Јак-40

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јак-40

{{{опис_слике}}}
Општи подаци
Намена путнички за кратке линије
Посада три члана
Произвођач ОКБ Јаковљев (Јаковљев)
Пробни лет 21. октобар 1966
Уведен у употребу 1966
Димензије
Дужина 20,36 m
Висина 6,40 m
Површина крила 70,00 m²
Маса
Празан 9400 kg
Нормална полетна 16100 kg
Максимална тежина 16150 kg
Погон
Мотори Ивченко Аи-25
Потисак 3 х 14,7 kN
Физичке особине
Перформансе
Економска брзина 600 km/h
Радијус кретања 600 km
Долет 1600 km
Плафон лета 14000 m
Портал:Ваздухопловство

Јак-40 (по номеклатури НАТО је енгл. Codling) је путнички авион за локални саобраћај. Развијен је у ОКБ Јаковљев, шездесетих година двадесетог века.

У фабици авиона у Саратову , произведено је 1011 авиона Јак-40, у више различитих стандарда, у временском периоду од 1967. до 1981. године.

Авионе Јак-40 су увеле, у цивилну и војну употребу, велики број земаља. У многим земљама су ови авиони још увек у оперативној употреби.[1]

Садржај

Историја, развој и производња [уреди]

Савет Министара СССРа је донео одлуку 1960. године да се развије авион, који ће заменити постојеће Ил-12 и Ил-14. Према томе задатку је разрађен пројекат таквог авиона у ОКБ Јаковљева, у временском периоду до 1964. године. Дефинисан је први послератни авион у СССРу, за локални путнички саобраћај, с турбо-млазним погоном. Пројекат је реализован у конструкционом бироу, прослављеног конструктора ловачких авиона, у току Другог светског рата, Јаковљева.

Прототип авиона Јак-40 је завршен у 1965, а његова испитивања у лету у 1966. годинини.[2] Серијска производња је започела у 1967. години, у фабрици авиона у Саратову . До 1981. године, укупно је произведено 1011 авиона Јак-40, од тога је 125 испоручено другим земљама, изван СССРа.

Прва дефиниција је била с полетном масом од 14 700 kg, 27 места за путнике и с долетом од 710 km.

Друга серијска партија отпочела да се производи 1969. године с уградњом делова за окретања смера вектора силе потиска (риверс) на сва три мотора. Главне ноге стајних органа су ојачане. Резервоари су повећани на укупно 3 910 литара горива.

Трећа серија је отпочела 1973. године, у којој је знатно повећана тежина авиона, еквиваленту масе од 16 100 kg, обезбеђен је смештај 32 путника. Скинута је платформа за избацивање бакљи (ИЦ мамаца), за пасивну заштиту од ракетног напада. Касније, овај уређај није уграђиван, ни на једној варијанти авиона Јак-40.

Четврта и последња серија, уведена је 1975. године. Носивост јој је користан терет, с масом од 3 200 kg. Ова варијанта има два реда седишта за путничку, а може се брзо преправити и у карго верзију.

У току експлоатације овог квалитетног авиона је било доста идеја за његову модернизацију, кроз интеграцију економичнијих мотора с већим потиском и увођење нове софистициране опреме. Конкретан предлог је разрађен, на бази концепта погона с два мотора, типа Текстром Лаикоминг LF507/1N.[3][1]

Јак-40 у прилазу за слетање.

Направљен је програм с пројектом, за модернизацију авиона Јак-40, са уградњом савремене опреме, с пореклом од произвођача из западних земаља.[4]

Опис авиона [уреди]

Авион Јак-40 је путнички авион за локални саобраћај кратких и средњих дужина линија, с могућношћу превоза до 27 путника.

Концепиран је по аеродинамичкој шеми нискокрилца, с три турбомлазна мотора уграђеним на задњем делу трупа и хоризонталним и вертикалним репом међусобно постављеним у виду слова »Т«.

Мотор АИ-25, примењен на Јак-40.

Крило је трапезног облика у плану, велике виткости, с малим сужењем и без угла стреле. Класичне је аеродинамике, пројектовано за мање брзине, без утицаја стишљивости ваздуха у току његовог опструјавања.

Дворамењачна је струкура крила. За задњу рамењачу су везане три секције закрилаца и две крилаца, преко одговарајућих окова. Између рамењача су распоређене уздужнице. Попречно, дуж размаха, су распоређена 34 ребра. Оплата крила је од дурал-алуминијума.

Између рамењача, у кесонима, уграђени су резервоари, с 3 800 литара горива.

Стајни органи су увлачећи, типа трицикл. Главне ноге се увлаче у делове кесона крила, а носна у предњи део трупа.

Илустрација принципа двопроточности турбо-млазног мотора.

Два турбо млазна мотора су уграђена у моторске гондале, бочно постављене на задњи део трупа. Трећи турбомлазни мотор је уграђен у завршни део трипа. На њему је уграђен додатак за риверс, који се укључује после слетања за побољшање успорења авиона и смањење стазе слетања. Касније је тај доатни уређај уграђен на сва три мотора. При раду само једног мотора, обезбеђен је довољан потисак, за хоризонтални лет, без губитка висине. Та особина је посебан квалитет авиона, с аспекта поузданости. Мали потисак и неекономичност мотора су лимитирали могућности и вредност авиона Јак-40. На комерцијалним авионима се користе двопроточни економични мотори.[3] Принцип двопрочности турбомлазног мотора је илустрован на слици десно.

Варијанте [3] [уреди]

Јак-40
Јак-40, Ратног ваздухопловства Србије
Јак-40, Ратног ваздухопловства Србије, сликан на аеромитингу на аеродрому Батајница, 13. септембра 2009. год
  • Јак-40 - Прва производна варијанта.
  • Јак-40 Салон - Авион за извоз, је с два луксузна одвојена салона, за по 5-6 особа. Обезбеђен је тоалет и гардероба за путнике салона. Авион располаже с кухињом, са свим потребним прибором и опремом. За посаду и помоћно особље је обезбеђен засебан тоалет и простор за њихов пртљаг. Овај авион је опремљен с допунским средствима за везу и с другим специјалним уређајима. Произведена су 32 оваква авиона, у варијанти прве класе. У варијанти, са салоном друге класе, је направљен 51 авион.
  • Јак-40Д - Путничка варијанта за дуже линије.
  • Јак-40-25- Војна конверзија са уграђеним сензорима с авиона МиГ-25 Р.
  • Јак-40ДТС - Десанто-транспотно-санитетцка варијанта је војна, служи за превоз десанта, терета и рањеника у лежећем и седећем положају и с пружањем медицинске помоћи у току лета.
  • Јак-40ТС - Карго варијанта за дуже линије.
  • Јак-40К - Ова варијанта се производила у периоду од 1975. до 1981. године, а намењена је за превоз терета и мешовити превоз људи и терета. Максимални корисни терет је масе од 3 200 kg. Заснива се на бази серијског авиона са 32 седишта. Преправљен је у транспорни или мешовито путничко-транспотни. Са овом варијантом је постигнута еластичност и економичност примене авиона Јак-40. Мешовита варијанта може да превози 10-18 путника и робе тежине, еквивалент у маси од 2 150, односно од 1 150 kg.
  • Јак-40 „Аква"- Авион лаборторија.
  • Јак-40ЕС - Извозна варијанта.
  • Јак-40-ПЗО - Авион лабораторија за проверу и испитивање радио-електронске опреме у лету.
  • Јак-40/М-602 - Авион лабораторија за испитивање чешког мотора М-602, у лету.
  • Јак-40ТЛ - Предложена варијанта, с уградњом два мотора Текстром Лаикоминг LF507/1N, с потиском од 2 х 31,1 kN.

Карактеристике [уреди]

Допуна наведеним карактеристикама, у горњој десној кутијици, су:

  • Брзина крстарења је 550 km/h
  • Економична брзина је 500 km/h
  • Носивост 27 путника с 275 kg масе пртљага или терета, еквивалента укупне масе до 2 720 kg.

Корисници [уреди]

Корисници авиона Јак-40.

Удеси и катастрофе [уреди]

У удесима и катастофама, до краја 2008. године, трајно је уништено 92 авиона Јак-40.[5]

Референце [уреди]

  1. ^ а б Технологије, Приступљено 4. 5. 2013.
  2. ^ Регистар, Приступљено 4. 5. 2013.
  3. ^ а б в Јак-40 на »кутку неба«, Приступљено 4. 5. 2013.
  4. ^ Модернизација Јак-40, Приступљено 4. 5. 2013.
  5. ^ Списак уништених авиона, Приступљено 4. 5. 2013.

Види још [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Yakovlev Yak-40

Коришћена издања [уреди]

Спољашње везе [уреди]

F16 Flight Icon.png Портал Ваздухопловство

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јак-40&oldid=7195040“