети су поклонили француском ваздухопловном ловачкој ескадрили Нормандија-Нимен (фр. Escadron de chasse 1/30 Normandie-Niemen) 41 авион Јак-3, с којима су они прелетели у своју земљу. Ти авиони су остали у наоружању француског ратног ваздухопловства, све до 1956. године.

Историја и опис авиона

Јак-3 је развијен као замена за Јак-1. Побољшана варијанта базног авиона Јак-1 у Јак-1М, Јак-7 и Јак-9 су са својим одличним карактеристика утицали на даљу перспективу развоја и производње совјетског ловца за завршну борбу за преваст у ваздушном простору Источног фронта, у Другом светском рату. У решавању тога задатка се отворио животни пут совјетског новог авиона, ловца Јак-3. Мањи и лакши, а са истим мотором, Јак-3 је бржи и окретнији од авиона Јак-9. Авион у стандарду Јак-3, је први пут полетео 1943. године, а први из серијске производње, 1944. године је предат 91-ом ловачком ваздухопловном пуку Црвене армије, на оперативну употребу непосредно пред Ливовску операцију.

У летачком саставу тога пука је било више од 40% младих пилота који уопште нису никада учествовали у ваздушној борби. Они су само за 45 дана успешно извршили 430 борбених летова, успешно реализовали пет групних ваздухопловних битки и уништили 23 противничка авиона. При томе су изгубили само своја два авиона Јак-3. Совјетски пилоти су користили предност Јак-3 над противничким авионима Месершмит Bf-109 и Fw-190, у хоризонталном и вертикалном маневру, све до висине лета од 5000 m.

Јубиларна поштнска марка СССРа илуструје надмоћ Јак-3 у ваздушној борби.

Јак-3 је имао мали радијус хоризонталног и вертикалног заокрета. Пун круг хоризонталног стационарног заокрета је правио за 18,6 sec. С њим се могло, у маневру, претворити бежање од непријатељског авиона у његову потеру, у захват нишана противничког авиона и отварање ватре. Како пилоти у свом жаргону кажу: лако се са авионом Јак-3 ослободити од опасности и заменити претходну повољнију позицију непријатеља у репу свога авиона и заћи противнику у реп и уништити га.

Посебно се памти ваздухопловна битка, која се одиграла 16. јула 1944. године, у којој су доказане могућности авиона Јак-3 да води борбу с бројнијим непријатељским авионима Месершмит Bf-109 и Fw-190.

Ловачки авион Јак-3, изложен у Музеју ваздухопловства у Београду.

У тој борби је оборено 15 авиона типа Месершмит Bf-109 и Fw-190, а изгубљен је само један Јак-3.

Увлачење и извлачење стајног трапа и закрилаца, при полетању и слетању авиона Јак-3, се обављало с пнеуматским системом. Тај систем се тада примењивао на ловачким авионима из породице Јаковљев, као једноставнији и јефтинији у односу на хидраулички или електрични. При одређивању приоритета изабрана је једноставност, над поузданошћу. Облик, положај, форма, мали угао диједра и аеропрофил RAF-30 релативне дебљине од 14% крила су задржани као код целе фамилије ловаца типа Јак. ОКБ Јаковљев је био задовољан с карактеристикама крила Авиона Јак-3, тако да га је задржао у варијанти градње од метала, и на пројектима школског авиона Јак-11 и на авиону с реактивним погоном Јак-15.

Јак-3 На изложби, Бурже. Припадао је француском ваздухопловном ловачком пуку Нормандија-Нимен.

Труп, у интеграцији с мотором је био одлично аеродинамички обликован, пројектован је с једноставном структуром, израђиваном са сукцесивно замењиваним материјалом у току серијске производње, све до потпуне примене метала.

Примењен је мотор ВК-105ПФ2 снаге 1240 kW, с трокраком елисом с атоматцком променом корака, ВИШ-105СВ-01. У крилима је Јак-3 носио 370 литара горива.

Кабина је једноставна, греје се при нижим температурама с радијатором с течношћу из хладњака мотора. Инструментална табла је с најнужијим инструментима: часовник, компас, брзиномер, висиномер, термометар мотора и вариометар.

Прва два серијска лота Јак-3 (197 ком.) су били опремљени с топом ШВАК калибра 20 mm (уграђен у крило) и с једним митраљезом са сихроним дејством између кракова елисе, калибра 7,62 mm. Постизана је ватра од 2,72 kg масе у секунди, разне врсте муниције. У току серијске производње су вариране комбинације ватреног оружја топова разног калибра, броја комада и величине БК (бојевог комплета) у комбинацији с митраљезима, све у циљу повећања ватрене моћи и ефикасности авиона Јак-3. С овим комбинацијама је повећавана ватрена моћ и за неколико пута у односу на авионе из почетне сериријске производње.

Стајни трап је класични, с главним ногама и репним точком.

Пилоти су имали једино замерке на малу количину горива коју носи Јак-3 и на слабу оплату крила. Последица тога је било кратко време остајања у ваздуху и појава оштећења структуре крила услед оптерећења при вађењу из обрушања при максималној брзини лета. Без обзира на ове примедбе, авион Јак-3 је брзо постао миљеник пилота ловачке авијације.

Силуета авиона Јак-3, у три пројекције.

Варијанте

Варијанте модификација авиона Јак-3 су углавном базиране на сукцесивној замени материјала за градњу структуре, варијацијом мотора који су били на располагању и на измени ватреног оружја. Ток и интезитет рата нису дозвољавали потребно време за детаљно и систематско истраживање, а Совјети нису имали напредну технологију погона, заостајали су с моторском индустријом и технологијом, што је била велика препрека за даљи развој ловачких авиона типа Јак. Чинили су огромне напоре да то превазиђу и да пронађу неко решење у ходу. Последично, су биле све модификационе варијанте оптерећене с тим проблемом. После сваког покушаја унапређења решења су се морали вратити на серијску производњу авиона Јак-3 с мотором ВК-105ПФ2, примењеном на авиону Јак-9, пошто им је лимитирајући фактор за усавршање авиона Јак-3 увек био погон.

• Јак-3 је основни назив за базну верзију
• Јак-3 ВК-107А, је с мешовитом употребом материјала за градњу структуре. На овој варијанти авиона је уграђен мотор ВК-107А Климов (1230 kW). Наоружање се састоји од 2 х Березин B-20 топа, калибра 20 mm с бојевим комплетом (БК) од 120 граната. У периоду 1945. и 1946. је произведено 48 ових авиона. Пошто се на максималним режимима мотор ВК-107А прегрејавао, одлучено је да се серијска производња продужи с мотором ВК-105ПФ, с авиона Јак-9.
• Јак-3 ВК-107А, с металном структуром крила.
• Јак-3 ВК-107А, с металном укупном структуром
• Јак-3 ВК-108А, је претходна верзија прилагођена за уградњу мотора ВК-108. Постигнуте су одличне крајње перформансе, али се исто одустало од ове варијанте због прегревања мотора. Авион је испитан у варијантама уградње две опције ватреног наоружања. У првој је уграђен топ од 23 mm, а у другој од 20 mm.
• Јак-3K је предвиђен да носи контејнер с топом калибра 45 mm. После испитивања у лету, закључено је да је погоднији Јак-9К за такву опцију.
• Јак-3П је произвођен од априла 1945. године до средине 1946. године. Био је наоружан с три топа калибра 20 mm. Бојеви комлет је био 120 граната за средњи а по 130 за сваки бочни топ. Спефична ватрена моћ авиона Јак-3 је с тиме подигнута с 2,72 kg на 11 kg масе разних врста граната у секунди. У току 1945. године су паралелно произвођени стандардни Јак-3 и модифицирани Јак-3П. Произведено 596 примерака, у овој варијанти.
• Јак-3ПД је ловац пресретач на великим висинама, с мотором ВК-105ПД и с

једним топом калибра 23 mm Нуделманов-Сурманов НС-23, БК од 60 граната. Достизао је висину лета до 13300 m. Није ушао у серијску производњу због незадовољавјућих карактеристика мотора.

• Јак-3РД је експериментална варијанта, у циљу истраживања решења с додатним ракетним мотором с течним горивом за стварање предности у пресудним тренуцима ваздушне борбе. Мали ракетни мотор Глушко РД-1 потиска 2,9 kN је уграђен у модифицирани реп. Ова варијанта експерименталног авиона је наоружана с једним топом калибра 23 mm с БК од 60 граната, полетео је 11. маја 1945. године. Као и код осталих покушаја побољшавања и овај је програм прекинут.
• Јак-3Т је носио подвесни контејнер с уграђеним топом калибра 37 mm Нуделман Н-37 с БК од 25 граната и два топа калибра 20 mm Березин Б-20 с БК, сваки по 100 граната. Произашло је, нужно померање кабине уназад за 400 mm, ради задржавања положаја тежишта према захтевима стабилности авиона. Без обзира што је био мотор из нове производње опет се испречио проблем његовог прегревања, тако да је и овај програм прекинут после производње и полетања прототипа.
• Јак-3Т-57 је опремљен с једним топом ОКБ-16-57 калибра 57 mm.
• Јак-3ТК је имао погон с мотором ВК-107А с турбокомпресором, с погоном са издувним гасовима.
• Јак-3У је покушај решавања проблема погона веће снаге, с уградњом звездастог мотора Швецов АШ-82ФН, снаге 1380 kW. То је био покушај да се превазиђе проблем прегревања ВК-107 и ВК-108, и да се пронађе решење за погон авиона Јак-3 с већом снагом. У томе програму је распон крила повећан за 20 cm, а исто је померено унапред за 22 cm, а кабина је подигнута ради очувања прегледности, за 8 cm. Јак-3У је наоружан с топом калибра 20 mm с БК од 120 граната. Програм је успео и ако је изискивао велике модификације и велику промену препознатњиве форме ловаца типа Јак. Серијску производњу је демотивисао завршетак рата и започето интензивно истраживање и развој погона с пропулзијом и аеродинамике великих брзина у крозвучној и назвучној области.
• Јак-3УТИ је двосед, тренажно школска верзија, са звездастим мотором шверцов АШ-21. Овај прототип је постао стандард за школски авион Јак-11.

Карактеристике

У следећој табели су наведене карактеристике авиона Јак-3 :

Упоређење карактеристика варијанти с изменом мотора и материјала за структуру змаја авиона
Мотор		Снага
име	снага [KS/kW]	брзина (максимум) [km/h]	пењање, на 5000 m, за [min]	плафон лета [m]
структура змаја авиона с мешовитим материјалом (основна варијанта)
ВК-105ПФ2	1240 / 925	646	4,8	11 100
структура змаја авиона с мешовитим материјалом
ВК-107А	1230 / 924	720	3,9	11 800
структура крила од метала, остало мешовито
ВК-107А	1230 / 924	697	4,2	10 880
сва структура авиона од метала
ВК-107А	1230 / 924	706	4,25	11 050
сва структура авиона од метала
ВК-108	1380 / 1029	745	3,5	10 400
Јак-3П
ВК-105ПФ2	1240 / 925	572	4,8	10 050
Јак-3ПД (са експерименталним мотором)
ВК-10105ПД	1240 / 925	-	-	13 300
Јак-3РД, додатни ракетни мотор
ВК-105ПФ2+РД-1	1240 + 2,9 kN	782 / 583	-	-
звездасти мотор Шверцов
АШ-82ФН	1380 / 1029	682	-	-

Пилоти, хероји СССРа

• Генерал Михаил Васиљевич Андрејев
• Михаил Фјодорович Батаров
• Вктор Николајевич Бујанов
• Аллексеј Павлович Чирилин
• Борис Николајевич Еремин
• Александар Ершов
• Иван Васиљевич »Скворец« Федоров
• Николај Фјодорович Исајенко
• Виктор Павлович Иванов
• Александар Иванович »Колдун« Колдунов
• Иван Павлович Лавејкин
• Семјон Анндријанович Лебедов
• Владимир Иванович Логвиненко
• Сергеј Данилович Лугански
• Иван Феоктистович Попов
• Леонид Кирилович Рижи
• Александер Петрович Силантјев
• И. И. Шошников
• Иван Фролович Шаменков
• Н. П. Трусов
• Арсениј Васиљевич Ворожејкин
• Георгиј Нефодович Захаров
• Михаил Михаилович Зеленкин

Већина ових славних пилота, летећи на авиону Јак-3, су имали више победа у ваздушним борбама с непријатељем.

Корисници

•  СССР је користио авион Јак-3 као масовног ловца на источном фронту.
•  Француска је користила авион Јак-3 у оквиру наоружања свога пука Нормандија Нимен (Нормандија-Нимен), на источном фронту, а касније и у свом Ратном ваздухопловству.
•  Пољска је користила авион Јак-3 у своме Ратном ваздухопловству.
•  Југославија је непосредно по завршетку Другог светског рата наоружала, с авионом Јак-3, своје авијацијске ловачке пукове:
  • 111-ти у Скопљу,
  • 113-ти у Загребу-Плесо,
  • 112-ти у Мостару,
  • 254-ти у Мостару и
  • 204-ти у Задру.

Надимци за авион Јак-3

•  » Убица « (рус. Убийца)
•  » Шиљати нос « (рус. Остроносый)

Види још

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јак-3

• Јак-1
• Јак-9
• Спитфајер
• Месершмит Bf-109
• Fw-190
• Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ

Коришћена издања

• ((en)) Donald, David and Lake Jon., eds. Encyclopedia of World Military Aircraft. London: AIRtime Publishing, 1996. ISBN 1-880588-24-2.
• ((en)) Gordon, Yefim and Khazanov, Dmitri. Soviet Combat Aircraft of the Second World War, Volume One: Single-Engined Fihters.
  Earl Shilton, Leicester, UK: Midland Publishing Ltd., 1998. ISBN 1-85780-083-4.
• ((en)) Green, William. Warplanes of the Second World War, Volume Three: Fighters.
  London: Macdonald & Co. (Publishers) Ltd., 1961 (seventh impression 1973). ISBN 0-356-01447-9.
• ((en)) Green, William and Swanborough, Gordon. WW2 Aircraft Fact Files: Soviet Air Force Fighters, Part 2.
  London: Macdonald and Jane's Publishers Ltd., 1978. ISBN 0-354-01088-3.
• ((de)) Kopenhagen, W., ed. Das große Flugzeug-Typenbuch. Stuggart, Germany: Transpress, 1987. ISBN 3-344-00162-0.
• ((en)) Liss, Witold. The Yak 9 Series (Aircraft in Profile number 185). Leatherhead, Surrey, UK: Profile Publications Ltd., 1967.
• ((en)) Mellinger, george. Yakovlev Aces of World War 2. Botley, UK: Osprey Publishing Ltd., 2005. ISBN 1-84176-845-6.
• ((en)) Morgan, Hugh. Soviet Aces of World War 2. London: Reed International Books Ltd., 1997. ISBN 1-85532-632-9.
• ((ru)) Шавров В. Б. История конструкций самолетов в СССР 1938-1950 гг. (3 изд.). Књига: Машиностроение, 1994
  (History of Aircraft Design in USSR: 1938-1950). ISBN 5-217-00477-0.
• ((en)) Stapfer, Hans-Heiri. Yak Fighters in Action (Aircraft number 78). Carrollton, Texas: Squadron/Signal Publications, Inc., 1986. ISBN 0-89747-187-3.
• ((ru)) Степанец А. Т. Истребители ЯК периода Великой Отечественной войны. Kniga: Машиностроение, 1992.
  (Yak Fighters of the Great Patriotic War). ISBN 5-217-01192-0.

Спољашње везе

• ((ru)) Сајт пилотске групе «Руски витезови».
• ((sl)) Авион Јак-3
• ((en)) Interview with Yak-3 WWII pilot.
• ((en)) Јак-3 изложен на Буржеу припадао је Нормандија Нимен
• ((ru)) Јак-3 на фотографијама из панорамског музеја Стаљинградске битке (Волгоград)
• Jakovljev Jak-3 (((sr))). Музеј ЈРВ: www.muzejrv.mod.gov.rs. Приступљено на дан 2. септембар 2010